sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.01.2018. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Smanjenjem poreza i doprinosa na zarade do konkurentnije privrede

Dok u Srbiji opterećenja na zarade iznose 64,3 odsto u Makedoniji je 35 do 37, Mađarskoj 42-43, Bugarskoj 20, BiH 20 do 25. Jedan od predloga je i da se ide na progresivno oporezivanje zarada, kako je u Rumuniji, gde su stope niže na manje plate i obrnuto
Растерећењем зарада послодавци би вишак новца искористили или за нове инвестиције или за повећање плата (Фото Д. Јевремовић)

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ponudila je juče vladi deset predloga kako da unapredi uslove poslovanja, među kojima je i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Time je NALED praktično podržao predlog Fiskalnog saveta Srbije, koji je uoči nove godine predložio isto to, ističući da bi doprinosi na zarade u 2018. mogli biti smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 odsto. To bi uz rast javnih investicija bila još jedna mera za podsticanje privrednog rasta.

Budžetski prostor, ocenio je Fiskalni savet, od 15 milijardi dinara omogućava smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 64 na 62 odsto. S tim što bi veći budžetski prostor od 25 milijardi dinara omogućio smanjenje poreza i doprinosa na plate na čak 60,5 odsto.

S druge strane, ministar finansija Dušan Vujović, kaže da „nije teško ubediti ministra finansija da treba smanjiti opterećenja na plate, već sve ostale kako da pokrijemo deficit u Penzionom fondu, obezbedimo sredstva za zdravstvo, za socijalnu zaštitu”.
Ako se smanje opterećenja na plate, postavlja se pitanje odakle će se obezbediti veći izvor sredstava. Ukoliko 300.000 preduzetnika bira ono što im zakon dozvoljava, da na minimalac uplaćuju poreze i doprinose, onda naravno neko drugi mora da obezbedi sredstva koja će u proseku dati ono što nam treba, izjavio je ministar.
Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, ne slaže se s ministrom finansija i kaže da bi se manjak u budžetu vratio za godinu ili dve, kakav je slučaj bio u Hrvatskoj i Mađarskoj, ali da ovde nema volje da se takva odluka donese. Te da mu i jučerašnja najava o smanjenju ovih nameta više liči na predizbornu kampanju.

– U poslednje dve godine ovakve priče se plasiraju pred izbore i posle toga ništa. Ali, ako se pogleda realna situacija ima prostora da se ovi nameti smanje. Ukoliko Srbija hoće da postane izvozno konkurentna, vlada ovakvu odluku mora da donese. Jer sve istočnoevropske zemlje imaju neuporedivo niže stope opterećenja od Srbije. Makedonija od 35 do 37, Mađarska od 42 do 43,  Bugarska 20, BiH od 20 do 25 – kaže Rajić.

Koliko ovi nameti kvare posao srpskim izvoznim firmama potvrđuje i najnoviji upit koji je Mreža radila među tekstilnim firmama. Samo je jedna firma iz Ivanjice dobila posao vredan 300.000 evra, dok je u Makedoniju otišlo devet miliona evra i tri u Bugarsku. Samo zato što su konkurentniji od nas, nemaju tolike namete, objašnjava Rajić.

Rasterećenjem zarada, poslodavci bi višak novca iskoristili ili za nove investicije, ili za povećanje plata. I u jednom i drugom slučaju novac bi se vratio u budžet kroz veći PDV.

Jedan od predloga je i da se ide na progresivno oporezivanje zarada, kako je u Rumuniji, gde su stope niže na manje plate i obrnuto. S tim što ima zemalja koje su preduzetnike oslobodile plaćanja nameta tokom prvih 12 do 18 meseci. Ako firma posle toga ne uspe, ide u stečaj. Ako uspe, počinje oporezivanje koje važi i za sve druge poslodavce. I dok se, dakle, u istočnoevropskim zemljama ovaj namet države kreće od 37 do 50 odsto u Srbiji je 64,3 procenta, dakle, najviše.

Nebojša Atanacković, poslodavac i član Socijalno-ekonomskog saveta, kaže da postoje uslovi da se opterećenja koje delom plaća gazda a delom zaposleni smanje.

– Država je obećala poslodavcima da će Zakon o naknadama biti na raspravi u februaru. S obzirom na to da postoji 500 naknada – parafiskalnih nameta, koji svaki poslodavac mora da plati, mnogo bi značilo ukidanje bilo kog od njih, pa i smanjenje poreza i doprinosa na zarade – kaže on.

Ministar finansija se, dodaje Atanacković, međutim boji da bi time nastao veliki deficit u budžetu, jer sve gleda od danas do sutra. Ali zaboravlja da bi to firmama dalo vetar u leđa i da bi i oni koji inače ne prijavljuju svoje radnike tada to uradili. Onda bi se kasa punila opet od poreza i doprinosa, od PDV, radnici bi imali veće plate, više bi kupovali i trošili i time punili državnu kasu.

– Cilj svakog poslodavca je da mu na kraju godine ostane profit, a san radnika da mu zarada bude veća. Smanjenjem nameta na plate ostvarila bi se ova želja i jednima i drugima. S obzirom na to, da poslednje dve godine imamo veće prihode u budžetu, kroz bolju naplatu PDV-a, da raste naplata doprinosa za PIO, pa su izdvajanja države s 48 pala na 30 odsto, realni osnov za rasterećenje postoji – zaključuje ovaj poslodavac.

Komеntari16
7ffd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Ovaj procenat od 64,3% se odnosi na udeo poreza u neto plati, a ne odnosi na ukupan trošak za platu. Pogledajte platni listić ili neki od kalkulatora na internetu. Napr. za neto platu od 50000 RSD, ukupan trosak za platu je 81571 RSD - što znači da zaposleni dobija na "ruke" 61,3%, a da je su sve dažbine 38,7%. U ovom članku je izmešano poređenje poreza iz različitih zemalja u odnosu na ukupan trošak za platu (napr.38,7%) i u odnosu na neto ispačenu platu (napr.63.1%). Svakako neophodno je povećati neto plate i kontrolu trškova prikupljenih poreza. Svaki zaposleni trebalo bi da računa da stižu dani kada će im trebati i bolje zdravstvena zaštita i dovoljno visoke penzije, tako da mislim da tu i nema prostora za dalje umanjenje poreza. To što su sada tako niske plate, samo poslodacima ide na ruku. Trebalo bi da nam je cilj da imamo visokoobrazovanu radnu snagu, čija dodata vrednost više vredi od manuelnog repetetivnog posla.
Milan Stošić
Ove mere nisu nigde dale rezultate.Naprotiv,samo je pomoglo kompanijama da uvećaju profit,iznesu ga u poreske rajeve,a države bi onda pribelgle uzimanju kredita i povećanju poreza koje plaća stanovništvo kako bi nadomestile rupu u budžetu.2000-tih je to uradio Djelić,a rezultat toga nije bilo smanjenje nezaposlenosti i povećanje plata,već se otvorila ogromna rupa u budžetu od 2 milijarde evra,koja je popunjavana kreditima.U Srbiji gde su stranci danas dominantni vlasnici,to bi dovelo do toga da se uveća profit koji iznose iz Srbije i izazvalo pritisak na kurs dinara.Pošto više nema prostora da se stvorena rupa u budžetu popuni kreditima,država bi podigla poreze koje plaća stanovništvo,što bi izazvalo dalji pad kupovne moći i prihoda države i tako u krug.Pravo rešenje bi bilo smanjenje nepotrebnih troškova države,pre svega preglomazne administracije,ukidanje gomile nepotrebnih agencija i usmeravanje novca ka podizanju domaće izvozno orjentisane privrede.
Славиша Гавриловић
Не, ја имам други приједлог, нека запослени добије пуни износ зараде у који су укључени и порези и доприноси и нето износ. И нека он сам уплаћује те дажбине, према неком свом интересу, у неким границама од... до, а не исплатилац зараде. А кључни проблем привреде није висока стопа опорезивања зарада већ чињеница да нисмо у стању да се пробијемо на свјетском тржишту са нашим услугама и роба. Зато ама баш немамо рјешење.
Muradin Rebronja
Боље, као код нас у Канади, да им дају бруто износ са списком свих дажбина и на крају нето исплата. Слично ценама где су истакнуте нето, плус посебно ПДВ (такса). На тај начин свако зна колико га држава кошта. На тај начин се и ломе копља на изборима ко може да смањи те порезе, допроносе...па да њима остане више. Најбољи начин је да крешу непотребне државне трошкове, што они стално и раде. Због тога су тамо и бизнисмени који отварају нова продуктивна радна места најважнији и најугледнији њуди, а не политичари, као у Србији. Једно је пример земље бизниса и бизнисмена а друго политике и политичара.
Ilic Momcilo
Ne mogu drugacije da gledam ove razloge,nego pokrivanje nesposobnosti privrednika i zastite njihovih "slamarica",kao i pravdanje stranih investitora. I ta zastita ponovo ide na stetu zaposlenih i na kraju predugog radnog veka, penzionera i njihovih penzija.Pa dokle gospodo,koliko vam je potrebno da se najedete.!?Mislim pre svega na drzavu.
Nenad
Cak i 62% je ogromna taksa. U Kanadi koja ima progresivan sistem drzavna taksa na platu ide ovako: 15% na prvih $46,605 + 20.5% na sledecih $46,603 (od 46,605 do $93,208), + 26% na sledecih $51,281 (od $93,208 do $144,489), + 29% na sledecih $61,353 (od 144,489 do $205,842), + 33% na preko $205,842. Znaci Kanada koja na Zapadu vazi za zemlju sa visokim taksama nije ni blizu Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja