četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:03

Hram Svetog Save na izvoru srpske istorije

U Deževi kod Novog Pazara gradi se hram posvećen najvećem srpskom prosvetitelju
Autor: Slavka Bakračevićsubota, 27.01.2018. u 10:01
Завршени су основни грађевински радови (Фото С. Бакрачевић)

Deževa kod Novog Pazara – Ovo selo trebalo bi da bude mesto srpskog hodočašća. Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.

Nije Deževa obično selo, ovde je Stefan Nemanja stvarao prvu srpsku državu, u ovoj dolini bili su njegovi dvori i saborna crkva, ovdašnjim stazama hodali su njegovi sinovi Vukan, Stefan Prvovenčani i Rastko, ovde su rasli i drugi veliki Nemanjići: Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin i Milutin. Iz Deževske doline u svet su krenula dva srpska cara – Dušan Silni i Uroš Nejaki.

Ostaci Saborne crkve Nemanjića otkriveni su sasvim slučajno, 1981. godine, dok su seljaci orali njivu, pa naišli na neki čudan kamen. Usledila su arheološka istraživanja i sada napola otkriveni zidovi sa tragovima živopisa i nekropole sa nadgrobnim spomenicima iz 13. i 14. veka svedoče o događajima pre osam vekova. Na stotinak metara od ostataka crkve i sada, mada zapuštena, postoji Kraljeva česma, koju narod zove „voda cara Simeona”. Nemanjini dvori, krunski posed Nemanjića, po pretpostavci istoričara trebalo bi da su u blizini.

Odatle, pa sve gore do podno planine Golije, iako je Deževa dala pravoslavlju najvećeg prosvetitelja, nema nijedne pravoslavne bogomolje. I tako je bilo čitavih osam vekova. Pre šest godina, pod geslom „Srbi složno crkvu grade”, uz velike napore tadašnjeg deževskog paroha Radoslava Jankovića, počelo se sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga za novu bogomolju neposredno pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.

Projekat je uradio Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu, a kamen temeljac osveštao vladika timočki otac Justin u oktobru 2012. godine, uz blagoslov vladike raško-prizrenskog Teodosija.

– Ovo nije crkva od lokalnog značaja, kao što ni Sveti Sava nije značajan samo za Deževu i ovaj kraj, nego za ceo srpski narod. Dok u Beogradu naša crkva i verni narod podižu velelepni Hram Svetog Save na Vračaru, mi u njegovoj rodnoj Deževi podižemo skromniji hram na mestu gde je najveći među Srbima ugledao svetlost ovog sveta. Zato s pravom kažemo da životni put Svetog Save počinje u Deževi, koja je tada bila u srcu srpskih zemalja – kaže deževski paroh Ivan Jeremić.

Deževski domaćini davali su za novi hram koliko su mogli. I oni koji žive ovde, ali i oni rasuti širom sveta.

Pre dve godine, prilikom boravka u Novom Pazaru, svetinju je obišao i tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić. Sveštenstvo mu se požalilo da je ponestalo novca od donacija. Premijer je obećao da će Vlada Srbije izdvojiti sredstva da se hram završi. Tada odobrena sredstva već su „uzidana” u novi hram.

Hram Svetog Save je sazidan. Ali, potrebno je još dosta novca. Preostali su završni, ali najskuplji radovi – da se krov optoči bakrom, urede fasada i unutrašnjost hrama. I vernici u Deževi i paroh Ivan očekuju da neće biti zaboravljeni, i da u kasi države Srbije ima novca za crkvu na izvoru srpske istorije.

Novi hram Svetog Save vidi se iz prostorija osnovne škole. Škola od prošle godine nosi ime srpskog prosvetitelja, a đaci o najsvetlijem periodu srednjovekovne srpske istorije mogu da uče gledajući kroz prozor na mesta odakle je ta istorija počela.


Komentari14
52b0b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милан Лекић
Поново дискурзивно иживљавање са српском историјом. Свети Сава рођен је 1175. године, не у селу, већ у главном граду Србије Немањића - Котору древном. Стефан Немања као жупан Рашки (1155-1166) могао је имати своје дворе у Расу, Пазаришту или Градини. Међутим, када је 1166. преузео од свог оца Тихомира/Теше/Десе трон великог жупана Српског (Босна, Рас), Далмације, Захумља, Хума, Травуније, Конавала и Диоклије, велико-жупански српски престо из преднемањићке Србије, који се до тада налазио у Стону, Благају, Љзбињу, Немања"уређује Котор и своје дворе за главни град" (Михајло Анхијалски, Никита Хонијат, Стефан Првовенчани). Котор је био админитартивно средиште Србије све до 1422. Најстарије свеске српског средњевековног архива чуване су у Котору (данас се налазе у Задру и Дубровнику). Двојици Которана цар Душан поклонио је Мљет, а краљ Александар је 1939. припојио диоклијско приморје уз Мљет, Хвар, Брач - знамо коме.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Није крив новинар који написа (и остаде жив) "овде је Стефан Немања стварао прву српску државу"! Па у којој су држави живели његови преци? Не само на политичким наукама марксисти нису учили новинаре него ни на правним факултетима децу не уче да су у Европи постојале и постоје две цивилизације: 1. територијална, Римска у коме се припадност човека друштву одређује по територији и 2. персонална, родна цивилизација где се припадност човека заједници одређује по роду, те древним словенима, који су живели на огромним просторима нису требале међе (као браћи Ромулу и Рему због чега се браћа и дан данас међусобно убијају због међа). Е само је тако то "прва српска држава по Римском, територијаланом принципу", који је окупациона Ромеја наметнула Немањићима, тако да је већи број Срба остао ван РасКе/Рашке. Али је Св. Сава то схватио па је православљем објединио све Србе. Исто стање је и данас: Ватикан и извршни орган НАТО не дају да сви Срби живе у једној држави. Аман новинари читајте правне књиге
UJEDINjENjE
Odlična analiza, zato je zadatak svih pravoslavnih Srba (bez obzira da li žive na Balkanu, EU ili SAD) da se PROGLASI UJEDINjENjE Srbije i Srpske, a da se ne prizna samostalnost Kosova.
Preporučujem 20
Milan Dorcolac
Sve je bilo donekle prihvatljivo dok niste stigli do Vatikana i NATO. Slabo ko zna da je Rimski Papa generalisimus NATO-a.
Preporučujem 14
Prikaži još odgovora
petar petrovic
Zar to nije SADAK
Milan Dorcolac
Deca se vode u Grcku jer Grcka ima duzu i interesantni istoriju koja je, uzgred budi receno, svetska bastina. Srpska istorija to nije!
Mera
Prvo, Grčka ne može da se po doprinosu meri jer je kolevka Evropske civilizacije, i istoka i zapada. Mi smo imali sreću da smo bili pored Vizantije i naučili mnogo pa i slikanje. Često učenici i nadmaše učitelje kakav je slučaj i u freskama. Nije mali broj naroda koji daju pečat i osnovu svetskoj civilizaciji, kao Grci, a potom postaju prilićno mali i bez uticaja !
Preporučujem 2
PetarPetrovic
Deca se vode u Grcku da bi im se uzele pare. Od tog silnog vremena sto su tamo vecinu provedu u autobusu i malo nesto da vide Partenon i ostale sitnice. Njihovo bogato nasledje se ne ogleda toliko u materijalnom nego i ne materijalnom. Ono sto materijalno imaju je rasuto sirom Grcke i dobrom delom po ostrvima. Pored toga bogati deo materijlane Grcke kulture se nalazi na egejskoh obali Turske, Krimu, Siciliji i juznoj Italiji. Odlika svake nacije je da se stvori osecaj pripadnosti odredjenoj grupi koja dele zajednicke odlike. Na taj nacin ta grupa povecava svoje sanse za opstanak. Ako grupa nema zajednicak obelizja lakse je rasturiti i unistiti. Zato se dana i forsiraju toliko kapitalizam i globalizam. Ironija je da nacije od kojih su proistekli ovi pojmovi se najvise dice svojom istorijom i kulturom i ne pada im napamet da budu gradjani sveta tj. "Zemljani" vec USA first, UK first itd.
Preporučujem 21
Prikaži još odgovora
Nikola Nesic
U potpunosti se slažem da malo činimo da svoju zemlju i bogatu istoriju prikažemo sebi i svojoj deci. Radije ih prepustimo organizovanim ekskurzijama u okolnm zemljama. Međutim jednako je sramno da lokalne samouprave ne čine ništa da do istih dođemo ili saznamo. Stari Ras, Trgovište su prepušteni prirodi i volji onih koji prođu pored. O manastirima brinu bratstva i kler, i kao što vidimo iz ovog priloga neko podseti i premijera na sredstva. Ali ono što je naše, ali ne pripada crkvi, kao pomenuti ostatci utvrde ili grada Rasa, je ničija briga. Naša lokalna rukovodstva više brinu brigu da dobiju izbore, udovolje glasačima i centralama u Beogradi, nego što vide ispred svog nosa kako im propadaju stotine godina istorije. Primer zaboravljene Deževe je dobar, i sam sam u poseti crkvi svetog Petra i Pavla, Đurđevim stupovima i Sopoćanima nedavno čuo priču o Deževi, ali bez smernica sa ovo selo. Ostavio sam za drugi put, možda posle ovog članaka. Potrebno je više volje za našu Srbiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja