subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.01.2018. u 11:44 Boško Lomović
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Naši učitelji u Francuskoj

O organizovanju školstva u izgnanstvu na stranicama mesečnog lista „Učitelj” koji je izlazio u Parizu pri kraju Velikog rata
Јован Жујовић (рад Уроша Предића) / Насловна страна првог (дво)броја „Учитеља”

Nije nepoznato da je srpska mladež, u nemogućnosti da se u okupirano domovini školuje, pohađala škole i fakultete u zemljama saveznicama, ponajviše u Francuskoj. Iako u izgnanstvu i prezauzeta ratnim operacijama, srpska vlada je i te kako znala da će oslobođena Srbija prosto vapiti za školovanim ljudima. Zato je, dok su topovi gruvali, organizovala srpske škole u gradovima Francuske, a njen specijalni izaslanik u Parizu na tom poslu je bio Jovan Žujović, predsednik Srpske kraljevske akademije.

Međutim, samo najupućeniji znaju da je u Parizu kratko vreme (od novembra 1917. do juna 1918) izlazio mesečni list „Učitelj” („L’instituteur), organ Udruženja učitelja Srba, Hrvata i Slovenaca. Tekstovi su objavljivani na srpskom, ćirilicom, i na francuskom jeziku.

Svaki broj (ili dvobroj) imao je 32 stranice.

Urednik lista bio je Milan St. Nedeljković, školski nadzornik, pisac i publicista, rođen u Čačku. Ovih novina nema u pregledima publicistike, u francusko-južnoslovenskim odnosima toga perioda niti u bibliografijama. Jedini komplet uvezan u jednu svesku, kao unikat, čuva Narodna biblioteka Srbije.

– U ovom listu zabeleženi su sudbonosni trenuci srpskog školstva pred kraj Prvog svetskog rata. Iz objavljenih članaka saznaje se, između ostalog, kako se, u uslovima izbeglištva u Francuskoj, odvijao život i rad naših učitelja, profesora i službenika ministarstva i kako je održavana nastava za srpske đake. Pored toga, u listu su, iz broja u broj,  objavljivana imena učiteljica i učitelja koji su zarobljeni i internirani u logore Austrije i Bugarske (252 imena) ili su pušteni iz ropstva; u stalnoj rubrici nazvanoj „Naša zlatna spomenica” („Notre livre d’or”)  saznajemo imena učitelja poginulih u ratu, umrlih u domovini ili u egzilu – kaže za „Politiku” Stevo Ćosović, urednik reprint izdanja, koje se upravo pojavilo kod beogradskog izdavača „Svet knjige”, u kojem su, u 500 primeraka, sabrane kopije svih brojeva „Učitelja”.

Iz lista doznajemo imena 64 srpska učitelja, profesora i suplenata u školama za srpsku decu i omladinu u Francuskoj, pri kraju Velikog rata, te da je u dvadesetak gradova studiralo 1.115 visokoškolaca iz Srbije, najviše na medicinskim (373), pravnim (365) i tehničkim (206) fakultetima. Ukupno đaka „pod staranjem prosvetnog odeljenja u Parizu” bilo je 3.117.

Saradnici lista bili su ugledni Srbi i Francuzi, a i sam akademik Žujović je pisao o srpskom selu, zadrugarstvu i ekonomskim uslovima poduži tekst (broj 3-4 i 5). Tekst je na francuskom, naslovljen sa „Les paysans en Serbie” („Seljaci u Srbiji”). List je objavljivao i članke o uglednim Francuzima, prijateljima Srba i Srbije. Tako su predstavljeni sociolog Emil Dirkem, profesor sa Sorbone koji je „u borbi za Srbiju” izgubio sina jedinca, i Moris Difren, slikar, kompozitor i pesnik koji je prevodio na francuski Đ. Jakšića, J. J. Zmaja, J. Dučića i druge naše pesnike.

Ovaj list se, osim prosvetnim, bavio umnogome i opštim društvenim temama: srpskim nacionalnim pitanjem, zdravljem izbeglica, privrednim poslovima u Francuskoj, domaćim vaspitanjem naše omladine. Osim toga, objavljivao je i pisma ratnika ili pisma ratnicima, upućena sa fronta ili na front.

U pogovoru reprint izdanju, prof. dr Izabela Konstatinović je detaljno analizirala sadržaj svih brojeva zaključivši svoj „prilog istraživanju srpske periodike u izgnanstvu” sledećim rečima:

„’Učitelj’ je bio i dragoceni očevidac. On beleži mnoge neposredne pojedinosti, ili one posredno vezane za život naše prosvete u izgnanstvu. Neke od tih pojedinosti dobijaju danas značaj podatka, druge doprinose živopisnoj slici toga vremena, te se još potpunije sagledava ta školska godina naše prosvete i đaka u Francuskoj, pred povratak u Jugoslaviju”.

Komentari1
7a614
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroljub Manojlović
Пажљиво сам прочитао чланак-приказ на репринт издање "Учитеља"из пера Бошка Ломовића, који је сажето ,потпуно приказао оно најважније везано за овај ,по свему судећи ,библиофилски примерак. У том опису , Ломовић наводи да је то, за сада једини ,уникатни примерак сачуван у Народној библиотеци Србије Поводом те тврдње пишем вам да и ја поседујем свих осам бројева, не у укоричене , већ раудвојене , како су они и излазили . С поштовањем Мирољуб Манојловић! Пожаревац

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja