ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Dnevnici puni dobrih ocena

Kroz privatne škole vrti se nekoliko stotina miliona evra, a i oni koji se redovno obrazuju pohađaju plaćene dopunske časove. – Mnogi se pitaju jesu li svi odlikaši zaslužili svoje petice. - Svaki sedmi učenik u Srbiji je „vukovac”, petina je osmi razred završila s peticama iz svih školskih predmeta, a čak polovina sa odličnim uspehom
Autor: Branislav Radivojšanedelja, 28.01.2018. u 10:39
Просечна оцена ученика у основним школама је виша од четири (Фото Д. Јевремовић)

Ekonomski forum u Davosu ove godine je bio posvećen razlikama između bogatih i siromašnih na svetskom planu, a mi u Srbiji imamo naše unutrašnje nejednakosti koje nisu tako velike kao globalne, ali ih zato ima svuda. Pa čak i u školama, iako one nisu lako vidljive.

Objašnjavajući otkud ove nejednakosti, sociolog Danilo Vuković kaže da se obrazovanje danas sve više posmatra kao sistem koji priprema radnike za tržište rada, a ne ljude spremne da učestvuju u javnom životu.

– Nekada su politički ciljevi i ideologije, na primer, jednakost i socijalna pravda, u mnogome definisali pravce razvoja obrazovanja, a sada to mesto postepeno zauzimaju preduzetnički duh i veštine potrebne za zapošljavanje – navodi ovaj saradnik Sekons grupe za razvojnu inicijativu koja se bavi problemima nejednakosti u našem društvu.

– Sada škola nije jedino, a često ni centralno mesto učenja. Istraživanja su pokazala da dolazi do pomeranja „događaja učenja” iz školskog u vanškolski, odnosno, porodični prostor. Bolje rezultate postižu učenici koji imaju podršku porodice, a to su deca čiji su roditelji sa višim obrazovanjem. Zato je među decom najnižeg socioekonomskog statusa funkcionalno nepismenih 55 odsto, a samo sedam procenata onih s najvišim postignućima na PISA testu, dok je među decom najvišeg socioekonomskog statusa 24 odsto funkcionalno nepismenih i isto toliko onih s najvišim postignućima.

Pitamo ovog docenta na Pravnom fakultetu u Beogradu zašto se dopunska nastava dovodi u vezu s nejednakostima u obrazovnom sistemu, a on odgovara da više od trećine ovdašnjih učenika pohađa dodatne časove, a više od četvrtine dopunske.

Jedan od razloga zašto je deci potrebna dopunska nastava pokazuje se u nalazima PISA studije: časovi maternjeg jezika u Srbiji traju u proseku 145 minuta nedeljno, dok učenici u zemljama OECD-a imaju na raspolaganju 217 minuta. Prosečan nedeljni fond časova matematike u Srbiji iznosi 155, a u državama OECD-a 214 minuta.

Budući da naša deca ne dobijaju dovoljnu podršku od obrazovnog sistema, mnogi roditelji okreću se plaćanju privatnih časova. Šta je u tome nejednakost? U činjenici da privatne časove najmanje pohađaju deca kojoj su oni najpotrebniji: Romi, deca iz seoskih sredina i siromašnih porodica.

– Očekivano, privatne časove češće pohađaju učenici višeg socioekonomskog statusa (53 odsto) nego oni iz nižih slojeva (32 procenta). Ova razlika je manja u većini evropskih zemalja sa uspešnim obrazovnim sistemima – kaže Vuković i objašnjava da se nejednakost iskazuje i kroz druge vannastavne aktivnosti: 29 odsto dece mlađe od 15 godina pohađa privatne časove stranog jezika, 35 odsto trenira neki sport, ali je i učešće u ovim aktivnostima u najjačoj vezi sa obrazovanjem roditelja i njihovim prihodima – što su prihodi i obrazovanje viši, veća je i šansa da će deca ići na ove dodatne aktivnosti.

– Promene u okviru tradicionalne javne škole dovele su do rasta novog tržišta, vrednog nekoliko stotina miliona evra, tržišta privatnih pružalaca obrazovnih usluga, bilo da je reč o nastavnicima, privatnim školama jezika, privatnim školama, ili izdavačima udžbenika, pružaocima rekreativnih usluga... – dodaje naš sagovornik.

I takozvane tabele uspeha učenika i škola Danilo Vuković dovodi u vezu s naglašenim jačanjem tržišne logike u obrazovanju. Neka evropska istraživanja pokazuju da uvođenje konkurencije među školama na osnovu uspeha njihovih učenika dovodi do toga da dobre škole uspevaju da privuku dobre učenike, naročito iz porodica srednjeg i višeg socioekonomskog statusa.

Nešto slično dešava se i kod nas. Prvu promenu registrovalo je PISA istraživanje iz 2009. godine: škole koje imaju viša postignuća na PISA testu imaju i više učenika iz porodica s višim socioekonomskim statusom.

Kako se ova konkurencija među školama odražava na đačke ocene? Tako što su one sve više „nediskriminativne”, a u stvari – neobjektivne. Prosečna ocena učenika u osnovnim školama je viša od četiri, a čak tri četvrtine njih na kraju osnovne škole ima odličan ili vrlo dobar uspeh.

Štaviše, svedoci smo inflacije najboljih i nadarenih đaka: svaki sedmi učenik u Srbiji je „vukovac”, petina je osmi razred završila s peticama iz svih školskih predmeta, a čak polovina sa odličnim uspehom.

„Ovo je očigledan odgovor škola na marketizaciju, odnosno uvođenje tržišnih principa u njihov rad. I to odgovor sistema sa slabom sposobnošću kontrole kvaliteta i u situaciji demografskog pada, kada je broj đaka sve manji, a time i imperativ da se oni privuku i tako obezbedi ekonomski opstanak škole sve veći.”

– Pomenute promene pokazuju da se kvalitet obrazovanja u Srbiji urušava zbog reformi inspirisanih neoliberalnim politikama. Te promene posebno pogađaju niže socijalne slojeve, koji moraju da investiraju u resurse koje nemaju, pre svega u socijalni i ekonomski kapital, kako bi pomogli u obrazovanju svojih mlađih naraštaja. Ekonomske i društvene nejednakosti na ovaj način se razvijaju vrlo rano, kada individualni razvoj dece tek počinje i kada ona, kroz obrazovanje, prave prve korake u svom budućem pozicioniranju u društvu. To stvara teško nadoknadive gubitke za decu iz nižih društvenih slojeva – zaključuje Danilo Vuković.


Komentari6
9d19e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jasmina
Sistemsko uništavanje prosvete traje od devedesetih. Najveći doprinos tome dao je ministar prosvete Žarko Obradović u čija dva mandata je krenula pomama odlikaša, vukovaca, lažiranih matura, pokušaj gašenja Petnice, srozavanje prosvetnih radnika, eskalacija mita i korupcije u prosveti, eskalacija nasilja u školama, nekontrolisana moć školskih uprava i direktora škola itd. Nikada nije snosio odgovornost za to, čak šta više ! Svaki prosvetni radnik u Srbiji zna da je titula "Grobar srpske prosvete i školstva", zasluženo njegova !
Vasa
Vukovic je 100% u pravu. Danasnjem robovlasnicko-trzisnom kapitalizmu, vucicevsko-MMFovskog tipa u Srbiji ili Bangladesu, nisu potrebni intelektualci, strucnjaci ili visoke tehnolohije. Ne. Od nas su im potrebni iskljucivo motaci kablova. 'Ruke'. Sto jeftinije! ... Tu nastaje veliki problem. Sta ako si do azijskih motaonica kablova imao odlican, kompetitivni obrazovni sistem koji si razvijao decenijama? Kako sada one koji izlaze iz tog sistema, sa kvalitetnim obrazovanjem i velikim ocekivanjima i ambicijama, udenuti u azijske znojare sa vucicevim minimalcem?! Resenje je u dvostepenom napadu na prethodni sistem. Sa jedne strane organizuje se inferiorni 'dualni' sistem koji sa svojim minimalistickim, uzduz i popreko skracenim programom, direktno isporucuje na brzinu priucene 18godisnje radnike u gorepomenute znojare. Sa druge strane u svim ostalim skolama potrebno je smanjiti kvalitet i kolicinu nastave i programa, istovremeno drasticno snizavajuci konkurenciju i ocenjivacke kriterijume!
mirka
U vreme kada sam ja isla u osnovnu i srednju skolu bilo je jako, jako malo vukovaca, i oni su to zaista bili. Jedna id vukovaca iz moje generacije u osnovnoj skoli je sada narodna poslanica. Nisam simpaziter njene stranke ali je jako postujem kao postenu, veoma prijatnu i dragu osobu. Ovo danas je samo stancovanje vukovaca i odlikasa bez pokrica u znanju
Bane
Nažalost razlika između bogatih i siromašnih je ogromna u Srbiji i najveća je u evropi, po podacima Eurostata ,, U Srbiji najplaćenijih 20 odsto ima 9 puta veće prihode od primanja najmanje plaćenih 20 odsto, a u EU -28 taj odnos je 1:5,2. Ispod granice siromaštva u EU-28 je 24,8 % stanovništvau - Srbiji je 37,6 %. Nakon socijalnih transfera u u EU 28 je ispod granice siromaštva 16,5 odsto stanovništva – a u Srbiji 25,4 .,, Sve je računato prema lokalnoj kupovnoj moći a publikovano je u 2017.
Nenad
Ma te privatne skole su fenomenalne . U jednoj vecernjoj u USA sam i sam drzao vecernju nastavu ( Programiranje CNC masina) i na kraju niko me nije ni pitao sta ja to ucim studente , koliko znaju i tako dalje. Glavni problem je bio nedge na pola semestra kada jedan Poljak nije uplatio svoju ratu za skolu . Dolazila neka sekretarica zvala se Zina , jurila Poljaka ( uplatnicu ) . Kada je covek uplatio niko se vise do kraja nije pojavljivao niti zanimao sta ti ljudi i koliko iznose znanja na kraju . Ne mislim da je mnogo drugacije i u Srbiji sa privatnim skolama. Ipak imamo mi i nas "ponos" , ETF i druge drzavne fakultete koje i te kako priznaju i vrednuju , recimo Nemci . A imamo i pravi dragulj MATEMATICKU GIMNAZIJU u Beogradu koja je hiljadu svetlosnih godina od podosta dobrih skola na zapadu a sa ovim privatnim porediti to je uvreda za zdrav razum . Toliko .
Mirko
Od 28 učenika na maturi Matematičke Gimnazije 23 je otišlo negde u daleki svet.
Preporučujem 23

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja