ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 28.01.2018. u 11:33 Milica Dimitrijević

Gde je moje mesto

Sa galerijskim prostorom ali i Milenkom Šerbanom, Ivanom Tabakovićem, Stojanom Aralicom i Peđom Milosavljevićem dijalog vodi Irena Kelečević, čija izložba traje u Salonu MSUB
Интервенција по слици „Плави кафе” Ивана Табаковића (Фото: Бојана Бојовић Милошевић)

Da li je koincidencija ili ne, tek iz zgrade u Pariskoj 14, u kojoj se nalazi Salon Muzeja savremene umetnosti, ako se pogled usmeri ka Ušću može se jasno videti centralno zdanje ove kuće od nedavno ponovo otvoreno za publiku. U istom ovom objektu neobične sudbine, koji je projektovao Miroslav Mirko Jovanović, a koji je namenski građen sredinom šezdesetih godina prošlog veka za stanovanje i slikarske ateljee eminentnih umetnika sa polovine 20. veka, živeli su Milenko Šerban, Ivan Tabaković, Stojan Aralica i Peđa Milosavljević. Upravo sa njima, kao i sa samim galerijskim prostorom, dijalog vodi Irena Kelečević (1975), čija je izložba „Gde je moje mesto” ovde otvorena do 19. marta.

Poznata po intervencijama koje su uvek u vezi sa arhitektonikom mesta na kojem izlaže, što je kod nje postojalo još od studentskih dana kada je model prikazivanja bio uvek u drugom planu, umetnica se, u saradnji sa kustoskinjom Unom Popović, bavi i ličnim i identitetom prostora. U ovom slučaju, budući da je smeštena unutar ovako specifične građevine, galerija je bila pokretač ali i svedok savremenih umetničkih tokova Beograda.

Postavka se sastoji od nekoliko segmenata: kolaža, crteža, intervencija od mobilijara koji transformiše prostor u neku formu mizanscena, i fotografija.

– Prostor nisam menjala ni u kakvom smislu, da bi tokom godinu dana rada na izložbi prvo krenula od kolaža jednostavnih oblika, na njima su kvadrati, krugovi. Jer i sama zgrada dobar je primer modernističke arhitekture, očišćena od suvišnosti. Potom sam radila crteže na kojima sam uvela figuru, pa onda scene sa mobilijarom i fotografije. Svaka referiše na po jedno delo jednog od četvorice umetnika koji su tu bivstvovali, reč je o slikama sa naslovima: „Enterijer” Stojana Aralice iz 1933, „Plavi kafe” Ivana Tabakovića iz 1937, „Put slave” Peđe Milosavljevića iz 1953 i „Ležeći akt” Milenka Šerbana iz 1967. Peta instalacija objedinjuje sve četiri, a za svaku su korišćeni elementi koji su se mogli naći u galeriji, bilo da su preživeli od vremena nastanka zgrade do danas, bilo da je reč o predmetima iz novijeg doba – kaže Irena Kelečević dodajući da je njenom ličnom senzibilitetu možda najbliže stvaralaštvo Tabakovića, ali ono iz njegovog kasnijeg perioda, naročito iz serije „Senke”.

Naša sagovornica ima još jednu ulogu, ona je i prostorni pripovedač. Jer figura na crtežima koju pominje zapravo je ona sama, mada je antropometrijska, bezlična. „Postavljajući sebe kao ključnog aktera, onoga što otkriva, postavlja pitanje u prvom licu, čime pokreće intervenciju koja stoji između činjenica i imaginacije, otkrovenja i istoriografije”, piše Una Popović.

– Na crtežima sam uvela figuru, tj. sebe, ali tako da sam distancirana. Zato silueta i jeste svedena, i jeste i nije ja, može da bude bilo ko. Ovo jeste moje preispitivanje, ne bez početnih nepoznanica, ali jeste i mogućnost koju pružam drugima da se preispitaju – objašnjava umetnica, koja je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde trenutno završava doktorske studije.

Od 2003. godine izlaže u Srbiji i inostranstvu. Realizovala je više projekata u galerijskom i javnom prostoru, i to u okviru Belefa, Oktobarskog salona, Memorijala „Nadežda Petrović”, Cuenca Bijenala u Ekvadoru, sarađivala je sa Domom omladine Beograda, Domom kulture Studentski grad, Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, Umetničkom galerijom „Nadežda Petrović” u Čačku, Narodnim muzejom u Kraljevu, Kulturnim centrom u Požegi…

Komentari0
f3468
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja