ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.01.2018. u 22:00 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: BRANISLAV LEČIĆ, glumac

Pozorište je žilava umetnost

Da održimo mi tu vatru teatra, pa će biti i renesanse, i duhovnog preporoda
Бранислав Лечић (Фото Н. Петровић)

Glumac Branislav Lečić tumači lik Simeona Njegovana-Lupusa u predstavi „Korešpodencija” pisca Borislava Pekića, u dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza i u režiji Gorčina Stojanovića čija premijera će biti izvedena u četvrtak 1. februara u 19.30 sati na sceni „Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu. Pekićeve junake tumače i Slavko Štimac, Anica Dobra, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin i Branko Vidaković.

U iščekivanju novog čitanja kultne Pekićeve „Korešpodencije” koja je imala praizvedbu 1980. godine razgovarali smo sa Branislavom Lečićem iza koga su brojni pozorišni i filmski junaci: Hamlet, Klaudije, Per Gint, Lepršić, Sinan, Hajduk Veljko Petrović, Kapetan Topolac, Aranđel Isaković, Aleksa Šantić, knez Miloš Obrenović…

Pekićev Simeon Njegovan vaš je novi scenski junak kojeg je svojevremeno igrao Danilo Bata Stojković. Ko je vaš Simeon Njegovan, odnosno ko su Simeoni naših dana?

Ne bih mogao da napravim direktnu paralelu. U svakom slučaju to su likovi ovoga doba: krupnog kapitala, finansijskih kretanja i određenih uticaja, politike, ličnog interesovanja za nju i naravno familijarnih segmenata. U predstavi imamo i lik direktora cirkusa kojeg tumači Bane Vidaković. I ovaj život sam po sebi je kao neka vrsta cirkusa koji je i okvir same drame koju je Pekić napisao. Naravno, ne dešava se sve u cirkusu, dešava se u realnom životu, ali je on danas došao do takvog stepena trivijaliteta koji predstavlja cirkus. Mi smo pokušali da poštujemo vreme, ali i asocijacije koje nisu banalne i direktne sa sadašnjim vremenom, nego koje su stvar svakog gledaoca, koliko će duboko ući i razumeti Pekićev jezik koji pravi direktne aluzije i na današnje odnose, na karaktera, ali i naše dramske relacije koje postoje kako u porodici, tako i van nje.

O čemu bi Pekić danas pisao?

On je napisao dosta stvari koje su sigurno večne, zato i jeste naš klasik. Siguran sam da će svako vreme naći u njegovim delima svoju priču. O čemu bi Pekić pisao danas? Svi znamo da je bio poklonik demokratije i oslobađanja kako pojedinaca u društvu, tako i društva u celini, tako da bi sigurno pisao o pritiscima koji postoje, o robovskoj psihologiji, potrošačkoj logici doba u kome smo se našli.

Borislav Pekić jedan je od prvih i najpoznatijih disidenata SFRJ koji je zbog svojih stavova zaradio i robiju u mladosti. U čemu je snaga Pekićevog bogatog literarnog stvaralaštva, odnosno intelektualnog mišljenja?

Snaga je u samom Pekiću, njegovom jeziku, književnosti, načinu mišljenja, kako barata jezikom kada je u pitanju staro vreme koje komunicira sa novim. Pekićeva priča, bez obzira na to što je iz onog doba, aktuelna je, vrlo prepoznatljiva. Naravno, svako će pronaći paralelu, odnosno jednu vrstu analogije sa ovim vremenom budući da je to Pekić kroz likove i odnose jasno prikazao. Kada imate svoju misao, a član ste ili sedite u zajednici sa narodom koji ne može baš lako zbog dimenzije svoga egzistencijalnog opstanka da podnese i slobodoumnu misao koja na neki način uznemirava oligarhiju koja vlada, onda naravno postajete neprijatelj. Veliki narodi mogu to da podnesu, pa čak i oni u pojedinim trenucima pokleknu pred snagom velikih duhova koji su sposobni da govore otvoreno i slobodarski o stvarima koje se tiču svih nas. Mislim da Pekić spada u takve pojedince.

Važite za glumca sa jednom od najbogatijih političkih biografija. Kako, recimo, gledate na činjenicu da nijedan ministar kulture od demokratskih promena nije završio svoj mandat?

Prosto i jednostavno: dok vlast ne reši da joj kultura bude temelj i obaveza nema nade da će bilo koji ministar duže trajati nego što je to Vlada kojoj pripada. Kultura je strategija, nije ona samo jedan odsek već se radi o tome da kada postaviš kulturu u epicentar svoga delovanja, onda imaš i ekonomiju i stabilno društvo, i demokratski sistem i razvoj srednje klase. Bez toga, bez kulture, takva namera ne može da bude trajna i ne može da se ostvari, ona se pretvara u sitno politikanstvo i u interes samo onih koji su trenutno na vlasti.

Pekićeva deviza je bila: „Čovek i ako pada mora mahati rukama; uvek postoji mogućnost da će na vreme, pre konačnog pada naučiti da leti”. Koja je vaša deviza, odnosno „mera za meru”?

Moja „mera za meru” jeste da imamo meru u svemu. Znači mera, to je sve što bi rekao Šekspir, ili što je rekao Jovan Sterija Popović, naročito u „Kir Janji”. Kir Janja je jedan od Cincara, ja sada igram u cincarskom komadu, znači: „Sve sos mera po ći dođeš do velika slava”. Interesantna je i Pekićeva misao iz „Korešpodencije”, ona se tiče odnosa prema slobodi, a glasi: „Nema naroda kojem ako i malo daš neće tražiti još više, i sve više ukoliko mu više dajete”. Dakle, u suštini je uobičajeno da narod bude miran kad nema nikakve slobode.

Dugo trajete u svetu scenskog stvaralaštva. Kojim putem ide naša pozorišna umetnosti?

Pozorište je žilava umetnost i ono na kraju krajeva jeste temelj svake, od različitih umetnosti. Mislim da u njemu može svaki pojedinac, i kao gledalac, čovek, stvaralac da sakrije i pronađe svoju dušu. Da održimo mi tu vatru, pa će biti i renesanse, a biće i onoga što Srbiji najviše nedostaje, a to je duhovni preporod. Živimo u vreme u kome smo se svi pretvorili u sitne, bedne, male potrošače koji apsolutno gledaju samo da prežive jedan mesec i da egzistencija bude u fokusu. Dok god nam duh ne bude u fokusu, egzistencija će nam biti ovakva kakva jeste.

Komеntari1
fad35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dulence
Takvi smo mi slobodni umetnici: zilke!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja