petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57
POLA VEKA HRANITELjSTVA

Decu u Srbiji zbrinjava 5.500 porodica

U narednom periodu razvijaćemo urbano hraniteljstvo i trudićemo se da podmladimo ove porodice, jer više od polovine hranitelja ima između 51 i 65 godina, kažu u Centru za porodični smeštaj i usvojenje
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 28.01.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Kada su Mišo i Zagorka Novaković, meštani Jadranske Lešnice, pre tačno pola veka uzeli na hraniteljstvo devojčicu Smilju Čotrić, nisu ni slutili da će ovo mačvansko selo postati jedna od najbrojnijih hraniteljskih kolonija u Srbiji. Zahvaljujući njihovoj nesebičnoj ljubavi, devojčica Smilja, koja je odrasla u porodici Novaković, i sama je postala hraniteljica – sa suprugom Radišom i sinovima, ona i danas brine o dvoje dece bez roditeljskog staranja.

Najmlađi hraniteljski par u Jadranskoj Lešnici su Branka (30) i Perica (38) Bukovan, koji imaju troje biološke dece i trenutno brinu o dečaku osnovnoškolskog uzrasta. Tokom prošle godine oni su na hraniteljstvo uzeli i bebu koja je u međuvremenu vraćena u svoju biološku porodicu.

Oni su samo neki od 40 porodica Jadranske Lešnice koji ove godine proslavljaju pola veka hraniteljstva, a Mirjana Novakov, v. d. direktora Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, koji pokriva i Loznicu, Šabac i Valjevo, ističe da je hraniteljstvo i dalje vezano za ruralna i prigradska naselja. U Miloševcu više od pola veka postoji hraniteljska kolonija, a u Obrenovcu, Mladenovcu, Barajevu i Surčinu ima nekoliko desetina hraniteljskih porodica.

„U užem gradskom jezgru na prste jedne ruke mogu se prebrojati porodice koje vode računa o deci. Primera radi, na teritoriji opštine Savski venac postoji samo jedna hraniteljska porodica a broj hranitelja na Vračaru i Starom gradu je više nego simboličan. Zbog toga ćemo u narednom periodu razvijati urbano hraniteljstvo i trudićemo se da ’podmladimo’ hraniteljske porodice, jer podaci govore da preko polovine hranitelja ima između 51 i 65 godina. Ne želimo da minimiziramo značaj velikog životnog i roditeljskog iskustva koji imaju ljudi u šestoj i sedmoj deceniji života, ali za veoma malu decu potrebni su i fizička i mentalna snaga”, priča Mirjana Novakov.

Zahvaljujući intenzivnoj kampanji Centra za porodični smeštaj dece i omladine, broj porodica koje žele da na svojoj trpezi naprave mesta za još jedan dečji tanjirić je – utrostručen u odnosu na pre nekoliko godina, a prema podacima Ministarstva za rad u Srbiji postoji oko 5.500 hraniteljskih porodica. Na evidenciji Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd u 2017. godini nalazilo se 767 hraniteljskih porodica i 1.165 dece. Samo u toku prethodne godine 142 dece smešteno je u hraniteljske porodice, a broj hraniteljskih porodica povećao se za 47.

U poslednjem periodu stručnjaci Centra za porodični smeštaj radili su na edukaciji hranitelja za specijalizovano hraniteljstvo namenjeno deci sa smetnjama u razvoju, za urgentno hraniteljstvo – za decu koja se izmeštaju iz ugrožavajućih situacija i za predah hraniteljstvo koje podrazumeva privremeno izmeštanje dece s teškim razvojnim smetnjama u hraniteljsku porodicu, kako bi njihovi roditelji predahnuli od obaveza.

„Samo u toku prošle godine oko 40 beba pravo iz porodilišta smešteno je u naručje hranitelja. Nekim mamama trudnoća se desila dok su pravile planove za budućnost pa nisu bile spremne za novu životnu ulogu, a neke su donele na svet decu s razvojnim smetnjama koje nisu u stanju da gaje. Za svu ovu decu država je treći roditelj i ima obavezu da pronađe usvojitelje ili hranitelje – baš kao i za mališane koji su žrtve porodičnog nasilja i one čijim je očevima i majkama oduzeto roditeljsko pravo. Zbog toga je selekcija hranitelja toliko stroga i zahtevna – mi ne smemo da traumatizovano dete poverimo na staranje osobama koje nemaju kapacitet njega gaje na adekvatan način. Hraniteljstvo je specifično, teško i odgovorno zanimanje koje se obavlja u saradnji sa savetnicima Centra za hraniteljstvo a svi hranitelji svake dve godine prolaze procenu podobnosti”, objašnjava naša sagovornica.

Mirjana Novakov dodaje da je pravilnikom o hraniteljstvu predviđeno da savetnik najmanje jednom mesečno obilazi porodicu, a samo tokom prethodne godine 67 hraniteljskih porodica izgubilo je licencu za hraniteljstvo – iako je najčešći razlog odustajanje od hraniteljstva, ima i onih koji su tu licencu izgubili jer su neadekvatno brinuli o detetu.

„Treba reći da trećinu svih hraniteljskih porodica čine srodničke porodice – u našoj sredini hraniteljstvom se obično bave bake i deke koji preuzimaju brigu o detetu kada se očevima i majkama oduzme roditeljsko pravo zbog neadekvatnog staranja o detetu ili zbog bolesti koja onemogućava adekvatno staranje o detetu. Dobro je kada dete ostane u krugu porodice i kada detinjstvo provodi uz osobe koje poznaje i koje čine deo njegove proširene porodice, ali naglašavamo da i rođaci moraju da prođu kroz obuku za hraniteljstvo”, ističe psiholog Centra za porodični smeštaj i usvojenje Svetlana Milenković.

Govoreći o motivaciji za hraniteljstvo, ona kaže da je najčešće reč o ogromnoj ljubavi prema detetu. Zanimljivost vezana za hranitelje glasi da se većina njih ostvarila u roditeljskoj ulozi i za hraniteljstvo se opredeljuju iz potpuno altruističnih motiva. Neki od njih i sami imaju malu decu koja su presrećna što su im u dom stigli brat ili sestra, a neki su decu izveli na put pa imaju sindrom „praznog gnezda”.


Komentari7
bcc44
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

profesor i pedagog VERA PILETIC
Milenkovic svetlanu drzavni tuzilac predao je SUDU zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja i zbog maltretiranja dece. Ova lazna, hladna, i bezosecajna osoba odgovarace na sudu zbog surovosti, maltretiranja i otimanja dece
vladan
Hraniteljstvo - ne davati decu svakom, kontrole podizanja dece - ko ih radi? Nije sumnjicavost, ali zasto decu davati ljudima koji vec imaju decu, oni realno drugacije gledaju na "usvojenu" decu. Domovi koje treba urediti, popuniti sa kvalitetnim kadrom, sa finansijski zadovoljnim radnicima to je resenje. Deca sa posebnim potrebama - ostavljena... ko moze da ih kvalitetno podize ako nije roditelj takvog deteta... Sigurno je da novac koji daje drzava hraniteljima treba da se usmeri u domove gde su sva ostavljena deca ravnopravna... Deca sa posebnim potrebama moraju imati vecu finansijsku podrsku drzave...drzava ih osim jednog dana u godini ne vidi...
Ana
Pratim u novinama slucaj da su nasoj poznatoj, psihologu, Mili Aleckovic, koja je prihvatila kao hraniteljka jednoj devojcici sa Kosova. Dete je imalo srecu, da pored psiholoske i strucne pomoci, ide u elitnu skolu, putije. Mila se vezala za dete , kao i dete za nju i njenog muza, emocija se rodila i dete je procvetalo a hteli su da je stave u specijalnu skolu. Hraniteljka Mila je sve ucinila da dete nadoknadi sve ono sto mu je nedostajalo godinama. Dok jednog dana, nisu upali u njen stan i brutalno odvelji maloletnu devojcicu u kucnim papucama, ostavljajuci iza sebe svoje dve macke, torbu sa knjigama, trotinet. kako je to moguce, otrgnuti dete na najbrutalniji nacin?!Kako je moguce oteti dete jednoj cestitoj hraniteljki, humanoj i posvecenoj! Objasnite mi, molim vas!
milena
Pratila sam u medijima situaciju kada su porodici Trkulja oduzeli dete iz neznanih razloga i njihovu agoniju i očaj jer se ne mogu pomiriti sa tim. Smatraju da su dobri roditelji i teško im je što ne mogu videti svoju devojčicu. Moram reći da sam veoma skeptična do takvih događaja. Pristalica sam toga da dete mora rasti u krugu svoje porodice i samo u krajnjem slučaju, kada postoji odluka Suda o problematičnosti roditelja, dozvoljavam mogućnost hraniteljskih porodica. Smatram da je smiselno da porodicama gde postoji siromaštvo, država materijalno pomogne da deca žive sa svojim roditeljima, jer samo pravi roditelj može svom detetu nuditi ljubav i brigu koju neće dobiti u hraniteljskoj porodici, a činjenica je da se za hraniteljstvo mnogi odlučuju zbog materijalnih razloga. Imajući u vidu da je to danas postao trend i da neke evropske zemlje forsiraju takav vid oduzimanja i zbrinjavanja dece, za mene je to jako zabrinjavajuće. U svakom slučaju, moramo podržati biološku porodicu.
Ивана
Па шта ако је хранитељство и даље везано за рурална и приградска насеља? У ком циљу мора да се развија урбано хранитељство? У селима и приградским насељима се живи углавном у породичним кућама, па је и стамбени простор већи него по градовима и лакше је примити новог члана у породицу. Већа је и незапосленост, па хранитељство омогућава женама које не раде да се посвете деци о којој брину, а то им је и плаћено. Једна хранитељка коју познајем каже да је надокнада коју прима сасвим довољна за потребе двоје деце које чува. Она се тако дивно брине о тој деци да их је милина видети.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja