Peking je spreman da pruži podršku razmatranju realizacije projekta izgradnje kanala Dunav – Morava – Vardar –Egejsko more, uz saglasnost i saradnju Beograda, Skoplja i Atine, poručili su visoki kineski državni zvaničnici s kojima se ovih dana sreo Tomislav Nikolić, predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom. Da su Kinezi zainteresovani za spajanje Dunava i Egejskog mora nije novost, jer je njihova kompanija „Čajna Gedžuba korporejšn” 2013. godine uradila studiju koja je pokazala da je izgradnja kanala i izvodljiva i isplativa. I političari u ove tri države su se pozitivno izjašnjavali o ideji staroj 114 godina, koju je u vreme svog predsedničkog mandata revitalizovao Tomislav Nikolić.
Poslednji put je o tome govorio predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. On je krajem decembra prošle godine pozvao vladu u Skoplju da osnuje tim eksperata i počne da radi sa srpskim i grčkim zvaničnicima na realizaciji tog projekta. Prema njegovim rečima, nema bolje mere izgradnje poverenja u regionu od izgradnje balkanskog kanala Dunav–Morava–Vardar.
„Taj kanal će zauvek promeniti naš region i poboljšati život naših građana. Podržavam tu ideju i već sam o tome razgovarao sa srpskim predsednikom (Aleksandrom Vučićem) i grčkim premijerom (Aleksisom Ciprasom)”, rekao je Ivanov, obraćajući se poslanicima u Sobranju i pozvao svoju vladu da radi sa srpskim i grčkim zvaničnicima na realizaciji ovog projekta.
Posle razgovora s domaćinima u Beogradu u januaru prošle godine, Cipras je rekao: „Odlučili smo da nastavimo svoje značajne i velike ideje vizionarskog karaktera.” Kako ne bi bilo zabune, odmah je objasnio da ne misli samo na brzu prugu do Soluna već i na ideju povezivanja Beograda sa Solunom rečnim putem.
Stručnjaci, međutim, nemaju jedinstven stav kao političari. Deo njih smatra da je reč o megalomanskom i neisplativom projektu koji bi doneo više štete nego koristi. Ali, ima i onih koji misle da bi on doneo veliku dobrobit, kako za stanovništvo nastanjeno u oblastima gde bi prolazio, tako i za čitave države. Činjenica je i da je ideja o izgradnji tog kanala začeta još početkom 20. veka, urađeno je mnoštvo projekata, ali niko do danas nije uspeo da realizuje ove zamisli.
Kako je svojevremeno objasnio profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU, prvi projekat izgradnje kanala javnosti predočen je još davne 1904. godine. Izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenković. Objašnjavajući zašto bi kanal bio koristan, Mileusnić je rekao da bi se njegovom izgradnjom skratio put brodovima od Beograda do Soluna i to za čitavih 1.260 kilometara. A koliko je to ekonomski isplativo ukazuju podaci po kojima je rečni saobraćaj više nego dvostruko jeftiniji od drumskog.
„Ostvario bi se ne samo jeftin i efikasan transport ljudi i robe, nego bi se novim sistemom elektrana koji bi se tu gradio obezbedila znatna proizvodnja električne energije. Akumulacijom vode stanovništvo bi se snabdelo pitkom vodom koja nedostaje, a omogućilo bi se i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Zatim bi se izvela zaštita zemljišta od poplava i trajno regulisali tokovi nivoa vode Velike, Južne, Zapadne Morave, Pčinje i Vardara. Razvio bi se banjski turizam, izgradila pristaništa u priobalnim gradovima”, objasnio je Mileusnić.
Međutim, izvršni direktor Instituta „Jaroslav Čarni” Marina Babić kaže da postoje delovi ovog vodenog toka od Dunava do Egejskog mora, poput Stalaćke i Grdeličke klisure, na kojima je teško zamisliti izgradnju kanala na šta je ukazano i kineskim ekspertima koji su radili studiju 2013. godine.
„U slivu Južne Morave postoji nedostatak vode, tamo ima problema i s vodosnabdevanjem stanovništva. Kada je 1970. rađena studija planirane su akumulacije koje je trebalo da služe samo za obezbeđenje vode za ovaj plovni put, jer svaki put kad se brod prevodi preko prevodnice postoji određeni gubitak vode. Bile su predviđene tri akumulacije, a čini mi se da su dve od njih morale da budu na teritoriji Kosova. Sada bi trebalo videti gde bi moglo da se nađe mesto za neku novu akumulaciju”, objašnjava Marina Babić za „Politiku”.
Najveći problem bi, kako kaže, ipak predstavljale klisure, pogotovo Grdelička, gde se već gradi auto-put. Postoje i paralelni regionalni i lokalni putevi. „Ne mogu da zamislim da tu može da prođe i plovni put, ali Kinezi su uspeli da urade i teže stvari”, kaže naša sagovornica.
I pored ovih sugestija, Kinezi su u svojoj studiji, između ostalog, zaključili da je „projekat izgradnje moravskog kanala kroz Srbiju izvodljiv i isplativ” i da ima pozitivan uticaj „s obzirom na to da povezuje zapadnu i srednju Evropu s Egejskim morem i smanjuje troškove transporta, poboljšava mobilnost, bezbednost i kvalitet života, povećava količinu obnovljive energije u sistemu, donosi ekonomsku korist i pozitivno utiče na optimizaciju energetske strukture u Srbiji”.
Takođe, smatraju Kinezi, izgradnja kanala doprinela bi stabilnijem snabdevanju pijaćom vodom, zaštiti od poplava, a sve bi to „pozitivno uticalo na razvoj industrije i privrede i na zapošljavanje ljudi, čime se povećava životni standard u tom delu Srbije”. Međutim, pojedini makedonski građevinci tvrde da bi, ukoliko bi se krenulo u izgradnju kanala Morava–Vardar–Egej, bile potopljene velike poljoprivredne površine u Makedoniji i najmanje tri naselja. Prema nekim preliminarnim procenama koje su dali Kinezi, vrednost projekta bila bi oko 12 milijardi evra, a izgradnja bi mogla da se završi za pet do sedam godina.
