subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
ULICA KRALjA PETRA PRVOG

„Čitanka” srpske istorije i kulture

Ulica koja povezuje Kosančićev venac, Knez Mihailovu i Dorćol prvi put je ponela ime po kralju Petru Prvom Karađorđeviću iste godine kada je počeo da izlazi list „Politika”. – U jednoj ulici najreprezentativnija zdanja Beograda – Palata Narodne banke, Patrijaršija, osnovna škola koju je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, najstarija kafana…
Autor: Dejan Aleksićponedeljak, 29.01.2018. u 17:49
(Фотографије Жељко Јовановић)

Zamislite nagradni kviz – na ulici vas zaustavljaju i nude nagradu od 5.000 dinara, ako u roku u od dva minuta u jednoj rečenici odgovorite: „Šta je zajedničko ’Politici’ i Ulici kralja Petra?”, uz napomenu da tačan odgovor podrazumeva i jedan broj. Mislite, mislite, mislite… ne vredi. Odustajete.

Ali, ko pročeprka po podacima hroničara o Beogradu, shvatiće da nagradno pitanje i te kako ima smisla. Jednu od najstarijih beogradskih ulica i najstariji dnevni list na Balkanu vezuje 1904. Te godine „Politika” je počela da izlazi, a ulica koja povezuje Kosančićev venac, Knez Mihailovu i Dorćol prvi put je ponela ime po kralju Petru Prvom Karađorđeviću, koji je na presto Srbije došao godinu ranije.

Dodirnim tačkama tu nije kraj. „Politika” već više od vek važi za referentni dnevni list čije stranice čuvaju vredne zapise o istoriji, kulturi i burnim događajima u zemlji i inostranstvu, a svojevrsna „čitanka” o političkim, kulturnim i drugim zbivanjima na ovim prostorima je i Ulica kralja Petra. Ako bi prolaznik, koji je vrlo kratko u Beogradu, imao veliku želju da se upozna sa srpskom prestonicom, najbolje bi mu bilo da se otisne u šetnju ovom ulicom.

Ako bi ta šetnja krenula od Kosančićevog venca, prvi zanimljiv objekat bio bi na broju 4, odnosno zgrada Umetničke škole. Ovo zdanje prvobitno je bilo deo kompleksa Konaka kneginje Ljubice, podignuto oko 1836. kao pomoćna zgrada. Pripadala je prostoru nekadašnje „Varoš kapije”, središtu političkog i društvenog života Kneževine Srbije. Ovaj objekat je više puta menjao namenu – tu je do 1842. živeo knez Mihailo, a zatim su u njoj bile kancelarije javnih institucija, Prva beogradska gimnazija i Umetničko-zanatska škola. Danas je tu Fakultet primenjenih umetnosti. 

Nedaleko odatle, posetilac prestonice bio bi u prilici da sazna ponešto i o Srpskoj pravoslavnoj crkvi ako bi se zaustavio kod Patrijaršije, na broju 5. Na tom mestu pre ovog zdanja nalazila se zgrada stare Mitropolije, a Patrijaršija je podignuta tridesetih prošlog veka na osnovu planova ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. U njoj je i Muzej Srpske pravoslavne crkve.

Stanica za kratak predah posetiocu bi moglo da bude zdanje na broju 6 – čuveni „Znak pitanja”. Dok pijucka kafu i vodu, saznaje da je to najstarija beogradska kafana u kući građenoj u balkanskom stilu 1823. koja je bila svojina kneza Miloša Obrenovića. Čuo bi i da je taj objekat knez poklonio trgovcu Ećim-Tomi Kostiću za zasluge u Drugom srpskom ustanku, da je Kostić 1826. u prizemlju otvorio kafanu nazvavši je po sebi, da je u nju svraćao i Vuk Karadžić, da je tu bila prva bilijar sala tridesetih 19. veka i prvo čitalište „Srpskih novina”, kao i da je prilično menjala gospodare i nazive.

Bila je poznata i kao kafana „Kod pastira”, ali i „Kod Saborne crkve”. Ovaj zvučni naziv koji je dao trgovac crkvenim stvarima Ivan Pavlović vrlo brzo je uklonjen jer nije odgovarao uredbi o mehanama, a pre svega ne crkvenim vlastima. Tada je kao privremeno rešenje stavljen znak pitanja, a to privremeno igrom sudbine postalo je stalno.

Posle kafane, putnik bi već na broju 7 ugledao jednu od najlepših beogradskih osmoletki koja se kao i ulica zove po srpskom kralju Petru. Ako bi naleteo na nekog pričljivog Beograđanina, otkrio bi i da je to zdanje 1906. projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji.

Onda bi se pred gostom ukazalo jedno od najreprezentativnijih zdanja u ovoj ulici – Palata Narodne banke izgrađena 1889. godine, a dograđena između 1922. i 1925. u akademskom stilu po projektu arhitekte Konstantina A. Jovanovića. Ova zgrada bila je finansijsko srce svih bivših zemalja u čijim sastavima je Srbija bila u 19, 20. i na početku 21. veka.

Tu otkrićima o ovom zdanju ne bi bio kraj – čuo bi i da je šalter sala današnje NBS jedan od najlepših beogradskih enterijera, ali i da je u oslikavanju tavanice učestvovao Moša Pijade, slikar, a kasnije političar i državnik.

Posle razgledanja ovog spomenika kulture od velikog značaja, beogradski turista bi naleteo na nekoliko kulturnih dobara koja predstavljaju nekadašnja reprezentativna stambena i trgovačka zdanja. Na broju 13 video bi kuću trgovca Milorada Pavlovića iz 1884. koju čine dva objekta sa nezavisnim ulazima, ali pod jednim krovom sa jedinstvenom fasadom.

Njeno prizemlje, u skladu sa višedecenijskom tradicijom Ulice kralja Petra, namenjeno je vrlo brzo za trgovačke radnje. I na broju 15 ovaj šetač bi ugledao kuću čije je prizemlje bilo određeno za trgovinu. Kuća  trgovca Crvenčanina izgrađena je 1887. godine po projektu arhitekte Jovana Ilkića i specifična je po mezaninu iznad prizemlja koji se prvi put pojavio u beogradskoj arhitekturi.

Nedaleko, na broju 16, turista bi ugledao i zgradu prve beogradske moderne robne kuće urađenu 1907. po projektu inženjera Viktora Azrijela. Vrlo brzo bi, uočivši ovo zdanje u stilu secesije sa fasadom poput staklene zavese sa gvozdenim rešetkama, shvatio i da je Beograd grad u kome se na samo nekoliko metara sudaraju graditeljski stilovi.  

Pre nego što bi napustio prestonicu, putnik u stisci s vremenom valjalo bi da baci oko na makar još jedno zdanje, zgradu trgovca Stamenkovića ili takozvanu zgradu sa zelenim pločicama. Možda bi čuo da je ona podignuta 1907, kao delo arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića i da ona zapravo predstavlja karakterističan stambeni objekat, kakvi su građeni do Prvog svetskog rata.

Priča o beogradskim Jevrejima

U delu Kralja Petra koji se spušta ka Dorćolu gost prestonice bi mogao da se upozna i sa istorijom beogradske jevrejske zajednice. Na broju 71 u zgradi Jevrejske opštine Beograd je Jevrejski istorijski muzej. Ovo zdanje je 1928. godine projektovao arhitekta Samuel Sumbul, za tadašnju jevrejsku sefardsku opštinu. Danas pri vrhu zgrade stoji veliki natpis „Dom jevrejske crkveno-školske opštine”.

Prvi hotel i apoteka

Ulica kralja Petra između 1843. i 1938. godine bila je poznata i po prvom beogradskom hotelu „Kod jelena”.  Gradio ga je knez Mihailo Obrenović i nije se obazirao na zamerke da zida veliko zdanje i troši novac. Gosti su bile najznamenitije ličnosti tog vremena poput Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa, Ilije Garašanina, srpskog državnika, slikara Stevana Todorovića kome je knez Mihailo dao hotelske prostorije da u njima otvori prvu umetničku i školu mačevanja, Ljubomira Nenadovića, književnika…

Hotel „Kod jelena” ili „Veliko zdanje”, kako je još „kršten”, goreo je 1849. godine. Obnovljen, radio je sve do 1903, a potom se tamo preselila Železnička direkcija i zadržala do 1938. kada je zdanje srušeno. U blizini tog ugostiteljskog objekta na današnjem broju osam u 19. veku radila je prva apoteka u Beogradu. 

Šest i po decenija se zove po kralju

I za istoriju „Politike” i za Ulicu kralja Petra 1904. je veoma važna. Ali, centralna arterija ove godine neće proslaviti 114 godina otkako je ponela to ime, nego tek 65. godišnjicu. Raskorak su napravile turbulentne istorijske okolnosti. Od 1872. zvala se Dubrovačka i tako je bilo sve do 1904. kada je dobila ime Kralja Petra koje je nosila do 1946. Te godine komunistička vlast donjem delu ulice vraća naziv Dubrovačka, a ostatak je preimenovan u Ulicu 7. jula. Tek 1997. gornjem delu ulice vraća se stari naziv, po kralju Petru.

 

 

 

 


Komentari4
98b0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mrgud
Divan tekst.
pera
Steta kada je vec odluceno da se ove stranice posvete ovim lepim opisima onda je trebalo nekog zamoliti i stare nazive ulica srediti a ne da se pokazuju kako nije red.
Vračarac
Odličan tekst ! ... i sadržaj i forma. Bravo za autora !
Зорица Аврамовић
Хвала новинару Алексићу на овој занимљивој шетњи кроз београдске улице, садржајној репортажи, исцрпном часу историје и архитектуре српске престонице кроз три века!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja