sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:01

U oktobru nova uredba o nacio­nal­nim pen­zija­ma

Konkurs za kan­didate najverovat­nije sle­deće godine, poručuju iz Mi­nistarstva kul­ture
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 29.01.2018. u 22:00
Адам Црнобрња, Тамара Огњевић и Владимир Недељковић (фото А. Васиљевић)

Ured­ba ko­ja pre­ci­zi­ra uslo­ve i na­čin do­de­le pri­zna­nja umet­ni­ci­ma za vr­hun­ski do­pri­nos na­šoj kul­tu­ri bi­će do­ne­ta u ok­to­bru ove go­di­ne, a no­vi kon­kurs za do­de­lu pri­zna­nja naj­ve­ro­vat­ni­je će bi­ti ras­pi­san sle­de­će go­di­ne, iz­ja­vio je Vla­di­mir Ne­delj­ko­vić, sa­vet­nik u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re, na ju­če­ra­šnjem okru­glom sto­lu u Za­vo­du za pro­u­ča­va­nje kul­tur­nog raz­vit­ka. U ovoj usta­no­vi ju­če su struč­nja­ci iz ra­znih obla­sti kul­tu­re raz­go­va­ra­li o kri­te­ri­ju­mi­ma do­de­le na­ci­o­nal­nih pri­zna­nja. 

Pr­va ured­ba, pod­se­ti­mo, do­ne­ta je 2006. go­di­ne i no­si­la je na­ziv Ured­ba o na­ci­o­nal­nim pen­zi­ja­ma. Po­čet­na ide­ja bi­la je da se nov­ča­ni iz­no­si do­de­lju­ju sa­mo­stal­nim umet­ni­ci­ma ko­ji­ma dr­ža­va upla­ću­je do­pri­no­se na naj­ni­žu osno­vi­cu, da bi ka­sni­je na­ziv bio pro­me­njen u pri­zna­nja za vr­hun­ski do­pri­nos kul­tu­ri. Do sa­da je ovo pri­zna­nje do­bi­lo 503 umet­ni­ka. Tre­nut­no ga pri­ma 322 umet­ni­ka, bu­du­ći da je je­dan broj do­bit­ni­ka u me­đu­vre­me­nu pre­mi­nuo. Go­di­ne 2011. u ured­bu je une­ta no­vi­na da za pri­zna­nja mo­gu da kon­ku­ri­šu i struč­nja­ci u kul­tu­ri, a ve­ća po­dr­ška da­ta je i na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma. Do­de­la pri­zna­nja ob­u­sta­vlje­na je 2013. po od­lu­ci mi­ni­stra Iva­na Ta­sov­ca. 

Ju­če je za­klju­če­no da su pri­zna­nja po­treb­na, a pred­lo­že­no je da ih ne tre­ba ve­zi­va­ti za od­la­zak umet­ni­ka u pen­zi­ju. Fi­lip Bo­jić, asi­stent na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, pod­se­tio je da se u Ru­si­ji pri­zna­nja ne do­de­lju­ju sa­mo umet­ni­ci­ma u pen­zi­ji, već i onim mla­đi­ma kao pod­sti­caj za da­lji rad. Na­gla­sio je i da je u Cr­noj Go­ri pri­zna­nje post­hum­no do­de­lje­no po­ro­di­ci pre­mi­nu­log sli­ka­ra Da­de Đu­ri­ća.

Kod nas to ni­je slu­čaj jer iz­nos pri­zna­nja ne mo­že da se na­sle­di. Ka­da je pre­mi­nuo pe­snik Slo­bo­dan Pa­vi­će­vić, ko­ji se na­šao na spi­sku do­bit­ni­ka ovog pri­zna­nja, na nje­go­vo me­sto je iza­bran dru­gi pe­snik. Na­ve­den je i pri­mer Ša­ba­na Baj­ra­mo­vi­ća (1936–2008), ko­jeg je ma­ga­zin Tajm iza­brao za jed­nog od de­set naj­ve­ćih bluz pe­va­ča na sve­tu, a ko­ji ni­je mo­gao da kon­ku­ri­še za ovo pri­zna­nje, jer ni­je ostva­rio pra­vo na sta­ro­snu pen­zi­ju, što je je­dan od uslo­va kon­kur­sa.

Adam Cr­no­br­nja iz Srp­skog ar­he­o­lo­škog dru­štva go­vo­rio je o pro­mo­ci­ji ovih pri­zna­nja.

– Ka­da spor­ti­sti do­bi­ju na­ci­o­nal­na pri­zna­nja to sa­zna­mo iz dnev­ni­ka, a ka­da do­bi­ju umet­ni­ci, ne ču­je­mo ime­na svih do­bit­ni­ka. Pri­zna­nja se do­de­lju­ju i struč­nja­ci­ma u kul­tu­ri, ali tre­ba pre­ci­zi­ra­ti da li je reč o nji­ho­vom na­uč­nom ili is­tra­ži­vač­kom ra­du. Na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki rad pot­pa­da pod Mi­ni­star­stvo pro­sve­te. Kri­te­ri­ju­mi za umet­ni­ke i za struč­nja­ke u kul­tu­ri za­to ne mo­gu da bu­du isti. Ta­ko­đe, sa­mo­stal­nim umet­ni­ci­ma dr­ža­va upla­ću­je do­pri­no­se, a za struč­nja­ke u kul­tu­ri ne upla­ću­je. Mo­že li to da se pro­me­ni? Ne­ma­ju svi struč­nja­ci u kul­tu­ri sre­ću da bu­du za­po­sle­ni u in­sti­tu­ci­ja­ma – re­kao je Cr­no­br­nja. 

U sa­da­šnjoj ured­bi sto­ji da do­bit­nik, iz­me­đu osta­log, tre­ba da bu­de no­si­lac „re­pu­blič­ke na­gra­de za po­se­ban do­pri­nos raz­vo­ju kul­tu­re”, pa je Ta­ma­ra Og­nje­vić iz Na­ci­o­nal­nog ko­mi­te­ta Me­đu­na­rod­nog sa­ve­ta mu­ze­ja (IKOM) Sr­bi­ja pi­ta­la ko­je je to naj­ve­će dr­žav­no pri­zna­nje. Ona je pre­dlo­ži­la mo­guć­nost da umet­ni­ci ili struč­nja­ci u kul­tu­ri mo­gu sa­mi da kon­ku­ri­šu za pri­zna­nje, za­to što ni­su svi čla­no­vi udru­že­nja, a zna se da su udru­že­nja do sa­da pred­la­ga­la kan­di­da­te. Uka­za­la je i na to da ne po­sto­je na­gra­de za ži­vot­no de­lo u po­je­di­nim obla­sti­ma iz ko­je do­la­ze struč­nja­ci u kul­tu­ri. U tom smi­slu je i Je­le­na Mar­ko­vić iz Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke pi­ta­la šta bi bio vr­hun­ski do­pri­nos kul­tu­ri iz obla­sti bi­bli­o­te­kar­stva, re­kav­ši do­du­še da u toj obla­sti po­sto­je od­re­đe­ne na­gra­de...

Li­di­ja Ham iz Na­rod­nog mu­ze­ja pred­lo­ži­la je da se go­di­šnje ogra­ni­či broj do­bit­ni­ka, či­me se ču­va dig­ni­tet pri­zna­nja, a Vla­di­mir Ne­delj­ko­vić iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re je is­ta­kao da se broj umet­ni­ka od­re­đu­je pre­ma sred­stvi­ma ko­ja se te go­di­ne odo­bre iz bu­dže­ta RS. 

S ob­zi­rom da ni­je reč o pen­zi­ji, jav­no­sti je ne­ja­sno za­što su ova pri­zna­nja pod­le­gla sma­nje­nju od 10 od­sto, u skla­du sa po­li­ti­kom šted­nje ko­ju spro­vo­di Vla­da Sr­bi­je, kao u slu­ča­ju sta­ro­snih pen­zi­ja; dok sport­ska „na­ci­o­nal­na pen­zi­ja”, ka­ko je re­če­no, ni­je pod­le­gla tom sma­nje­nju. Jed­no od pi­ta­nja od­no­si­lo se i na to da li aka­de­mi­ci, ko­ji pri­ma­ju me­seč­nu apa­na­žu, tre­ba da pri­ma­ju i na­ci­o­nal­nu pen­zi­ju. Tre­nut­no umet­ni­ci ko­ji su do­bi­li ovo pri­zna­nje pri­ma­ju me­seč­ni ne­to iz­nos od 45.000 di­na­ra.


Komentari7
060a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
"Процењује се да у Србији тренутно око 250.000 људи са 65 и више година не прима пензију. Највећи број њих су жене. Приватни послодавци прибегавају пријављивању радника на најнижу основицу или им плаћају на руке и без пријаве Фонду ПИО”, истиче Надежда Сатарић, из Удружења грађана „Снага пријатељства Амити”. Политика , среда, 24.01.2018. Не бих вас дaље зaдржавao.
Radovan
Uporno se kriju i uporno se ne pominju visine nacionalnih penzija sportistima. Njihove su penzije duplo veće nego umetničke i ništa im nije zakinuto kao što je zakinuto umetnicima. Šta ostaje iza njih: kafići, kafane, ovaj ili onaj biznis i život van Srbije. Ako ukinete umetnicima nacionalne penzije ukinite ih i sportistima. Dakle Srbi su za uravnilovke sem ako nije reč o totemizmu
Sasa Trajkovic
Ako pod demokratijom i pluarizmom podrazumevate da svaki anonimus koji se i podpisuje pseudonimom može imati mišljenje ili stav o nac. penzijema ali i o našim umetnicima koji su svojim radom ali i konkretnim rezultatima na polju umetnosti promovisali ne samo sebe već i zemlju u kojoj su započeli svoje um. karijere onda je to poruka svakome ko ima odgovarajuću kvalifikaciju i umetničku reputaciju u svetu da svoju " penziju " stekne recimo u Francuskoj kao građani Francuske a da ga pritom ne svojataju kao " našeg " umetnika. Setili smo se mi u Pupina i Nikole Tesle a da pritom ova zemlje i ovo društvo recimo ukine nac. penziju sličnim velikanima.
Нена Сошонова
Укинути их, заслужнима за културу Србије поделити медаље и ордене, а социјалним случајевима дати месечну помоћ у висини просечне пензије у Србији(25.000.-дин). То исто урадити и са спортистима који су донели медаље Србији...
Nenad
Nacionalne penzije pod hitno ukinuti,uspesni ljudi tokom zivota treba da sebe obezbede a drzava treba da im da orden ili povelju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja