- Kosovo nije deo procesa proširenja EU
četvrtak, 16.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:00
ŠPANIJA BLOKIRA PRIŠTINU U STRATEGIJI EK

Kosovo nije deo procesa proširenja EU

U ambasadi Španije u Beogradu „Politici” potvrđeno da „koncept 3B6 ne odgovara okviru dinamike proširenja Evropske unije”
Autor: Jelena Cerovinautorak, 30.01.2018. u 10:44
Мадрид је изричит: Каталонија је Шпанија а Косово - Србија (Фото Бета-АП)

Svojim stavom da u Strategiji proširenja zapadnog Balkana koju priprema Evropska komisija nema mesta za Kosovo Madrid je izazvao pravu pometnju u Prištini, ali i u Briselu čiji zvaničnici su „spuštali loptu” pojašnjavajući da „strategija pokriva ceo region”, kao i da „ceo zapadni Balkan ima evropsku perspektivu”. Španski „non-pejper”, kao prilog Madrida pisanju strategije, procureo je u javnost samo nekoliko dana uoči predstavljanja dokumenta EK koje je zakazano za kolegijum komesara 6. februara u Strazburu.

U ovom neformalnom dokumentu Madrid se protivi uključivanju Kosova u bilo kakav proces i korišćenju termina ZB6 (skraćenice za šest zemalja zapadnog Balkana), jer bi to moglo da se protumači da se Kosovo tretira kao država.

Odgovarajući na pitanje da li će Madrid ostati pri svom stavu uprkos protivljenju Brisela, u ambasadi Španije u Beogradu za „Politiku” citiraju deo iz dokumenta koji je njihova vlada poslala: „Španska pozicija je vrlo jasna: koncept ZB6 ne odgovara okviru dinamike proširenja EU. Kosovo nije deo procesa proširenja i ima svoj vlastiti diferencirani okvir odnosa, to jest Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Nije došlo do promene u španskoj poziciji. ”

Prema informacijama iz diplomatskih izvora u Briselu, koje prenosi Tanjug, Španija je ovoga puta imala vrlo čvrstu poziciju kada je u pitanju politika proširenja, odnosno mogućnost integracija Kosova u EU. Nezvanično, Evropska komisija je poslala u Madrid svog visokog zvaničnika kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.

Upravo da bi se predupredilo protivljenje zemalja EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost koristi se skraćenica ZB6 jer se tako ne govori o „šest država Balkana”. U dokumentima EU se o zemljama zapadnog Balkana govori kao o „partnerima”, a ne kao o državama.

Reagujući na novu situaciju, potpredsednik kosovske vlade Enver Hodžaj je uputio pismo komesaru EU za proširenje Johanesu Hanu u kome je izrazio zabrinutost Prištine zbog neizvesnosti evropske perspektive za Kosovo u novoj strategiji EK. 

Prema pisanju prištinskog lista „Kohe ditore”, Hodžaj u pismu kaže da je neophodno, pre nego što strategija bude finalizovana, da se utvrde jasne vremenske odrednice i kriterijumi koje Kosovo treba da ispuni tokom procesa integracije. „Ako učestvujemo u dijalogu i ako smo faktor stabilnosti i mira u regionu, ako ispunjavamo kriterijume, primenjujemo SSP, postavlja se pitanje kako ćemo biti nagrađeni. Za nas je veoma važno da na kraju dijaloga i Kosovo i Srbija dobiju istu nagradu. U svakom drugom scenariju, dijalog bi bio besmislen”, poručio je Hodžaj.

Portparolka EK Maja Kocijančič juče nije želela da se izjašnjava ni o španskom non-pejperu ni o Hodžajevom pismu već je poručila da se sačeka da strategija bude predstavljena, „a potom će se, u skladu sa procedurom, čuti i mišljenja zemalja”. Na pitanje novinara u Briselu koliko stav jedne zemlje-članice, i to tako čvrst stav kao što ima Španija, može da utiče na EK, Kocijančičeva je ponovila da je strategija dokument koji će usvojiti Evropska komisija.

„Dobijamo stavove, mišljenja zemalja-članica, ali to je dokument EK. Kada jednom dokument bude usvojen, on ide na savet i onda ga razmatraju zemlje članice. Prvo da vidimo da dokument bude predstavljen, a onda će uslediti diskusija”, rekla je Kocijančičeva, kako prenosi Tanjug, i dodala da se radi o važnom dokumentu, jednom od važnih koraka za zapadni Balkan ove godine. Podsetila je i da je zapadni Balkan prioritet za aktuelno, bugarsko, predsedavanje EU, da će biti više sastanaka ove godine, uključujući samit u Sofiji u maju. Kosovski mediji inače pišu da Španija namerava da se usprotivi učešću Kosova na ovom samitu.

Prilikom izrade nacrta strategije, u prethodnih par meseci, prema pisanju „Slobodne Evrope”, razne zemlje članice su imale pravo da predaju non-pejper sa njihovim gledištima o važnim pitanjima. Ti dokumenti nisu pravno obavezujući za Evropsku komisiju. Kako je objasnio portparol EK Margaritis Šitanas, redovna praksa je da kad god komisija radi na nekom važnom dokumentu „pristižu doprinosi sa svih strana”. Tako je prilikom sastavljanja strategije za zapadni Balkan, najmanje 15 zemalja EU predalo svoj non-pejper, ali jedino je Španija osporila da postoji šest država zapadnog Balkana.

U neformalnom dokumentu Madrida piše još i da na proširenje ne treba gledati kao na oruđe za rešavanje konflikata ili za njihovo sprečavanje: „Španija veruje da je neophodno da se napravi jasna podela između procesa proširenja, koji ima svoj kalendar, procedure i ciljeve, i političke Strategije za zapadni Balkan, koja je deo zajedničke spoljne politike i bezbednosti i ima svoju logiku”.

U španskom non-pejperu se, kako je prenela „Koha”, traži i da se nastavi posao s kosovskim vlastima, pri čemu se Kosovo pominje sa fusnotom, kako bi one učinile realan napredak u postizanju ciljeva i standarda koji su obuhvaćeni SSP-om. Takođe, sugeriše se nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, uz podršku EU, s obzirom na to da, kako se kaže, rešenje nije moguće nametanjem jednostranog rezultata.

Španija poziva da se napori usredsrede na učlanjenje Srbije i Crne Gore, u skladu sa planom EK koji je predstavio predsednik Junker pre nekoliko meseci, kada je navedeno da „uz snažnu političku volju, ispunjavanje reformi i održiva rešenja u razmiricama sa susedima, Crna Gora i Srbija trebalo bi da budu spremne za članstvo do 2025”.

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je ovo pokušaj pritiska Španije na Brisel koji je pre svega motivisan razlozima u vezi sa samom Španijom. „Ona će bar pokušati neku vrstu kompenzacije za napuštanje svog stava. To je igra između Španije i Brisela. Stvari će postati mnogo jasnije onog trenutka kada Nemačka dobije vladu i bude u punom kapacitetu”, smatra Vuletić.

Dragan Đukanović, predavač na Fakultetu političkih nauka, kaže da će sada uslediti mehanizmi konsultacija, u okviru EU, između država članica i briselske administracije. „Ne treba sada pridavati ovome neki preterani značaj, nije ovo neki problem koji može da prolongira tu strategiju. Možda za dan-dva. Zato ne treba preterano pridavati pažnju ovome, to su normalne konsultacije unutar EU o nekom strateškom dokumentu”, kaže Đukanović.

Već izvesno vreme lideri iz Prištine nisu od zapadnih zvaničnika i diplomata hvaljeni kao „dobri momci”. Pogotovo posle inicijative da se spreči rad Specijalnog suda za zločine OVK-a. Prema pisanju portala „Gazeta ekspres”, 43 poslanika koja su potpisala inicijativu za ukidanje suda našla su se na „crnoj listi” i neće moći da dobiju vize za ulazak u mnoge zapadnoevropske zemlje. Šefica kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je rekla da će stavljanje van snage zakona o sudu uticati da se Kosovo „prepoznaje kao nekredibilni partner”.

Na toj listi nije kosovski premijer Ramuš Haradinaj, ali je posle odbijanja SAD da mu izda vizu i, prema pisanju prištinskih medija, negativnog odgovora i iz ambasade Velike Britanije, i sam konstatovao da je „Kosovo izolovano”. Američki ambasador u Prištini Greg Delavi uputio je „poslednje upozorenje” kosovskim liderima da će „završiti kao Miloševićev režim” ako ukinu Specijalni sud. Jedan od utemeljivača kosovske nezavisnosti Vilijem Voker je odbio da primi odlikovanje od Hašima Tačija poručivši da je došlo vreme da ode generacija ratnih političara.


Komentari80
63d79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivan
Sa jedne strane je to dobro šta je Španija uradila ali sada dobijamo stranu koja neće biti zainteresovana za brži uspeh dijaloga pa će omogućiti veliki prostor za ucenjivanje Srbije.
Миле
Чим Србија уђе у ЕУ, улази и Косово, јер оно је неодвојиви део Србије.
Obrad
Poštovani ne razumem kakve veze postoje između ovog članka i vašeg komentara. Niko ne misli da je Španija idealna zemlja.
BREŽANAC
Obrade, Španija je i te kako idealna zemlja, ja sam u Španiji proveo od 1988 do 2010 godine. Španci nas podržavaju i hvala im.
Preporučujem 14
Garrotte
Sve do smrti diktatora Franka 1975. godine u Spaniji su se smrtne kazne izvrsavale napravom po imenu Garrotte (videti na internetu). To je inkvizicijska naprava kojom se osudjeniku koji sedi postavi obruc oko vrata koji krvnik iza njegovih ledja postepeno zateze... Smrtna kazna je u Spaniji ukinuta 1978. god. ali su tragovi te surovosti jos itekako prisutni. Do 1990. godine u Spaniji je nestalo-oduzeto oko 300.000 dece. Svako onaj ko je bio protiv vlasti strepeo je da ce mu biti oduzeto dete. Danas roditelji u Spaniji jos uvek tragaju za svojom nestalom decom ne znajuci da li su ona stvarno umrla pri porodjaju ili su ih vlasti dale na usvajanje redovno bogatim pristalicama hunte. Ili ih je crkva stavljala u sirotista. To je u Spaniji jos uvek tabu tema i roditelji ne mogu racunati na pomoc vlasti... Bilo bi uputno barem malo zagrebati po laku Spanije kakvu je mediji u Srbiji prezentiraju javnosti. Verujem da bi se oda mnogi prenerazili.
Боривоје Банковић
Шта је суштина? Да треба да се оградимо од става Шпаније да не признаје спонзорисану независност наше побуњене покрајине, јер је Шпанија до пре четрдесет година била диктатура? Да нас, који смо живели у СФРЈ, где је људе умео да поједе мрак ако писну против партијске државе, треба да буде срамота јер једна Шпанија сме да каже да Косово није држава? У САД осуђенике и дан данас убијају на изузетно свиреп начин гасом или убризгавањем отрова у крвоток, па та земља стоји иза побуне и сецесије Косова. И какве везе то има са нама или са темом? Можемо ли то да употребимо као аргумент против независности Косова? Наравно да не. Од шпанске диктатуре су патили и дан данас пате Шпанци. Исти ови који данас кажу да провизоријум од државе не може бити у ЕУ. Наравно да то не чине због нас, већ због себе и своје земље, али тиме бране универзални принцип. Да све, али баш све, земље западне Европе имају мрачну прошлост знали смо и без вас. Али ето, једна нам иде на руку.
Preporučujem 55
Rudi Karužić
Kada bi Katalonija za svoju samostalnost ponudila Rusiji vojnu pomorsku bazu na svom tlu, Srbija bi sigurno teška srca bila prinuđena da promjeni svoj stav prema secesiji Katalonije, ne?
Боривоје Банковић
Не.
Preporučujem 24
Miroslav M.
Imate vi dovoljno nato baza gospodo susjedi tako da vam nikakva podrška neće biti od pomoći.
Preporučujem 17

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja