sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:31

Američ­ki medijski prsti u Sr­biji

In­vesti­cio­ni fond KKR ima televiziju N1, kablovskog operatera SBB a kupovinom nor­veškog ope­ratera sti­ču i mobil­nu telefoniju s tri milio­na pretplatnika
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 30.01.2018. u 14:42
Стиже нови власник у пословну зграду? (Фото Викимедија)

Na srp­skom tr­ži­štu te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja i in­for­mi­sa­nja ame­rič­ki ka­pi­tal će, u sko­ri­joj bu­duć­no­sti, bi­ti zna­ča­jan fak­tor. Na ova­kav za­klju­čak na­vo­di to što je nji­hov in­ve­sti­ci­o­ni fond „Kol­berg Kra­vis Ro­berts” (KKR) sa­svim iz­ve­sno ku­pac „Te­le­no­ro­ve” mo­bil­ne mre­že ne sa­mo u Sr­bi­ji već i u re­gi­o­nu. 

KKR je, pod­se­ća­nja ra­di, 2013. go­di­ne pre­u­zeo ka­blov­skog ope­ra­te­ra SBB, a pre­ko svo­je ćer­ke fir­me „Ju­naj­ted gru­pe” u Sr­bi­ji po­se­du­je i Te­le­vi­zi­ju N1, kao i To­tal TV, „Grand pro­duk­ci­ju”, Sport klub, Si­ne­ma­ni­ju i de­či­ji ka­nal Ul­tra. Zna­či da već ima­ju te­le­vi­zi­ju, ka­blov­skog ope­ra­te­ra s ve­li­kim tr­ži­šnim uče­šćem, a ku­po­vi­nom nor­ve­škog „Te­le­no­ra” sti­ču ope­ra­te­ra mo­bil­ne te­le­fo­ni­je s tri mi­li­o­na pret­plat­ni­ka. U eri sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je ja­sno je ko­li­ko su ove de­lat­no­sti po­ve­za­ne i ko­li­ko ima­ju ve­li­ki uti­caj.

Pre ne­ko­li­ko da­na Ko­mi­si­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je je pro­tiv SBB-a po­kre­nu­la po­stu­pak zbog vi­ših ce­na uslu­ga. Ma­njin­ski part­ner u SBB-u je bi­zni­smen Dra­gan Šo­lak. 

Mah­mud Bu­ša­tli­ja, kon­sul­tant za stra­na ula­ga­nja, ka­že da je po­seb­no in­te­re­san­tan po­li­tič­ki aspekt ove ku­po­vi­ne ima­ju­ći u vi­du da je za­štit­no li­ce KKR-a biv­ši šef CIA Dej­vid Pe­tre­us, kao i mo­ti­vi ovog in­ve­sti­ci­o­nog fon­da za ula­zak u po­slo­ve sa te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma u ovom de­lu Evro­pe. 

– KKR ula­zi u te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je i ti­me pre­ko in­ter­ne­ta u sfe­ru jav­nog in­for­mi­sa­nja. Već ima­ju te­le­vi­zi­ju N1, a pri­ča se da su u pre­go­vo­ri­ma sa grč­kim vla­sni­kom da­le­ko od­ma­kli da ku­pe Pr­vu TV i O2. Ne­ja­sna je in­for­ma­ci­ja da li KKR da­je dve mi­li­jar­de evra sa­mo za „Te­le­nor” u Sr­bi­ji ili za či­tav re­gi­on. Ne ve­ru­jem da to­li­ko da­ju za re­gi­on, jer je to ma­lo. Ako pak to­li­ko da­ju sa­mo za Sr­bi­ju, on­da su „Te­le­no­ro­vu” mo­bil­nu mre­žu pre­pla­ti­li. A ka­da ne­ka ku­po­vi­na ima no­tu i po­li­tič­ke in­ter­ven­ci­je, on­da se ne­što pla­ti i vi­še ne­go što vre­di – ka­že Bu­ša­tli­ja.

On do­da­je da ne bi tre­ba­lo smet­nu­ti s uma da „Te­le­nor” ni­je nu­dio na pro­da­ju po­slo­va­nje u re­gi­o­nu, već da se ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond „gu­ra” da ku­pi nji­hov bi­znis. Ka­da je ta­kva si­tu­a­ci­ja, pla­ća se vi­še od tr­ži­šne ce­ne. Vi­si­na tran­sak­ci­je, po nje­mu, ne­ma oprav­da­nja u na­šim pri­li­ka­ma, jer ni­smo tr­ži­šte u raz­vo­ju na ko­me će se po­ve­ća­ti broj pret­plat­ni­ka. 

– Bal­kan je po­pri­šte bor­be za in­for­ma­ci­je i uti­caj i oči­gled­no SAD ne ža­le pa­ra da uđu u sfe­ru jav­nog in­for­mi­sa­nja. S dru­ge stra­ne, Ru­si­ja ni iz­bli­za to ne či­ni, jer nji­hov Sput­njik je jed­na ma­la agen­ci­ja s ma­lo za­po­sle­nih. Ru­si dru­gih ne­ma­ju – ka­že Bu­ša­tli­ja. 

On do­da­je da ono što nas tre­ba da za­bri­ne je­ste to da li će svoj do­mi­nan­tan po­lo­žaj u ka­blov­skoj mre­ži KKR da pre­sli­ka i na ši­re pod­ruč­je, od­no­sno da li će da zlo­u­po­tre­bi svo­ju po­zi­ci­ju i neo­sno­va­no po­dig­ne ce­ne uslu­ga. Ne mo­ra ne­ko da ima vi­še od 50 od­sto tr­ži­šta pa da bu­de mo­no­po­li­sta, do­mi­nan­tan po­lo­žaj se mo­že zlo­u­po­tre­bi­ti na raz­ne na­či­ne. Jer, za­bo­ra­vlja se da je „Te­le­nor” pre ne­ko­li­ko go­di­na do­bio i li­cen­cu za fik­snu te­le­fo­ni­ju, a da im je uvo­đe­nje fik­sne te­le­fo­ni­je uspo­re­no za­to što im „Te­le­kom” ni­je omo­gu­ća­vao pri­stup mre­ži. SBB ta­ko­đe ima fik­snu te­le­fo­ni­ju, a i vi­sok pro­ce­nat tr­ži­šta van Be­o­gra­da – ka­že Bu­ša­tli­ja.

Lju­bo­drag Sa­vić, pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, ka­že da kon­cen­tra­ci­ja naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih de­lat­no­sti ko­je ima­ju i ve­li­ki uti­caj u stra­nim ru­ka­ma ni­je do­bra za jed­nu dr­ža­vu. Ali ona tu ni­šta ne­će mo­ći da ura­di. Do­da­je da „Te­le­nor” od­la­zi iz Sr­bi­je jer Nor­ve­ža­ni ni­su za­do­volj­ni za­ra­dom a to se vi­de­lo i po pro­da­ji Te­le­nor ban­ke pro­šle go­di­ne. Za in­ve­sti­ci­o­ne fon­do­ve va­ži da ku­pu­ju pa pre­pro­da­ju za vi­šu ce­nu. Me­đu­tim, Sa­vić ne oče­ku­je da će KKR ta­ko da se po­na­ša. 

On pod­se­ća da je Alek­san­dar Vu­čić u svoj­stvu pre­mi­je­ra re­kao da je naj­tu­žni­ji što „Te­le­kom” ni­je pro­dat, a kao ar­gu­ment za pro­da­ju je bi­lo to što ne mo­že da iz­dr­ži kon­ku­ren­ci­ju.

– Sa­da vi­di­mo da se pr­vi iz kon­ku­ren­ci­je po­vu­kao „Te­le­nor”. Za me­ne je ar­gu­ment da „Te­le­kom” ne tre­ba pro­da­ti to što se za srp­sko tr­ži­šte bo­re „Te­le­nor”, VIP i sa­da KKR, pa za­što ne bi i na­ša dr­ža­va. „Te­le­nor” je li­cen­cu pla­tio 1,5 mi­li­jar­di evra, a po­slo­vao je i s pro­fi­tom po­sled­njih de­set go­di­na. Ka­da se sve to zbro­ji, ja­sno je da do­ma­ća mo­bil­na mre­ža vi­še do­no­si vla­sni­ku od jed­no­krat­ne pro­da­je za oko mi­li­jar­du evra, ko­li­ko su in­ve­sti­to­ri nu­di­li – ka­že Sa­vić.

Mi­lan Ko­va­če­vić, sa­vet­nik za stra­na ula­ga­nja, ka­že da Ko­mi­si­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je mo­ra da vo­di ra­ču­na o to­me ko­li­ki će tr­ži­šni udeo da do­bi­je KKR i da ne do­pu­sti ve­ću kon­cen­tra­ci­ju.

 

Dejvid Pe­tre­us zaštitno lice KKR-a

Iako je u našim mediji­ma Dejvid Pe­tre­us najčešće spo­minjan kao vla­snik KKR-a, on to zapra­vo nije. Či­nje­nica je da je biv­ši šef CIA samo direk­tor KKR insti­tuta. Me­đu­tim, u javnosti se vrlo često poja­vlju­je kao zaštitno lice ovog investi­cio­nog fon­da. Podseća­nja radi, ovaj investicio­ni fond je počet­kom 2014. godine bio zainteresovan i za kupovinu „Du­nav hra­na gru­pe” u okviru koje poslu­ju „Imlek”, „Bambi–Ba­nat” i „Knjaz Mi­loš”. U tom poslu, među­tim, pre­tekli su ih „Mid Evro­pa partneri”.

 


Komentari16
1df59
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
Нисам корисник СББ-а већ скоро три године и немам кабловску телевизију јер ми се смучило да плаћам да би ме неко малтретирао рекламама, дизао ми цену услуге и смањивао број канала. Смучило ми се и да сваки пут кад ми нешто треба проводим по пола сата на телефону, да би онда приучена корисничка подршка разговарала са мном као да имам пет година. Није ни Теленор неко злато, али је за СББ еталон професионализма и љубазности. Ако ККР купи Теленор, моментално пребацујем број у другу мрежу. Не бојим се да ће ме Америка шпијунирати више него иначе, јер то већ ради без много муке из врхунски опремљеног центра за електронски надзор у Загребу. Ни генерал Петреус, иако ми није омиљена личност, ми не смета ништа више од неких других мутних типова са те стране који послују у Србији. Овде се ради искључиво о томе да нећу да ме било ко прави телетабисом за мој новац, а ККР је већ потрошио сво моје стрпљење.
Nikola Nesic
Bušatlija nije pozvan da daje komentare ovakve prirode, i otkud poređenje sa Rusijom? Ako hoće već da polemiše na ovu temu, Sputnjik je državna kompanija, i već kao takvo, njeno postojanje kod nas je vrlo sporno. KKR je investicioni fond i nema nikakve veze sa politikom, radi na ekonomskim osnovama. U najmanju ruku čudi da neko se krsti kao konsultant za strana ulaganja priča ovakve nepovezane i isuvisne stvari, sem ako nije kroz podpitanja spinovan, a izjava je prenešena bez ovih napomena. Ako neko investira, on to čini zbog finanasijskih interesa, mi ili Rusi to radimo zbog ljubavi, politike ili nečega što nas dovodi u lošu ekonomsku situaciju. Zato špekulisanje o prirodi ulaganja treba ostaviti finansijskom interesu, pravnim okvirima i opštoj izvodljivosti.
Goran
Naravno da svi mediji imaju iste vesti kada imaju i istog (((vlasnika))). I svi mediji hvale svog slugu.
Neša
Džaba "Politika" piše, partiokratija skoro dve decenije od toga okreće glavu i podmeće džepove. Prvo veće mešanje prstiju u medije desilo se 1992. godine kada su počela osnivanja raznih Otvorenih društva i njihovih ćerki ispostava, drugo beše 2006. godine kada su uklonjeni domaći emiteri (radio i televizije) sa nacionalnim pokrivanjem, treće godinu dana kasnije kada su zbrisani naši regionalni i lokalni elektronski mediji i tako redom. Danas je poprilično kasno da se išta menja jer su oni koji bi to mogli da podrže i "izguraju" uklonjeni, poniženi, rezignirani i nezainteresovani. A i obazrivi da bi opet mogli da budu izdani. Karma je čudo.
Popić Milenko
Igrale se delije, nasred zemlje Srbije. Prerađeno aforizmom sa Satira festa "nasred zemlje gde li je." Usput, Telenorova klijentela mogla bi, prelaskom mreže u američke ruke, jednim dijelom, završiti kod Telekoma Srbija. Ako je ovaj sposoban da je preuzme? Osim ako mu posao ne pokvari ministarka Zorana Mihajlović, tako što bi milion građana Srbije, koji, osvjedočeni američkim prijateljstvom iz 1999. čekaju kao zapeta puška, učlanila u Kongres američko-srpskog prijateljstva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja