utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 30.01.2018. u 22:00 Mirjana Sretenović

Američ­ka pri­ča o „Ne­sanici” Mi­lene Ba­rili

Ma­lo je pozna­to da je naša sli­kar­ka uče­stvovala na „Iz­ložbi 31 žene” u Nju­jorku, o čemu sve­doči i dokumen­tarac o Pe­gi Gu­gen­hajm, kaže pre­vodilac Ivan De­lač
Милена Павловић Барили - Аутопортрет (Фото Википедија)

Na „Iz­lo­žbi 31 že­ne”, odr­ža­noj od 5. do 31. ja­nu­a­ra 1943. u nju­jor­škoj ga­le­ri­ji „Art of This Cen­tury”, či­ji je osni­vač Pe­gi Gu­gen­hajm, uče­stvo­va­la je i Mi­le­na Pa­vlo­vić Ba­ri­li. Nje­na sli­ka, ka­ko sto­ji na pla­ka­tu iz­lo­žbe, no­si na­ziv „In­som­nia” (Ne­sa­ni­ca), a na­sta­la je 1942. go­di­ne. Na­ža­lost, ne zna se gde je sli­ka sa­da, a ne po­sto­ji ni nje­na fo­to­gra­fi­ja. Mi­le­na ju je si­gur­no fo­to­gra­fi­sa­la, jer je to ra­di­la sa sva­kom svo­jom sli­kom, ali se ona la­ko mo­gla ne­gde za­gu­bi­ti. 

Ove po­dat­ke, ko­ji do sa­da ni­su po­zna­ti na­šoj sre­di­ni, iz­no­si Ivan De­lač, an­gli­sta i pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da ko­ji se na­kon pre­vo­đe­nja tri­lo­gi­je o Mi­le­ni Ba­ri­li, či­ji je ured­nik Zo­ri­ca Sta­blo­vić Bu­la­jić, u iz­da­nju ku­će „He­spe­ria edu”, pre ne­ko­li­ko go­di­na za­in­te­re­so­vao za da­lje is­tra­ži­va­nje ži­vo­ta i ra­da na­še sli­kar­ke. De­lač je pre­vo­dio knji­ge za SA­NU i Na­rod­ni mu­zej, a sa­da pi­še sce­na­rio, na en­gle­skom je­zi­ku, za film o Mi­le­ni Ba­ri­li (Po­ža­re­vac, 1909 – Nju­jork, 1945).

 

Is­tra­žu­ju­ći ga­le­ri­je ko­je su po­sto­ja­le če­tr­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka, u vre­me ka­da je Mi­le­na ži­ve­la u Nju­jor­ku, Ivan De­lač na­i­la­zi na po­da­tak o „Iz­lo­žbi 31 že­ne”. Stu­pa u kon­takt sa bri­tan­skom isto­ri­čar­kom umet­no­sti Su Gil­bert ko­ja je ob­ja­vi­la blog o sva­koj od uče­sni­ca iz­lo­žbe. Ona mu je po­sla­la li­stu iz­lo­že­nih de­la, a isti spi­sak De­lač je pro­na­šao i u jed­nom do­ku­men­tar­cu o Pe­gi Gu­gen­hajm. Po­tvr­du o Mi­le­ni­nom uče­šću na ovoj iz­lo­žbi na­šao je i u ra­du Ket Ba­kli, isto­ri­čar­ke umet­no­sti iz Bal­ti­mo­ra, a po­da­tak sto­ji i na Vi­ki­pe­di­ji na en­gle­skom je­zi­ku. 

De­lač kon­tak­ti­ra Ga­le­ri­ju „Mi­le­na Pa­vlo­vić Ba­ri­li” u Po­ža­rev­cu i od ku­sto­sa Vi­o­le­te To­mić sa­zna­je da u svo­joj do­ku­men­ta­ci­ji oni ne­ma­ju ovu in­for­ma­ci­ju. 

– „Ne­sa­ni­ca” je po­no­vo pri­ka­za­na na ko­me­mo­ra­tiv­noj iz­lo­žbi u Ame­rič­ko-bri­tan­skom umet­nič­kom cen­tru u Nju­jor­ku od 3. do 15. ma­ja 1948. Mi­le­ni­no uče­šće na „Iz­lo­žbi 31 že­ne” ni­je do­sad bi­lo po­zna­to mo­žda i sto­ga što je ona isto­vre­me­no sa ovom ko­lek­tiv­nom iz­lo­žbom ima­la svo­ju sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u Ju­go­slo­ven­skom pot­por­nom dru­štvu u Nju­jor­ku. Iste go­di­ne u ma­ju sa­mo­stal­no je iz­la­ga­la i u va­šing­ton­skoj ga­le­ri­ji „Kor­ko­ran”. Te dve sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe za­se­ni­le su ovu grup­nu – ka­že Ivan De­lač.

Pe­gi Gu­gen­hajm je, ka­ko ob­ja­šnja­va, u svo­joj zbir­ci ima­la sve­ga ne­ko­li­ko umet­ni­ca, te je ve­ro­vat­no za­to jed­nu iz­lo­žbu po­sve­ti­la že­na­ma. 

– Uče­sni­ce iz­lo­žbe, uz Mi­le­nu, bi­le su Pe­gi­na se­stra Hej­zel Ma­kin­li i Pe­gi­na kći Pe­gin Vejl, kao i: En Har­vi, Lu­iz Ne­vel­son, Bar­ba­ra Rajs, He­da Stern, So­nja Se­ku­la, Me­rod Ge­va­ra..., za­tim že­ne umet­ni­ka s ko­ji­ma je Pe­gi sa­ra­đi­va­la: Ža­klin Lam­ba (Bre­to­no­va dru­ga že­na), So­fi Toj­ber (že­na Han­sa Ar­pa), Kse­ni­ja Kejdž (že­na kom­po­zi­to­ra Džo­na Kej­dža), Fri­da Ka­lo (že­na Di­je­ga Ri­ve­re) – na­vo­di De­lač. 

Pe­gi Gu­gen­hajm (1898–1979), bi­la je iz­da­nak jed­ne od naj­bo­ga­ti­jih nju­jor­ških po­ro­di­ca, bra­ta­ni­ca So­lo­mo­na Gu­gen­haj­ma, osni­va­ča Fon­da­ci­je i Mu­ze­ja Gu­gen­hajm u Nju­jor­ku. Po­sle go­di­na pro­ve­de­nih u Evro­pi iz­me­đu 1926. i 1941, vra­ti­la se u Nju­jork s ko­lek­ci­jom u ko­joj su i ra­do­vi Pi­ka­sa, Da­li­ja, Klea, Mi­roa. Iz Pa­ri­za je oti­šla sa­mo ne­ko­li­ko da­na pre do­la­ska Ne­ma­ca. S nje­nom po­ro­di­com po­be­gao je i ne­mač­ki da­da­i­sta i nad­re­a­li­sta Maks Ernst, Pe­gin bu­du­ći tre­ći muž. Go­di­nu da­na ka­sni­je Gu­gen­haj­mo­va je pla­ti­la i brod­ske kar­te do Ame­ri­ke za ro­do­na­čel­ni­ka nad­re­a­li­zma An­drea Bre­to­na, Mar­se­la Di­ša­na i mno­ge dru­ge umet­ni­ke. 

– Nje­na ga­le­ri­ja „Art of This Cen­tury” oku­plja­la je avan­gar­di­ste. Iz­gra­dio ju je Austri­ja­nac Fre­de­rik Ki­zler kao am­bi­jent s kon­kav­nim zi­do­vi­ma. Sli­ke su bi­le bez ra­mo­va, pri­vid­no su leb­de­le u pro­sto­ru i po­se­ti­o­ci su ih okre­ta­li ka­ko že­le. Pod je bio tir­ki­zan, a zi­do­vi i ta­va­ni­ca obo­je­ni u cr­no. Sve­tlo se po­vre­me­no pa­li­lo i ga­si­lo bez ne­kog oči­gled­nog po­vo­da, a sa skri­ve­nog mag­ne­to­fo­na ču­lo se klo­pa­ra­nje br­zog vo­za, što je Ki­zler ob­ja­šnja­vao ti­me da sve­tlo pul­si­ra kao kr­vo­tok. Bio je tu i to­čak na­lik na kor­mi­lo kroz ko­je se vi­de­lo 14 Di­ša­no­vih mi­ni­ja­tu­ra u po­kre­tu. Cilj je bio da ga­le­ri­ja ose­buj­no­šću šo­ki­ra, da bu­de raz­li­či­ta od svih dru­gih u gra­du. Za Gu­gen­haj­mo­vu je bi­lo va­žno da se oko de­la stvo­ri fa­ma ko­ja će da­le­ko od­jek­nu­ti – pri­ča naš sa­go­vor­nik. 

Sa­svim je mo­gu­će, do­da­je, da su se Mi­le­na Ba­ri­li i Pe­gi Gu­gen­hajm po­zna­va­le, po­što su se kre­ta­le u istim kru­go­vi­ma u Pa­ri­zu. 

– Zna se da je Mi­le­na u Pa­ri­zu pri­ja­te­lje­va­la sa Le­o­nor Fi­ni, uče­sni­com „Iz­lo­žbe 31 že­ne”, a ko­ja je još 1936. ima­la sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u ga­le­ri­ji Džu­li­je­na Le­vi­ja. Le­vi je, uz Pje­ra Ma­ti­sa, si­na An­ri­ja Ma­ti­sa, bio glav­ni pro­mo­tor avan­gard­nih evrop­skih umet­ni­ka u Ame­ri­ci. Kod Le­vi­ja je i Mi­le­na odr­ža­la svo­ju pr­vu ame­rič­ku iz­lo­žbu 1940. go­di­ne – ka­že De­lač.

Od­jek „Iz­lo­žbe 31 že­ne”, ka­ko do­da­je, uglav­nom je bio ne­ga­ti­van. Vre­me za že­ne – umet­ni­ke još ni­je bi­lo sa­zre­lo. U ve­ći­ni kri­ti­ka ove po­stav­ke pre­o­vla­đu­je iro­ni­ja. 

– Od uče­sni­ca „Iz­lo­žbe 31 že­ne” sa­mo je ne­ko­li­ko njih, po­put Le­o­nor Fi­ni, Fri­de Ka­lo, Le­o­no­re Ka­ring­ton i Do­ro­te­je Ta­ning, po­sti­glo zna­čaj­ni­ji uspeh u sve­tu li­kov­ne umet­no­sti. Osta­le su se okre­nu­le dru­gim umet­no­sti­ma ili pa­le u za­bo­rav. U ju­nu i ju­lu 1945. Pe­gi Gu­gen­hajm je or­ga­ni­zo­va­la još jed­nu is­klju­či­vo žen­sku iz­lo­žbu, na­zva­nu jed­no­stav­no „Že­ne”, na ko­joj su iz­la­ga­le 53 umet­ni­ce, uklju­ču­ju­ći i ne­ko­li­ko njih sa pr­ve iz­lo­žbe. Mi­le­na, na­ža­lost, ta­da ni­je me­đu ži­vi­ma – ka­že Ivan De­lač.

Komеntari3
0d35d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslava
Koliko toga lepoga su ostavili naši umetnici prvo nama, pa onda celom svetu. Ali mi ko mi, malo im posvetimo pažnje, časti, osim retkih istraživača. Istraživanja su skupa a država nam ima skromne mogućnosti, sponzora za umetnost skoro da nema. Vrhunskih istraživača za likovnu umetnosti imamao, da spomenem gospođu profesor Ljubicu Miljković, ali istraživanje košta i tu je kraj istraživanju, žalosno ali je tako. Puno putujem po svetu, svratim u svaku galeriju, antikvarijat, buvlju pijacu, pa možda mi se desi sreća da naletima na "Nesanicu" slikarke Milene Barili, tražiti je lepše, nego imati.
Vasa
Nije toliko nepoznato. Zna se da je pored Milene recimo izlagala i Frida Kalo, a kustosi su bili izmedju ostalih Marsel Disan i Andere Breton.
Sasa Trajkovic
Pre svega kompliment Politici jer je jedini od medija u Srbiji koji uporno i dosledno prati kulturu koja je u medijskm mraku skrajnuta na margine društva. Tužno je kad niko ne ostavi komentar na ovaj divni tekst koji bi trebalo da bude lektira današnje emancipovane žene a ne salonskih feministkinja iz kruga dvojke koje pišu naručene tekstove a neznaju ništa o ovoj divnoj ženi koja je bila udata za poznatog Italijana koja je hrabro zakoračila u svet iz patrijahalne Srbije i bila deo Njujorškog i Priskog umetničkog društva, modnih ženskih časopisa koja je nažalost doživela tragičnu sudbinu ali je tek u dvadeset i prvom veku izišla iz anonimnosti u Srbiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja