subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:05

Infarkt i šlog pogubni u januaru

Promene vremena i bogata trpeza krivi su povećan broj umrlih početkom godine, otprilike za deset odsto više nego ostalih meseci, najčešće zbog bolesti srca, krvnih sudova i respiratornih oboljenja
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 01.02.2018. u 22:00
Било је пуно посла за дежурне лекаре (Фото Д. Јевремовић)

Oko 10 odsto više ljudi u Srbiji premine u periodu od januara do marta, u poređenju sa drugim mesecima u godini, a razlog za to najverovatnije su nagle vremenske promene i prejedanje tokom prazničnih dana, što najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da u poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji u proseku umre oko 104.000 ljudi godišnje. Svaki drugi stanovnik naše zemlje umre od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od raka i svaki deseti od posledica povreda, respiratornih oboljenja i šećerne bolesti.

– Poznato je da je smrtnost od povreda u saobraćaju najučestalija u letnjim mesecima, bolesti srca, krvnih sudova i respiratornih oboljenja u zimskim, a od šećerne bolesti u jesen i zimu. Ako se posmatra umiranje bez obzira na uzrok smrti, ono je najučestalije u periodu od januara do marta (gotovo 10 odsto od svih umrlih godišnje) – kaže dr sc. med. Dragan Miljuš, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta „Batut”.

Lekari napominju da prve mesece u godini najteže podnose ljudi koji imaju neregulisan krvni pritisak, hipertenziju, krte krvne sudove, šećernu bolest… Poredeći podatke iz 2015. i 2016. godine, u Beogradu je u januaru preminulo oko 1.900 građana, a u junu, na primer, oko 1.500.

Iznad i ispod proseka
Za razliku od januara 2017, koji je ostao upamćen po ne baš slavnoj statisti da je na beogradskim grobljima kada je sahranjen neuobičajeno veliki broj Beograđana, proteklog meseca, kako kažu u JKP „Pogrebne usluge”, stanje u Beogradu bilo je redovno.
– U januaru prošle godine na grobljima koja pripadaju JKP „Pogrebne usluge” obavljeno je 1.636 sahrana. To je umnogome prevazišlo mesečni januarski prosek od 1.100 ukopa, ali i januar 2000. godine, kada je prema našim podacima umrlo najviše sugrađana – 1.624. Ovog januara bilo je oko 1.300 sahrana – kaže Dragan Baltovski, direktor beogradskog JKP „Pogrebne usluge”.
Prošlog meseca u prestonici je na grobljima javnog komunalnog preduzeća sahranjeno 1.219 pokojnika, a 2016. godine 1.165.
JKP „Pogrebne usluge” u Beogradu održava deset najvećih grobalja, od oko 180, koliko ih ima u gradu. Koliko je žitelja glavnog grada sahranjeno na drugim grobljima nije poznato, jer su ona uglavnom mesnog i lokalnog karaktera.
B. V.

Kardiolog prof. dr Višeslav Hadži-Tanović naglašava da je na kardiološke pacijente u januaru najviše uticala promena barometarskog pritiska, zbog čega su imali tegobe sa hipertenzijom. Lekaru su se najčešće javljali zbog bola u grudima i teškog disanja.

– Tačno je da više ljudi umire u ovom periodu. Temperaturne oscilacije utiču na pogoršanje zdravstvenog stanja, pojavu infarkta srca ili šloga. Ukoliko im nije dobro, srčani bolesnici trebalo bi da pozovu svog lekara, jer on može da ih posavetuje kako da koriguju propisanu terapiju. Pacijentima stalno govorim da je, osim medikamenata, najbolja terapija šetnja. Umerena fizička aktivnost u roku od 15 minuta najbolje obara krvni pritisak. Kada je hladno, krvni sudovi se sužavaju pa se zato javlja bol u grudima. Srce trpi i upozorava da nema dovoljno kiseonika. Važno je da ljudi ne izlaze naglo napolje iz tople sobe kada su temperature niske, već da to čine postepeno – savetuje dr Hadži-Tanović.

Ima i onih koji u proteklom mesecu nisu mogli da odole đakonijama sa slavskih i prazničnih trpeza pa su završili kod lekara zbog preopterećenog stomaka, mada prejedanje može da izazove i još teže posledice.

– Zbog obeležavanja Nove godine, Božića, slava, ljudi ne vode računa o ishrani. Uz to, loše regulišu krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Kada se tome doda hladno vreme, povećava se broj onih koji dožive šlog ili srčano oboljenje, a mnogi i ne prežive – pojašnjava pukovnik prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije.

Ranijih godina, zbog snega i leda, mnogi građani koji imaju anginu pektoris dobijali su napade kada su čistili sneg ispred kuća na hladnoći, pa su i lekari hitne pomoći imali više posla nego ovog januara, naglašava dr Radmila Šehić, iz beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

– Astmatičarima ne prijaju velika vlažnost vazduha i oscilacije temperature, zbog čega imaju gušenja. Ljudi u vreme praznika nisu mnogo izlazili iz domova, a jeli su začinjenu hranu sa mnogo masti i šećera. To je uticalo na probleme sa krvnim pritiskom, tegobe sa žučnom kesom i varenjem, povišenim šećerom... – dodaje dr Šehić.

Interesantno je da su istraživači Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu pre desetak godina analizirali podatke više od 84.000 pacijenata koji su ležali u bolnici zbog infarkta i zaključili da je spuštanje prosečne dnevne temperature za samo jedan stepen povezano sa povećanjem broja pacijenata koji su doživeli srčani udar za dva odsto u narednih 28 dana. Kako je objavljeno u časopisu „Britiš medikal džornal”, rizik da zbog promene temperature dožive infarkt najveći je kod onih koji imaju od 75 do 84 godine i za osobe koje imaju neku bolest srca.


Komentari2
e7532
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Чеда Хиландарац
Ко редовно пости, а не крка мрсно на Светог Николу и тзв Нову Годину, тај није толико угрожен... Или неко мисли да ми каже да је прасеће печење добро за срце...?
rade
Pa nije tako bilo ranije i nikada na mesecnom nivou i godisnjem nije bilo toliko oscilacija u temp.Tri dana toplo pa onda padne temp za 10 stepeni,pa ponovo isto bez obzira na godisnje doba.E to smeta i zdravima a neki vide da je problem u instaliranim HARP sistemima sirom planete.Ovakve oscilacije bi trebalo naucno istraziti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja