utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:44

Izložba „Tito u Africi” u Oksfordu

Rezultat rada autora izložbe jeste i knjiga „Tito u Africi – slike solidarnosti”, objavljena na srpskom i engleskom jeziku, a prihod od prodaje engleskog izdanja ići će u dobrotvorne svrhe
Autor: Ne­da Kne­že­vić *nedelja, 04.02.2018. u 22:00
Ти­то у Афри­ци, по­стер за из­ло­жбу у Му­зе­ју „Пит Ри­верс”

Po­sle uspe­ha u Be­o­gra­du, Iz­lo­žba „Ti­to u Afri­ci – sli­ke so­li­dar­no­sti” Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je, ko­ju je u Be­o­gra­du vi­de­lo vi­še od 50.000 po­se­ti­la­ca, otvo­re­na je u Mu­ze­ju „Pit Ri­vers” u Oks­for­du, gde će tra­ja­ti do 9. apri­la. „Pit Ri­vers” je svet­ski mu­zej ko­ji pri­ka­zu­je ar­he­o­lo­ške i et­no­graf­ske pred­me­te iz svih de­lo­va sve­ta i svih vre­men­skih raz­do­blja. Osno­van je 1884. go­di­ne ka­da je ge­ne­ral Pit Ri­vers da­ro­vao svo­ju zbir­ku Uni­ver­zi­te­tu u Oks­for­du; sa­dr­ži vi­še od mi­li­on pred­me­ta ko­je su sa­ku­plja­li an­tro­po­lo­zi i is­tra­ži­va­či, a ob­u­hva­ta i zbir­ku fo­to­gra­fi­ja.

Bri­tan­skoj pu­bli­ci pri­ka­zan je iz­bor fo­to­gra­fi­ja iz bo­ga­tog fo­to-ar­hi­va Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je ko­ji o njoj bri­ne, ču­va je i uve­ća­va, sni­mlje­nih od pe­de­se­tih do se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka to­kom pu­to­va­nja Jo­si­pa Bro­za Ti­ta i nje­go­ve su­pru­ge Jo­van­ke Broz u afrič­ke ze­mlje. Fo­to­gra­fi­je be­le­že su­sre­te sa zna­čaj­nim isto­rij­skim lič­no­sti­ma, me­đu ko­ji­ma su eti­op­ski car Haj­le Se­la­si­je, egi­pat­ski pred­sed­nik Ga­mal Ab­del Na­ser i pr­vi pre­mi­jer i pred­sed­nik Ga­ne, Kva­me Nkru­mah.

Fo­to-ma­te­ri­ja­li iz zbir­ke Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je ne­za­o­bi­la­zan su iz­vor za is­tra­ži­va­če afrič­kog kon­ti­nen­ta u dru­goj po­lo­vi­ni pro­šlog ve­ka, po­što vi­še hi­lja­da fo­to­gra­fi­ja ilu­stru­je Ti­to­ve po­se­te ze­mlja­ma Afri­ke. I ma­da se naj­ve­ći broj sni­mlje­nih ak­tiv­no­sti ti­če zva­nič­nih de­ša­va­nja ko­je do­ma­ći­ni pri­re­đu­ju za vi­so­kog go­sta, broj­ne su i uz­bu­dlji­ve fo­to­gra­fi­je ko­je be­le­že slo­bod­ne, po­seb­ne tre­nut­ke u okvi­ru tih po­se­ta – obi­la­zak ar­he­o­lo­ških i isto­rij­skih lo­ka­li­te­ta i mu­ze­ja, bo­ra­vak u pri­ro­di ili u lo­vu, su­sre­te s rad­ni­ci­ma na rad­nim me­sti­ma ili obič­nim lju­di­ma u sva­ko­dnev­nim ak­tiv­no­sti­ma, na uli­ci, u se­li­ma… 

Ku­sto­ski­nje iz­lo­žbe Ana Sla­do­je­vić i Mir­ja­na Slav­ko­vić za­mi­sli­le su iz­lo­žbu is­ti­ču­ći sa­da­šnje od­su­stvo zna­nja o an­ti­ko­lo­ni­ja­li­zmu i tra­di­ci­ji so­li­dar­no­sti, zna­nja ko­je je, kao i mno­ge vred­no­sti iz na­še sko­ri­je pro­šlo­sti, da­nas za­ne­ma­re­no i za­bo­ra­vlje­no.  

Po­vo­dom sve­ča­nog otva­ra­nja odr­ža­no je pre­da­va­nje Ra­di­ne Vu­če­tić i Po­la Bet­sa ko­je je ob­u­hva­ti­lo po­gled na Ti­ta i so­ci­ja­li­stič­ku Ju­go­sla­vi­ju, na Ti­to­va afrič­ka pu­to­va­nja, kao zna­ča­jan deo nje­go­ve di­plo­ma­ti­je, ali i ana­li­zu fo­to­gra­fi­ja iz bo­ga­te zbir­ke Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je. At­mos­fe­ra pu­ne sa­le, za­in­te­re­so­va­ne pu­bli­ke, pi­ta­nja i di­ja­log, obe­le­ži­li su otva­ra­nje ko­me je pri­su­stvo­va­la i Na­ta­ša Ma­rić, ot­prav­ni­ca po­slo­va am­ba­sa­de Sr­bi­je u Lon­do­nu, kao i pred­stav­ni­ci Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je. 

Lju­di ko­ji su se oku­pi­li oko ovog pro­jek­ta i ko­je su po­ve­za­le fo­to­gra­fi­je s Ti­to­vih pu­to­va­nja u Afri­ku su: Ra­di­na Vu­če­tić, isto­ri­čar­ka (Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du), Ana Sla­do­je­vić, ne­za­vi­sna ku­sto­ski­nja i te­o­re­ti­čar­ka umet­no­sti, Mir­ja­na Slav­ko­vić, ku­sto­ski­nja (Mu­zej Ju­go­sla­vi­je), Pol Bets, isto­ri­čar (Uni­ver­zi­tet u Oks­for­du) i Ra­do­van Cu­kić, ku­stos-isto­ri­čar (Mu­zej Ju­go­sla­vi­je). 

Re­zul­tat ra­da auto­ra iz­lo­žbe je­ste i knji­ga „Ti­to u Afri­ci – sli­ke so­li­dar­no­sti”, ob­ja­vlje­na na srp­skom i en­gle­skom je­zi­ku, ko­ju su ure­di­li isto­ri­ča­ri Ra­di­na Vu­če­tić i Pol Bets. Na tra­gu pri­če o so­li­dar­no­sti ne­kad, sa že­ljom da se po­ka­že da so­li­dar­nost ni­je za­bo­ra­vlje­na, en­gle­sko iz­da­nje knji­ge će, to­kom tra­ja­nja iz­lo­žbe u Oks­for­du, do apri­la 2018. go­di­ne, bi­ti pro­da­va­no u do­bro­tvor­ne svr­he, a su­ma sa­ku­plje­na od pro­da­je bi­će is­ko­ri­šće­na kao po­moć ško­li za de­voj­či­ce u Ke­ne­mi, u Si­je­ra Le­o­neu.

Iz­lo­žba i knji­ga „Ti­to u Afri­ci – sli­ke so­li­dar­no­sti” pri­li­ka su i za pu­bli­ku, i za či­ta­o­ce, da kre­nu na pro­pu­to­va­nje kroz Afri­ku i da upo­zna­ju lju­de, obi­ča­je, kul­tu­ru, pre­de­le, isto­ri­ju i – so­li­dar­nost, da­nas to­li­ko za­bo­ra­vlje­ni po­jam. Za po­tre­be iz­lo­žbe, no­vi­na­ri Du­šan Ša­po­nja i Du­šan Ča­vić sni­mi­li su vi­deo-pri­log ko­ji pri­ka­zu­je pre­o­sta­le tra­go­ve pri­ja­telj­stva s na­ro­di­ma Afri­ke u Be­o­gra­du. U raz­go­vo­ru s Be­o­gra­đa­ni­ma is­tra­ži­va­li su da li oni pre­po­zna­ju, pam­te i ka­ko da­nas do­ži­vlja­va­ju me­sta ve­za­na za ovaj pe­ri­od: spo­men-obe­lež­ja Ago­sti­nu Ne­tu i Pr­voj kon­fe­ren­ci­ji ne­svr­sta­nih. Ka­ko iz­gle­da Park pri­ja­telj­stva, u kom su stu­dent­skom do­mu bi­li sme­šte­ni stu­den­ti iz Afri­ke i ka­ko je plo­ča s vo­đa­ma po­kre­ta Ne­svr­sta­nih za­vr­ši­la u jed­noj ba­šti u Za­klo­pa­či kraj Be­o­gra­da. 

Iz­lo­žbu u Be­o­gra­du pra­ti­lo je niz do­dat­nih pro­gra­ma u vi­du vo­đe­nih tu­ra s naj­ra­zli­či­ti­jim te­ma­ma: od ko­lo­ni­ja­li­zma, pre­ko ju­go­slo­ven­ske me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke, do pi­ta­nja so­li­dar­no­sti i to­le­ran­ci­je. Na­pra­vljen je pro­stor da po­se­ti­o­ci, kroz raz­go­vor i dru­ge in­ter­ak­tiv­ne sa­dr­ža­je, raz­me­ne svo­ja i se­ća­nja čla­no­va svo­jih po­ro­di­ca na vre­me sa­rad­nje s ne­svr­sta­nim ze­mlja­ma. Pri­sut­nost i na dru­štve­nim mre­ža­ma do­pri­ne­la je da za iz­lo­žbu sa­zna­ju ko­le­ge iz kul­tur­nog cen­tra „Jav­na so­ba” (Pu­blic Ro­om) iz Sko­plja, ko­ji su nas po­zva­li da je pri­ka­že­mo i nji­ho­voj pu­bli­ci.

Na­kon Oks­for­da, pred­vi­đe­no je da iz­lo­žba go­stu­je u Mu­ze­ju „Ven­de” u Los An­đe­le­su to­kom 2019. go­di­ne. Za­hva­lju­ju­ći knji­zi i go­sto­va­nju iz­lo­žbe u Mu­ze­ju „Pit Ri­vers” u Oks­for­du i Mu­ze­ju „Ven­de” u Los An­đe­le­su, na­ša kul­tur­na ba­šti­na bi­će pri­ka­za­na sve­tu kao deo svet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, ali i kao sve­do­čan­stvo o vre­me­nu so­li­dar­no­sti sa Afri­kom i Tre­ćim sve­tom. 

*di­rek­tor­ka Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je


Komentari6
7bf72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vinko
Zar još tko misli da je Tito bio veliki čovjek?
Miloš
Tek gledajući fotografije, odela Josipa Broza, haljine Jovanke Broz, koje su kreirali najveći svetski kreatori, poklone koje su primali, shvatio sam da smo mi, dok je još većina našeg naroda bila siromašna, imali ,u komunističkoj zemlji, na čelu čoveka sa carskim manirima.
Tasa
Verujem u uspeh izlozbe u Oksvordu, jer zivim u Britanskom Okruzenju. Na bozicnom rucku na Kipru iznendila me starija Engleska ledi umetnica, slikar, izjavom “da je Tito njen heroj”. Na veceri u Dubaiju ugledni biznismen Piter ocaran lepotama Dubrovnika i Crne Gore konstatovao je da je samo tako jaka i harizmaticna licnost kao Tito mogla sve JU narode da drzi zajedno. U boljim TV kvizovima “Eggheads” i “Univerity Challenge” ima pitanja iz istorij ko je vodja JU partizana, ili ko je prvi komunisticki vodja koji je posetio Britaniju obrazovaniji takmicari redovno tacno odgovaraju. Mi koji smo ziveli i radili u Arapskim i Africkim zemljama dobro znamo koliko su Jugoslavija i Tito postovani. Zbog njih su i nas bolje gledali i zaista je bilo lepo biti Jugosloven. Zahvaljujuci velikom ugledu Tita i politici nesvrstanih, ciji je onglavni kreator, Kosovo nije dobilo stolicu u UN.
Tasa
Zakon o rehabilitaciji pod hitno treba ukinuti. Prilikom njegovog donosenja nije vodjena rasprava u Skupstini, vec je usvojen izglasavanjem. Po tom zakonu i Hitler bi mogao biti rehabilitovan. Po tom zakonu rehabilitovani su i oni koji nikako nisu smeli da budu rehabilitovani. Oslobadjajuce presude donate po ovom zakonu Drazi, Kalabicu, ubici narodnog heroja Milana Blagojevica-Spanca, zeni koja je podkazala Zarka Zrenjanina i brojnim zlikovcima treba ukinuti. obnoviti sudjenja, i presuditi na osnovu relevantnih cinjenica i dokaza.
Tasa
@Boris Najodlikovaniji Srbin Draza, odbivsi ponudu Britanaca, datu posredstvom kralja, da se casno izvuce, stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje od fasista 9 maja 1945g. postaje odmetnik, elementi banditizma, na koga svako moze da puca. Komunisti su mogli da ga likvidiraju prilikom hvatanja i zavrse sve bez sudjenja. To sto se on preracunao i sebe stavio iznad Suverena, misleci da ce americke obavestajne sluzbe da ga pomognu i zastite, govori o njegovim losim procenama i precenjivanju sopstvenog znacaja. Tragedija je sto je sa sobom poveo nasilno mobilisanih 20,000 mladih ljudi, nepotrebno izginulih u borbi protiv snaga pobednika.
Preporučujem 11
Boris
Kako za koga. Za mene je Spanac cist terorista, ubica oficira. Hitleru nije ni sudjeno, a teska je manipulacija takvog tipa porediti sa, npr, najodlikovanijim Srbinom u istoriji, Drazom Mihajlovicem... Sta su sve ti "narodni heroji" cinili, tesko je i zamisliti. Sava Kovacevic narocito se istice...
Preporučujem 23

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja