utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:36
ZANIMLjIVA SRBIJA

Rudnici uglja i zabave

Tamo gde su nekada radili rudari danas se otvaraju biblioteke, snimaju filmovi, održavaju seminari, upoznaje industrijsko nasleđe, a Muzej ugljarstva u Senjskom Rudniku je prvi i jedinstven u Srbiji
Autor: Dragoljub Stevanovićsreda, 07.02.2018. u 13:15
Србија је најбогатија индустријском баштином у нашем региону (Фото ТСО Деспотовац)

Muzej ugljarstva u Senjskom Rudniku iz godine u godinu posećuje sve više turista, zahvaljujući pre svega originalnoj postavci koju čine hiljadu eksponata i pet hiljada fotografija. To je prvi i jedinstveni muzej takve vrste u Srbiji, koji čuva sećanje na istoriju rudarstva u ovom kraju, istočno od Ćuprije, dugu više od 160 godina.

Srbija je u našem regionu najbogatija industrijskom baštinom. Na severu, u Vojvodini, ostali su stari mlinovi, vodenice na kanalima i nekoliko vetrenjača, a u centralnom delu industrijski pogoni i posebna vrednost – rudnici.

Svedočanstva teškog života

Mnogi ugljenokopi su zapušteni, upravne zgrade su prazne, samački hoteli, menze... Šteta, jer bi mnogi objekti mogli da postanu zanimljivi za razgledanje, u Aleksincu, Vrdniku, ili na Vrškoj Čuki iza Zaječara, poznatoj po „belgijskoj” kući, tako nazvanoj u znak sećanja na belgijskog inženjera.

I kuća iz „Petrijinog venca”
Muzej je centar muzejskog kompleksa „Senjski Rudnik” koga čine: „Aleksandrov potkop”, ulaz u jamu sa upravnom zgradom iznad samog ulaza sagrađene 1860. godine, „Sokolski dom”, u kome je osnovan i prvi Radnički savet u Srbiji, Crkva Svetog Prokopija iz 1900. godine, podignuta u znak sećanja na stradale rudara u požaru 1893. godine. Čine ga i Radnička i Činovnička ulica, Petrijina kuća, dom čuvene Petrije iz kultnog filma Srđana Karanovića „Petrijin venac”, Osnovna škola „Dositej Obradović” iz 1896. godine, park Libanskog kedra, nazvan po stablu te vrste bora donesenog 1903. godine sa Svete gore... Na svega par kilometara od njega su manastiri Ravanica i Manasija, Resavska pećina, Lisine, najveći vodopad u Srbiji… Senjski Rudnik nije samo odlično mesto za vikend-turizam, već i potencijalni centar industrijskog nasleđa za čitav Balkan.

Rudnici bi mogli, smatraju stručnjaci, da postanu mesta za za održavanje festivala, kongresa, za rekreaciju, pešačenje i biciklizam, kao scenografija za snimanje filmova. Pa i za ekskurzije, da đaci upoznaju ostarele mašine koje svedoče o industrijskom razvoju, da čuju priče o životu rudara i ovom teškom zanimanju u kojem su se oprobale i žene. U oživljavanje rudnika veruju entuzijasti i vizionari i navode nekoliko primera.

U Labinu su ovakvu priču pokrenuli lokalni umetnici, dobili su sredstva iz fondova Evropske unije i otvorili vrlo respektabilnu biblioteku, najsavremeniju u Hrvatskoj. I Idrija, bivši rudnik žive je oživela kao muzej i nalazi se na Uneskovoj listi kulturne baštine.

Najzanimljiviji primer dolazi iz nemačkog Esena, rudarske regije: ono što je bilo za otpad dobilo je drugu namenu, mašine i pokretne trake nisu završili na đubrišu već su postali predmet priča koje turisti rado slušaju i upoznaju svoju industrijsku istoriju. I rado dolaze uprkos tome što Esen nema more, a ni neku značajnu umetničku tradiciju.

U Srbiji se najdalje otišlo u Senjskom Rudniku zahvaljujući Miroslavu Nikoliću, sadašnjem upravniku tamošnjeg Muzeja ugljarstva. Kao lokal patriota razmišljao je šta učiniti da se u ovom mestu može normalno živeti i kad jama više ne bude radila.

Može li Muzej ugljarstva da bude „svetlo na kraju tunela”, pitao se i pokrenuo projekat „Eko-muzej Senjski Rudnik”.

Svedočanstvo o početku industrijalizacije
Podzemni muzej
Sam podzemni rudarski muzej je napuštena rudarska prostorija koja je dugačka oko 530 metara i tu bi se formirao podzemni rudarski muzej koji bi bio jedinstven na ovom delu Balkanskog poluostrva i vrlo sličan podzemnim muzejima u Velenju ili Bohumu, ali sa svojim specifičnostima. U njemu će posetioci kroz razne vidove originalnih eksponata, fotografija, svetlosnih i tonsko vizuelnih efekata moći da steknu saznanja o tehničkom, tehnološkom i istorijskom razvoju rudarstva, pre svega na prostorima rudnika „Rembas”. Po završetku obilaska ovog podzemnog muzeja posetioci će iz jame izlaziti pomoću rudarskog lifta, koji i danas radi, i to na vodenu paru, a konstruisan je davne 1872. godine u Gracu, koji i dalje rudare spušta u jamu, a pokreću ga zupčanici od grabovog drveta, kaže Miroslav Nikolić priču o brojnim i neobičnim pojedinostima koje krije ovaj rudnik.

– Svojim najvećim uspehom smatram što sam uspeo da realizujem prvu fazu ovog projekta. Svakako ne sam već uz pomoć Ministarstva kulture i predstavnika Muzeja nauke i tehnike iz Beograda. Tako da su sada obnovljena tri objekta koji su bili pred rušenjem, a kroz promociju ovog projekta široj javnosti ukazao sam na postojanje ovog rudarskog mesta, koje ne treba prepustiti zaboravu i čiju rudarsku istoriju treba sačuvati. Takođe, svojim uspehom smatram i činjenicu da sam uz pomoć Muzeja nauke i tehnike uspeo da stavim pod zaštitu države i rudarski lift koji je jedini takve vrste u svetu i koji je u funkciji i danas, a koji je sastavni deo turističke ponude i pokazuje se posetiocima – kaže Nikolić.

Muzejski kompleks se sastoji iz glavne zgrade koja je sagrađena 1930. godine i u kojoj je na dva nivoa prikazan tehnički i istorijski razvoj rudarstva, počev od trećeg veka pa do danas. Svi eksponati su originalni kao i fotografije koje prate ovu postavku.

Sastavni deo kompleksa muzeja je i zgrada nekadašnje mašinske radionice kaja se sastoji iz četiri prostorije u kojima je kroz eksponate i originalne fotografije prikazan život rudara i njihovih porodica u svim segmentima života.

Posetiocima se pokazuje i postavka na otvorenom gde su smeštene mašine i uređaji koji zbog svojih dimenzija ne mogu da budu u prostorijama. Posetioci i turisti mogu da vide i ulaz u jamu sa upravnom zgradom iznad samog ulaza iz 1860. godine, koji je u originalu sačuvan do današnjih dana.

Postavka u mašinskoj radionici

Hleb sa sedam kora

Muzejski kompleks posećuju kako grupne ekskurzije, počev od predškolskih ustanova do visokoškolskih institucija, tako i pojedinačni posetioci, porodice, a po evidenciji koja se vodi u muzeju može se videti da su posetioci iz svih delova Srbije. U poslednje vreme muzej posećuju organizovano i posetioci iz inostranstva, iz Slovenije, Hrvatske, Austrije i Italije.

Žene rudari
U samom muzeju ojačan je donji deo zgrade za ulaz u jamu sa rudarskim pozdravom „Srećno”, a posetioci mogu videti opremu i alate sa kojima su radili rudari od otvaranja Senjskog rudnika 1853. godine, za koga se danas govori da je početak industrijalizacije Srbije. Odeća i obuća rudara, rudarske lampe, bušilice, spasilačka oprema, bezbroj fotografija, a na jednoj su žene rudari, koji su taj posao obavljale dok su muškarci bili u ratu.

– Malo je poznata činjenica da i žene rade u jami i to nisu samo majke, supruge i domaćice koje samo vode brigu o domaćinstvu, već i osobe koje zajedno sa muškarcima idu u jamu i zarađuju „hleb sa sedam kora”. Arhivska građa i foto-zbirka koja se nalazi u muzeju vodi nas čak u period Prvog svetskog rata pa i mnogo ranije i dokazuje prisustvo i rad žena i dece u jami – ističe Nikolić.

Baš zato što je ova istorijska činjenica manje poznata široj javnosti, Muzej ugljarstva je ovu temu prikazao u okviru prošlogodišnje beogradske manifestacije „Noć muzeja”. Uređivački odbor je ovu temu proglasio za jednu od najuspešnijih.

Ono što je ostalo da se uradi u „Eko-muzeju” je podzemni rudarski muzej i rekonstrukcija rudarskog restorana koji je u neposrednoj blizini kompleksa muzeja tako da bi se na neki način bar delimično zaokružila turistička ponuda Muzeja ugljarstva.


Komentari1
c1309
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Minja
Zaista fascinantan clanak. Ovaj muzej i slicne ponude treba reklamirati kao turisticku ponudu, jer problem je sto mnoge od tih znaimljivih mesta niko ne reklamira pa ostaju neiskoriscena za turizam.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja