utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:15

Nejednakost vodi do socijalne isključenosti

Istraživanje o položaju starijih u Srbiji pokazalo da se seniori suočavaju sa brojnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim izazovima, dok su žene u lošijem položaju
Autor: Marija Brakočevićponedeljak, 05.02.2018. u 22:00
Сениори чине шестину корисника социјалне заштите (Фото Ж. Јовановић)

​Stanovništvo u našoj zemlji spada među najstarije, i to zbog niskog nataliteta, fertiliteta i migracija mlađih. Status starijeg muškarca i žene u Srbiji relativno je nepovoljan u poređenju sa seniorima koji žive na području EU. Prema podacima iz 2016. kada je i počela realizacija projekta „Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba”, koji se poslednje tri godine paralelno sprovodi u pet država (BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Srbija), stariji od 65 godina činili su 19 odsto od ukupnog stanovništva. Samo 15 procenata njih bilo je zaposleno. Rodne razlike su primetne pa je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 19,5 odsto, a za žene 9,6 procenata. Istraživanje je takođe pokazalo da je potrebno unaprediti pristup zdravstvenim uslugama i proširiti kapacitete lečenja i nege starijih u kućnim uslovima. Dobar primer unapređenja zdravstvenih usluga jeste uvođenje elektronskih recepta. Važan aspekt starenja je i obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti, pokazalo je istraživanje sačinjeno na osnovu statističkih podataka iz zvaničnih evidencija, kao i dostupnih podataka. Nadležni su podvukli da su u obzir uzeti materijalni uslovi života, pristup resursima i uslugama, društvena participacija i socijalne mreže, slobodno vreme, životni stilovi, kultura i komunikacija, kvalitet života i subjektivno zadovoljstvo starijih.

– Ovo je šesto veliko istraživanje koje Crveni krst Srbije sprovodi zarad unapređenja položaja starijih u Srbiji, jer kroz prikupljanje i analizu podatka možemo jasno da sagledamo potrebe i probleme sa kojima se susreću i da na osnovu toga definišemo preporuke za poboljšanje njihovog statusa. Istraživanje predstavlja samo deo dugogodišnjeg zalaganja CKS da se poboljša položaj starijih, ali i prepozna njihov potencijal, da se uključe u sve sfere društva – poručila je Vesna Milenović, generalni sekretar CKS.

Obuhvaćeni materijalni uslovi, pristup uslugama, društvena participacija i socijalne mreže, slobodno vreme, životni stilovi, kultura, kvalitet života, subjektivno zadovoljstvo...

Starije osobe čine šestinu korisnika socijalne zaštite, a najčešća usluga na koju se upućuju jeste pomoć u kući. Zbog toga je, kako je navedeno u istraživanju, potrebno proširiti spektar i kapacitet usluga socijalne zaštite.

Kada je reč o ekonomskoj participaciji, istraživanja su pokazala da je stopa zaposlenosti prema polu veća kod muškaraca starosti od 65 do 74 godine i iznosi 19,5 odsto, dok je kod pripadnica lepšeg pola ona 9,6 odsto.

– U 2016. osam odsto muškaraca i 17 procenata žena nije primalo nijednu vrstu penzije. Oni su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Kod žena, penzije su bile niže, a među novim korisnicima penzija, muškarci su u proseku imali četiri godine radnog staža više nego dame. Penzija, kakva god da je, ipak štiti od siromaštva – poručila je prof. dr Marija Babović i dodala da kad se ne bi računala penzija i ostali socijalni transferi, stopa rizika od siromaštva iznosila bi 82,3 odsto.

– Za razliku od starijih od 75 godina koji žive u EU, kod kojih je stopa rizika od siromaštva 16,1 odsto, kod nas za tu starosnu kategoriju stanovništva ona iznosi 23,4 procenta – podsetila je prof. Babović.

Istraživanjem je bila obuhvaćena i materijala uskraćenost prema polu. Tako, recimo, žene u 31,7 odsto slučajeva nisu imale novca za dva para obuće, dok je taj postotak kod jačeg pola bio niži i iznosio 25,4.

Stefan Stefanović, iz grupe za razvojnu inicijativu Sekons, naznačio je da su u odnosu na EU stambeni uslovi u našoj zemlji neadekvatniji. Slično je i kada je reč o njihovom pogledu na zdravlje i zdravstvenu zaštitu.

– Liste čekanja bile su jedan od razlog zbog kojeg stariji od 65 nisu posetili lekara. Takvih je u Srbiji bilo 2,5 odsto, dok se na taj problem osvrnulo 1,2 procenta seniora iz EU. U Srbiji je 4,21 odsto njih želelo da sačeka i vidi hoće li se stanje popraviti, dok je u EU 0,6 procenata njih želelo da pričeka – pojasnio je Stefanović.

Na pitanje „Da li ste u poslednja tri meseca koristili internet, samo 15 odsto seniora iz Srbije odgovorilo je potvrdno, dok je čak 49 procenata starijih iz EU koji koriste mrežu. Udeo starijeg stanovništva koje je koristilo usluge elektronske uprave preko interneta u Srbiji je četiri procenata, dok je u zemljama EU čak sedam puta veći. Kad je reč o stanovanju, istraživanje je potvrdilo da gotovo dve trećine starijih osoba živi bez mlađih ukućana. Isto tako participacija starijih u različitim organizacijama civilnog društva, od onih tradicionalnih, preko sportskih do aktivističkih ili humanitarnih, izrazito je niska, kao i članstvo u političkim strankama. Muškarci su pri tome dvostruko češće nego žene učlanjeni u političke partije. 

Presudan pristup informacijama

Simptomi socijalne isključenosti starijih ogledaju se u nejednakom pristupu resursima, neistovetnom učestvovanje u društvu i nejednakim mogućnosti, podseća Nataša Todorović, koordinator programa brige o starima pri Crvenom krstu Srbije.

– Za socijalnu uključenost je na prvom mestu presudan pristup informacijama, ali ona podrazumeva i dostojanstveno starenje koje je  u vezi sa finansijskom sigurnošću u starosti. Inkluzija obuhvata i mogućnost jednakog pristupa starijih uslugama socijalne i zdravstvene zaštite, ali i prilagođavanja tržišta rada postojećim demografskim trendovima i karakteristikama starijih osoba. Podrazumeva i jednaku zaštićenost starijih od bilo kakvih oblika diskriminacije, zlostavljanja i nasilja, kao i postojanje jednakih mogućnosti da učestvuju u kulturnom i javnom životu društva.


Komentari4
033a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anabela
Molim vas, povucimo zakon da nasu decu mogu da usvajaju stranci. Odgovorni lazu da na usvajanjue daju samo decu "koju ovde niko nece". Deca se ustupaju za novac i to uz filozofiju (debelog creva) - da je bolje da ih usvoje napr. Svedjani, pa da deca postanu Svedjani , umesto da postanu "siromasni gradjani Srbije". Sprecimo odliv stanovnistva, prodavanje nase dece, spasimo taj "najdragoceniji ljudski materijal" , da ostane u nasoj zemlji, da obnovimo drustvo. Postoje peticije. Gradjani Srbije, kradu nam decu! Zasto mi koji imamo 8 mil. stanovnika dajemo decu na usvajanje u SAD gde ima preko 300 mil. stanovnika? Kada Norvezani i Svedjani uzimaju decu porodicama, onda deca ostaju u njihovim zemljama, a nasi organi uzimaju decu i daju ih strancima (kao "deci je tamo bolje"). Sporno je i ko usvaja decu (oko 20 svake godine).
Anabela
Ima mnogo primera nase dece koja se vec godinama daju (zvanicno 20 dece godisnje,a sigurno vise jer neka od dece ni nemaju dokumenta). Vi izgleda hocete da kazete da je bolje da dete bude dato u inostrantstvo na usvajanje nego da raste u svojoj zemlji i da sa svim ostalim gradjanima podize nasu zemlju. Niko nema pravo da daje decu u inostranstvo.Lazu da daju decu koju niko nece i da mlade majke ostavljaju decu,ima mnogo nasih porodica koje hoce da ih usvoje.Sprecimo uzimanje dece roditaljima i sprecimo usvajanje predlozenog zakona -radjenog po skandinavskom modelu. Zlocin je prema zemlji davati (prodavati) decu, potrazite na internetu.Deca da ostanu u nasoj zemlji.Uopste se ne zna ko uzima decu, sumnjivi ljudi. Deci je mesto uz nas.
Preporučujem 5
Petar Ilic
Anabela, ako nesto vise znate o ovaj nasoj praksi, to napisite. Meni izgleda neverovatno to sto pricate. Napisite samo cinjenice i slucajeve koji su se desili a koje znate. Jesu li to nepozeljna deca iz domova bez roditelja, koje su mlade majke ostavile negde na ulici, i tome slicno? "Gradjani Srbije, kradu nam decu!- napisaste. Koji gradani Srbije i ciju decu to oni kradu? Da li "gtradjani Srbije" prodaju svoju ili tudju decu? Srbija ima previse patriotskih prenemagala koji kao da gledaju Srbiju sa neke daleke planete i jadikuju nad njenom sudbinom. Sa prakticne strane, osim godina dece, nema velike razlike izmedju dece skolovane u Srbiji koji odu u inostranstvo i tako pomognu Srbiji da ih dzabe ne placa na nekom poslu koji ne postoji niti ikome treba, i u iste vreme naprave od sebe vredne ljude i izdrzavaju i svoje roditelje u Srbiji. Taj problem se resava gradjenjem ekonomski bogatije zemlje i nikako drugacije.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Društvo /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja