utorak, 23.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:23
EKSKLUZIVNO: „POLITIKA“ U SEVERNOJ KOREJI

Značka koja razlikuje

Nedostatak kolorita na ulicama Pjongjanga ipak nadoknađuju fasade novih zgrada. Uži centar grada obiluje oblakoderima visokim i po 80 spratova, sve u staklu i mermeru
Autor: Miroslav Lazanskiponedeljak, 05.02.2018. u 22:00
Ђаци чисте снег у Пјонгјангу (Фото АП)
Наш извештач у Пјонгјангу (Фото лична архива)

Od našeg specijalnog izveštača
Pjongjang – Kada je reč o Severnoj Koreji, nekoliko zapadnih laži funkcioniše već godinama: da ovde ljudi umiru od gladi, da stanovnici nemaju pravo na mobilne telefone i da svi muškarci moraju da imaju frizuru kao veliki vođa Kim Džong Un. Ništa od toga nisam video, muškarci nose različite frizure, nisam video nijednog sa frizurom kakvu ima maršal Kim, stanovnici Pjongjanga razgovaraju mobilnim telefonima na ulici, u autobusu, u metrou, u tramvajima, koji su isti kao beogradski pre nego što su stigli ovi najnoviji iz Španije. Gladne i prosjake nisam video.

Postoje ulični kiosci sa nekom vrstom brze hrane, sušena riba i sendviči, pivo i kolači. Deca na ulicama su u perjanim jaknama, sa šarenim ruksacima na leđima, ova je zima, kažu, ekstremno hladna, žene takođe u perjanim jaknama i modernim uskim pantalonama i sve su na poluštiklicama. Muškarci u teškim kaputima, to su drugovi, a ostala raja u kožnim šoferskim jaknama ili u gunjevima od tkanine. Preovlađuju crna i tamnosmeđa boja, i to odaje utisak depresije.

Nema svetlih tonova u odeći, samo grupe ljudi na ulicama i na stanicama u tamnim bojama. Sve žene imaju crnu kosu, nema plavuša, jer to je stvar kulture, kažu poznavaoci boja. Nedostatak kolorita ipak nadoknađuju fasade novih zgrada, uži centar obiluje oblakoderima visokim i po 80 spratova, sve u staklu i mermeru. Niže zgrade u nekim delovima grada liče na naše zgrade iz perioda pedesetih godina prošlog veka. Pjongjang danas ima oko dva miliona stanovnika i na sve strane se gradi. Veliki fudbalski stadion za 120.000 ljudi je remek-delo moderne arhitekture, a delfinarijum je posebna atrakcija grada.

Domaćini vole da gostima pokažu grandiozne spomenike, tako da sam obišao spomenik džuče filozofije, visok 170 metara. Džuče filozofija je autonomna severnokorejska doktrina oslanjanja na svoje snage u svemu: u ekonomiji, politici i odbrani. Zatim sam obišao i Trijumfalnu kapiju visoku 60 metara, poput one u Parizu. U podnožju oba spomenika su muzeji, filmovi se vrte na raznim jezicima. Ali je problem što morate da ispoštujete domaćine i kada žele da vam pokažu pogled sa vrha spomenika, sa visine od 170, odnosno 60 metara, a liftovi ne voze do vrha. Nekako savladate i te silne stepenice, kad – na vrhu domaćica u kimonu želi da vam pokaže pogled sa svih strana. Morate na 20 ispod nule da obilazite 360 stepeni na vrhu spomenika, jer to je njen radni zadatak i neko će već zapisati da li ga je izvršila ili nije.

Sledeći obilazak bila je poseta vojnom muzeju. To je zaista sjajan muzej, jedan od najboljih vojnih muzeja u svetu, a video sam ih dosta. Ovde su izloženi zarobljeni američki džipovi „vilis” i „dodž”, kamioni „džems”, tenkovi „šerman”, haubice od 155 mm, ostaci aviona „sejbr”... Oružje iz rata u Koreji 1950–1953. Ispred muzeja opet monumentalan spomenik, u slavu Severnokorejaca poginulih u tom ratu. Posle muzeja usledio je obilazak Univerziteta „Kim Il Sung”. Kompleks zgrada i parkova za 18.000 studenata. Kad vidite te učionice i kako svi revnosno u njima čitaju, nije vam ni čudno što imaju atomsku bombu. Naprosto su gladni znanja. Posle univerziteta – poseta redakciji „Radničkih novina”. Dnevni list od šest stranica, u tiražu od 1,5 miliona primeraka. Divota za novinare. Posle redakcije, morao sam da obiđem i čuvenu fabriku kozmetike, koju je nedavno posetio i maršal Kim. Em sam navlačio celofanske obloge oko cipela, em su mi navukli beli mantil. Morao sam da obiđem sve pogone fabrike i da ozbiljno, klimajući glavom, poput važnog druga, saslušam sva objašnjenja o kozmetici. I da prilikom svih tih susreta pažljivo osmotrim koji drug na reveru nosi veću značku sa likovima Kim Il Sunga i Kim Džong Ila. Važan drug ima srednje veliku značku, važniji drug veću, a još važniji drug – najveću. Značka je oznaka položaja, ne možete da je kupite kao suvenir, ne daj bože da svoju vizitkartu prvo pokušate da pružite drugu sa manjom značkom. To bi bila uvreda za one drugove čija je značka veća. A drugovi u razgovorima uvek su po trojica. I odmah se stavljaju rokovnici na sto, da se zabeleži sve šta je drug sa najvećom značkom rekao. Nekadašnja stara Juga, zapravo više FNRJ.

Ove godine navršava se tačno 70 godina otkako su SFRJ i Demokratska Narodna Republika Koreja, odnosno Severna Koreja, uspostavile pune diplomatske odnose. U Pjongjangu, u Ministarstvu spoljnih poslova, visokopozicionirani drug, koji je želeo da ostane anoniman, upitao me je hoće li barem biti razmenjene međusobne poruke čestitanja. Nisam znao šta da kažem visokopozicioniranom drugu iz Ministarstva spoljnih poslova.

– Znate, mi visoko cenimo Srbiju, shvatamo vašu poziciju i mi vas podržavamo u svemu. I oko Kosova u UN i oko Kosova u Unesku. Uvek glasamo za Srbiju, imate uvek naš glas, ali nas boli to što ste vi počeli da u UN glasate protiv nas kada su u pitanju rezolucije UN o ljudskim pravima u našoj zemlji. Pre sedam godina niste glasali protiv nas, sada jeste. Zar niste mogli barem da izađete iz sale kada se glasa protiv nas? Vidite, mi nismo izašli iz sale kada se glasalo o ulasku Kosova u Unesko, mi smo glasali protiv Kosova.

Pokušao sam da objasnim da naš glas za Severnu Koreju ionako ne bi promenio rezultat glasanja, a mi bismo od strane Zapada verovatno imali štetu.

– To je stvar principa, u odnosima između država obično treba da vlada reciprocitet. Kosovo nije ušlo u Unesko zahvaljujući glasovima tri zemlje. Jedna je, naravno, Srbija, druga je Severna Koreja, a treća je Sirija.

Bilo mi je neugodno, ali visokopozicionirani drug krenuo je sa drugim i lakšim temama. Malo o medijima, posebno o televiziji. Severna Koreja ima pet kanala državne televizije.

– Da li kod vas, na televiziji, imate rijaliti emisije? – upitao sam druga sa najvećom značkom.

– Ne, naša televizija pravi program za normalne ljude.

Sutra idem u Vonsan, to je grad na moru, na istočnoj obali. Iznad grada su planine visoke 1.800 metara. Sneg je i obećali su mi skijanje. I Severna Koreja ima svoj mondenski Kopaonik.


Komentari98
7f641
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lana
Sjajne reportaze Lazanskog, s dozom simpatije prema S. Koreji, ali i realnim detaljima koji, ipak, prikazuju neke od apsurdnosti komunizma.
zoran
Nemamo rijalitije, nasta televizija pravi programe za normalne ljude. E ovo je vrhunska izjava, odmah sam zavoleo DNRK.
Nostradamus
Pa dobro, zapadna propaganda je u principu protiv socijalistikog drustvenog uredjenja, jer tako zele kapitalisti, koji se boje za svoje bogatstvo. Problem lezi u tome sto zapadne drzave namerno izjednacavaju demokratiju i kapitalizam, a to dvoje su odvojene stvari. Demokratija moze postojati i u socijalizmu, a diktatura i u kapitalizmu. Protiv SFRJ je najpoznatija laz bila: "Ljudi ne smeju da imaju ni cetkicu za zube - jer je to privatna a ne drustvena stvar", he, he, he. Lazi u obrnutom smeru su takodje nezgrapne i bespotrebne, ali to je tako i sa tim se moramo pomiriti, dok ludaci vode drzave a mi im dajemo mandate za to svojim glasovima.
ProPolitikin Hrvat
Vrlo realan pritstup gospodina Lazanskog, sto sam od njega i ocekivao. Uopste nije pristrasan nego nam realno donosi i preslikava stanje u S. Koreji. Ovima kojima su zapadni mediji u glavi stvorili crno-bijelu sliku S. Koreje, kao onomad SFRJ i ratova 90-tih nema pomoci, na zalost.
gosti-domaci
G. Lazanski, da li ce biti i neke video-reportaze? Nesto slicno serijalu "Japan - hod u buducnost"?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja