četvrtak, 22.02.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:00
10 PITANjA – ZDRAVLjE I VEŽBE

Najstariji u boljoj kondiciji

Istraživanje Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke pokazalo da više od 60 odsto dece nema redovnu fizičku aktivnost, polovina ne može da se popne uz stepenice bez zamora, redovno se rekreira tek svako treće dete
Autor: Dragoljub Stevanovićpetak, 09.02.2018. u 13:15
(Фото Пиксабеј)

Nekada je fizički rad bio utkan u naš život, tako da tada ljudi nisu poznavali ni polovinu savremenih bolesti. Umesto rada danas je neophodno fizičko vaspitanje, svakodnevne vežbe posebno u urbanim sredinama, kako bi savladali opasnosti od bolesti i hroničnog umora. Koliko vodimo zdrav način života, tema je o kojoj smo razgovarali sa dr Ivanom Milanović, profesorkom Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu.

1. Često govorimo o fizičkom vežbanju, fitnesu, aerobiku, da li je to specifičnost našeg doba?

Pa, u zavisnosti od toga kako se na to gleda, i da, i ne. Sa jedne strane, vežbanje postoji još od davnina. Stare civilizacije, kao grčka ili rimska, veliku pažnju posvećivale su vežbanju i kultu tela. U antičko doba telesno, fizičko vežbanje bilo je sastavni deo obrazovanja i pridavao mu se veliki značaj. Kasnije, na primer u 19. veku, vežbanje se pojavljuje kao priprema mladih momaka za odbranu otadžbine. Devojke se nisu bavile vežbanjem, to nije bilo uobičajeno za to vreme jer uglavnom nisu ni pohađale škole. U bivšoj Jugoslaviji, velika pažnja je pridavana fizičkoj kulturi zbog toga što je vežbanje sagledavano kao deo „sistema opštenarodne odbrane i društvene samozaštite”.

2. Danas su zbog manjeg kretanja, stresa, i drugih faktora nepovoljni podaci o javnom zdravlju. Šta su najveći problemi?

Mnogi zdravstveni pokazatelji ukazuju na veliku učestalost hroničnih bolesti stanovništva Srbije, poznatim i kao bolesti lošeg životnog stila. Ima sve više gojaznih među decom i odraslima, vodeća smo nacija po stopi umiranja od kardiovaskularnih bolesti kod osoba starijih od 50 godina, broj dijabetičara je veći od 700.000, a visok pritisak ima blizu 2.500.000 ljudi. Pored ostalih faktora, ova oboljenja verovatno nastaju i kao posledica pogrešnih navika našeg stanovništva kada je reč o ishrani i fizičkoj aktivnosti, koja se po pravilu stiču u najmlađem uzrastu i koja je moguće sprečiti adekvatnim i pravovremenim informisanjem stanovništva.

Lepota i izgled su često glavni motiv (Foto Piksabej)

3. Da li onda možemo reći da su danas motivi za rekreaciju pre svega zdravstveni, a ne „odbrambeni”?

Da, u današnje vreme stvari su se mnogo promenile. Na primer, Amerikanci prednjače na tom planu sa svojom čuvenom doktrinom da je bolje dati dolar za preventivu, nego 200 dolara za lečenje. U zemljama anglosaksonskog područja, jako je važno biti „fit” što u prevodu znači „biti u dobroj fizičkoj formi”, a svest o potrebi za vežbanjem je na mnogo višem nivou nego kod nas jer se na tome radi od primarnog školovanja, pa nadalje.

4. Da li možemo odrediti naše mesto u Evropi na osnovu nekih parametara ili istraživanja?

Prema mojim saznanjima, a i istraživanjima koje smo sprovodili, na žalost spadamo u nacije koje ne posvećuju dovoljno pažnje svom telu i fizičkoj kulturi. Istraživanje koje smo sproveli 2013. godine na reprezentativnom uzorku učenika od devet do 14 godina, pokazalo je da 24,8 odsto đaka gojazno. To drugim rečima znači da je svako četvrto dete sa prekomernom masom tela. Devedesetih godina prošlog veka, taj broj iznosio je 19,4 procenta. Naravno, porast je jasno uočljiv. Danas smo se približili nekim evropskim zemljama, kao što su Španija, Italija, koje se prema učestalosti gojaznih osoba nalaze u vrhu Evrope.

5. Vi ste imali ove godine i jedno značajno istraživanje iz ove oblasti. Kako biste ukratko saželi rezultate ?

Deca i odrasli građani Srbije nemaju adekvatne navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Ne unose dovoljno voća i povrća, prekomerno jedu masnu hranu i namirnice bogate šećerom. Osim toga, srazmerno mali deo stanovništva redovno učestvuje u fizičkim aktivnostima, bez obzira na to da li je reč o sportu, rekreativnim aktivnostima ili transportu do škole i posla.

Idealna slika na biciklističkoj stazi (Foto Piksabej)

6. U kakvoj su kondiciji stariji sugrađani ?

Iznenađenje je bilo da je najstariji deo stanovništva, najaktivniji shodno njihovim godinama i da u visokom procentu primenjuju pravila zdrave ishrane. Možda je razlog tome što su kao mladi imali bolje obrazovanje nego što je danas, a možda i zato što nemaju svakodnevni pritisak od obaveza.

7. Ko su stari koje ste anketirali, gde oni žive?

To su korisnici domova za stare osobe, gde postoji organizovan dnevni raspored aktivnosti, druženja, planirani programi vežbanja i redovnih obroka. Jedan od najstarijih učesnika ovog projekta, gospodin od 95 godina, korisnik Doma za stare Bežanijska kosa u Beogradu, ocenio je svoje zdravlje kao odlično i naveo da redovno učestvuje u planiranom programu vežbanja. Na pitanja o ishrani, naveo je da bira namirnice siromašne mastima i dodatim šećerima, da svakodnevno doručkuje i da unosi preporučen broj porcija povrća i voća. Eto, na primer, njega nismo imali šta da naučimo!

8. Šta doživljavate kao najveći problem?

Većina stanovništva zna šta je zdrava ishrana, kako vežbati, ali kada ih pitate zašto to ne primenjuju odgovaraju da nemaju vremena ili novca za teretanu ili klub. Oni navode razne razloge, ali problem je što oni nemaju odgovarajuće navike koje se stiču od najmlađih dana, i zato je važno dobro obrazovanje i fizičko vaspitanje.

9. Kako objasniti fenomen da se sve više insistira na lepoti, estetici i mladosti, a sve je više gojaznih, dijabetičara, bolesnih?

Ples ja za stare i zadovljstvo i vežba (Foto B. Pedović)

Jedina veza između lepote i fizičkog vežbanja je da dobar fizički izgled može biti motiv da neko počne da se bavi vežbanjem. I to tako obično i biva, kad neko počne da vežba on pre misli o estetici, a manje o zdravlju, što je i razumljivo ako su to neke mlade osobe. Kasnije, ukoliko se na tome sistematski radi to će kod njih prerasti u naviku, a to je i najvažnije.

10. Da li biste, ipak, mogli za kraj da date neki koristan savet ili preporuku našim čitaocima?

Što se tiče ishrane trebalo bi da se drže osnovnih principa, a to su prvenstveno raznovrsnost i umerenost u ishrani, ne izlagati se nekim neproverenim dijetama, truditi se da se zdrav način ishrane primenjuje tokom celog života.

Trebalo bi da se trude da svakoga dana budu aktivni, da se što više kreću. Odrasli bi trebalo minimalno nedeljno da imaju 150 minuta umerene do intenzivne aerobne aktivnosti- kretanje, pešačenje, jednostavne rekreativne aktivnosti i slično.

Pravi izbor

Ove godine smo moje kolege i ja iz Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, sproveli edukativno-istraživački projekat pod nazivom „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje” namenjen unapređenju zdravih načina ponašanja stanovništva Srbije svih uzrasta. Obuhvatili smo oko 3.800 dece, mladih, odraslih i starih građana koje smo anketirali o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Saznali smo da više od 60 odsto dece nema redovnu fizičku aktivnost, polovina ne može da se popne uz stepenice bez zamora, redovno se rekreira tek svako treće dete.

Izdali smo Vodič zdravih navika koji je namenjen deci i odraslima kako bi unapredili sopstvene navike i ponašanja u vezi sa zdravljem. U tom vodiču detaljno su date preporuke o ishrani i o fizičkoj aktivnosti, a dostupan je na veb-stranici Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, http://www.nacinipraviizbor.info/.

Pokrenimo našu decu

Programom „Pokrenimo našu decu” Ministarstvo obrazovanja uvelo je svakodnevnu petnaestominutnu fizičku aktivnost za učenike od prvog do četvrtog razreda, u svih 1.206 osnovnih škola u Srbiji, u cilju prevencije lošeg držanja, deformiteta kičme, gojaznosti i neaktivnosti kod mlađih učenika.

Ideja kreatora ovog programa je da sport u školi bude što prisutniji. Takođe u okviru fizičkog vaspitanja uvedeno je i zdravstveno obrazovanje dece tako da se predmet zove fizičko vaspitanje i zdravstveno obrazovanje.


Komentari0
c7597
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja