utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.02.2018. u 22:00 Biljana Lijeskić
INTERVJU: Tejo Medendorp, kustos i istraživač

Istinski dragulji Vinsenta van Goga

Sve što je poznati umetnik stvorio u životu dugom samo 37 godina danas vredi nezamislivo, a deo njegovog opusa čuva se brižljivo u muzeju koji nosi njegovo ime u Amsterdamu
Тејо Медендорп, виши истраживач Ван Гог музеја у Амстердаму (Фото лична архива)
„Бадемово дрво у цвету”, фебруар 1890, једно од Винсентових ремек-дела

Kada su dva Van Gogova do skoro nepoznata crteža, „Brdo na Monmartru sa kamenolomom” i „Brdo na Monmartru” iz 1886, predstavljena u januaru na jednoj izložbi u Holandiji, Tejo Medendorp, viši istraživač Van Gog muzeja u Amsterdamu, potvrdio je javno tom prilikom njihovu autentičnost. Medendorp je široj publici poznat i po tome što je bio stručni konsultant u radu na animiranom filmu „S ljubavlju, Vinsent”, koji već osvaja festivalske nagrade u svetu i impresionira publiku. Sve što je Vinsent van Gog (1853–1890) stvorio u životu dugom samo 37 godina danas vredi nezamislivo, a jedan deo njegovog opusa čuva se brižljivo u muzeju koji nosi njegovo ime i nalazi se u Amsterdamu. Činjenica da je zaposlen u ovoj instituciji bila je treći razlog da upravo Tejo Medendorp bude specijalni sagovornik „Politike” na temu Vinsentovog opusa, muzeja i pomenutog filma. Prvobitno zdanje Van Gog muzeja, koji je otvoren 1973, projektovao je holandski arhitekta Gerit Ritveld, a drugu zgradu, u obliku elipse, pridodao je postojećoj 1999. japanski arhitekta Kišo Kurosava. Simbolika je potpuna, ako se zna da je Van Gog jako voleo japansku umetnost. Kada kročite u elipsasto zdanje u staklu, to utiče da vam ionako veliki prostor muzeja izgleda još veći. Već na prvom nivou susrećete se sa više od deset autoportreta Van Goga. Do ostalih nekoliko spratova vode vas spiralne stepenice, sa kojih imate kompletan pregled svih nivoa i tu ćete naći remek-dela kao što su „Ljudi koji jedu krompir”, jednu verziju „Suncokreta”, „Polja Irisa”, „Bademovo drvo u cvetu” i čuvene pejzaže, mrtve prirode, crteže, pisma. A tu je i „Cafe table with absinthe” iz 1887, za koje naš sagovornik kaže da je „istinski dragulj” ove kolekcije.

Stalna postavka u Muzeju Van Gog obuhvata sve segmente umetnikovog stvaralaštva i bogatu prepisku. Kako je ona koncipirana i kako je osvežavate u određenim periodima?

Način na koji je čitava kolekcija koju Van Gog muzej ima prezentovana danas jeste rezultat projekta na kojem se dugo radilo, a okončan je 2014. sa finalnim izmenama. To je bilo neophodno uraditi, jer broj posetilaca raste iz sezone u sezonu. U proseku godišnje naš muzej poseti oko dva miliona ljudi. Umetnička dela su izložena u širokom prostoru impresivnog zdanja, tu je stalna kolekcija, kao i odeljci u kojima su isključivo Vinsentovi crteži, dokumentacija njegovih pisama upućenih bratu, porodici, krugu prijatelja i kolega. Fokusirani smo i na Van Gogov uticaj na generacije koje dolaze i uključujemo savremene umetnike. Muzej inspiriše mlade uvek iznova i pokušava da dopre do svih zainteresovanih.

 

​Zahvalnost stricu za Bademovo drvo
„Bademovo drvo u cvetu”, jedno od remek-dela Vinsenta van Goga, naslikano je februara 1890. radosnim povodom. Umetnikov brat Teo dobio je sina 31. januara iste godine i Vinsent je obradovan ovu sliku namenio detetu, koje je nazvano njegovim imenom. Van Gog je krajem jula 1890. preminuo, a njegov brat Teo ubrzo posle njega. Van Gogova umetnička dela i zbirku pisama nasledila je Teova supruga Johana. Posle njene smrti kolekcija je pripala njenom i Teovom sinu, Vinsentu Vilemu Van Gogu. Uz dogovor sa državom Holandijom, on je osnovao Fondaciju Van Gog koja je brinula o delima, a država se obavezala da će obezbediti zdanje za kolekciju. Danas je Van Gog muzej preduzetnička institucija koja stvara 77 odsto svojih prihoda i kod poreskih vlasti je registrovana kao organizacija javnih usluga, tako da ne plaća porez za nasleđe ili za poklone i donacije. Sve što se dobije koristi isključivo muzeju. Prijatelj muzeja postajete za godišnji iznos članarine od 75 evra, potom se donacije kreću od 1.000, 5.000 do 15.000 hiljada evra u zamenu za razne pogodnosti.

Posle smrti Vinsent je ostavio iza sebe više od 800 slika i skoro 1000 crteža, u vašoj zbirci imate deo tih radova, kako je moguće upotpuniti je? Da li je poznato gde se većina preostalih dela, koja ne posedujete, nalazi?

Koliko je moguće mi dopunjujemo našu kolekciju Van Gogovih dela, ali to se ne događa često. Pored naše velike zbirke od njegovih 200 slika i 500 crteža imamo i dela drugih velikih umetnika, poput Pola Gogena, Emila Bernara, Anrija de Tuluz-Lotreka, potom umetničku kolekciju nabis printova. Baš nedavno je naš muzej nabavio zaista lepu sliku Edvarda Munka „Portret Feliksa Auerbaha”. U jednom segmentu napravili smo paralelu tražeći sličnosti u inspiracijama Van Goga i Munka, kroz njihova dela. Dakle, čuvamo i izlažemo i radove drugih autora. Iako se najveći deo Van Gogovog opusa nalazi u muzejima širom sveta, još ima njegovih dela i u privatnim zbirkama. Obično se svake godine nekoliko Vinsentovih radova pojavi na svetskom tržištu umetničkih dela.

Iako je Van Gog planirao da u okviru ciklusa „Suncokreti” naslika 12 slika, to se nije dogodilo. Danas se nekoliko verzija nalazi u najpoznatijim svetskim muzejima. Koliko je zapravo slika u ovom ciklusu Vinsent naslikao i koju verziju vi imate u Amsterdamu?

U Arlu je Van Gog naslikao sedam velikih mrtvih priroda sa suncokretima, četiri u avgustu 1888, jednu u decembru 1888, koja je kopija jedne slike suncokreta iz avgusta, i dve u januaru 1889. (kopije dve avgustovske slike). Mi imamo jednu iz januara 1889. koju je Vinsent naslikao kao kopiju one koja je sada u posedu Nacionalne galerije u Londonu, iz avgusta 1888.

Bili ste stručni konsultant u filmu „S ljubavlju, Vinsent”, da li je u njemu nešto ostalo nedorečeno? U literaturi se navodi da je umetnik sa 13 godina počeo da uči da crta, u filmu se kaže da je počeo da slika nešto pre 30. Koliko je velika bila njegova ljubav prema Japanu?

Ozbiljnu karijeru Van Gog je započeo u 27. godini sa crtežima i oko godinu dana isključivo je crtao. U 28. počeo je zaista da slika. Na početku karijere bio je pod uticajem holandske škole slikanja iz Haga, i francuskih Barbizon umetnika. Kasnije je stvarao pod uticajem impresionista i neoimpresionista, potom i Adolf Montičeli i Pol Gogen su bili ozbiljno inspirisani japanskom umetnošću, naročito estampa tehnikom, koja koristi otisak drvoreza, što je opet takođe značajno uticalo na kasniji Van Gogov rad. Mi upravo krajem marta u našem muzeju otvaramo izložbu pod nazivom „Van Gog i Japan”. Kad je reč o filmu „S ljubavlju, Vinsent”, bilo je izuzetno zabavno raditi sa Dorotom Kobijelom i Hjuom Velčmanom. Sadržaj ovog ostvarenja je više deo mašte, nego što govori o stvarnim činjenicama. To je jedna dinamična filmska detektivska priča, ali ono što je u njoj zaista posebno jeste čisti vizuelni spektakl, koji stavlja Vinsentove slike u fokus, na način na koji niko drugi ko se bavio njegovim delom nije to tako uradio. Svojim učešćem u radu na ovom filmu svi su zapravo svedočili o ljubavi koju imaju prema Vinsentu.

Komentari2
31190
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DUSAN dojcinovic
Mozda i slike Van Gogha,dodju u Leskovacki kulturni centar!!?
belen
Da malo i moja malenkost da doprinos kulturi i pojasni neke nedoumice! Ne kaže se van gog nego napolje gog, nismo u Hrvatskoj! Ne kaže se ni Frojd nego Flojd, valjda smo gledali film „Nacionalna klasa“ i Gagu Nikolića. Ne kaže se Marija Kiri nego Maraja Keri, američka pevačica. Nije Prust nego Prost Alen, bivši vozač formule 1. Nije Šopen nego Šon Pen, bivši Madonin muž. Ne kaže se Leonardo da Vinči, već je Leonardo DiKaprio i Vesna Jugović de vinča! Ne kaže se Sokrat nego Sokrates, bivši brazilski fudbaler. Čujem i da ljudi govore da živimo u doba sekularizacije, verovatno je reč o slovnoj grešci pa nedostaje ona kvačica na s, misli se na doba šekularizacije, vreme kada je fudbaler Dragoslav Šekularac bio veoma popularan, čujem da je to bilo početkom 1960-ih, pa sledi da je to doba šekularizacije ipak davno prošlo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja