nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:47
Ekskluzivno: „Politika“ u Severnoj Koreji

Kud plovi ovaj brod

Autor: Miroslav Lazanskisreda, 07.02.2018. u 22:00
У броду-музеју „УСС Пу­е­бло” (Фото лична архива)

Od našeg specijalnog izveštača
Pjongjang – Iz daljine izgleda kao da je usidren na vodi, na reci Botong, u glavnom gradu Severne Koreje. Tek kada priđete bliže vidite da je brod, zapravo, u betonskom doku, koji je tik uz reku, tako da iz daljine izgleda kao da će zaploviti. A zaploviti neće više nikada, iako ga američka ratna mornarica i dalje vodi kao aktivni brod svoje Sedme flote.

„USS Pueblo”, špijunski brod američke Sedme flote, bio je u vreme hladnog rata i uzrok velike krize između Istoka i Zapada, pre tačno 50 godina. U vodama ispred luke Vonsan 23. januara 1968. godine severnokorejski torpedni čamci napali su i posle kraće razmene vatre zarobili „USS Pueblo”. Pjongjang je tvrdio da je američki brod nekoliko puta ulazio u teritorijalne vode Severne Koreje, što je kasnije i potvrđeno uvidom u brodski dnevnik, dok je Vašington insistirao da je brod bio u međunarodnim vodama. Incident se dogodio u najžešćoj fazi loših odnosa Istoka i Zapada, u vreme velike Tet ofanzive armije Severnog Vijetnama u Južnom Vijetnamu i samo nekoliko dana posle govora predsednika SAD Lindona Džonsona o stanju nacije. Amerika je burno reagovala na incident, nekoliko senatora zahtevalo je od Džonsona da se na Severnu Koreju baci atomska bomba.

„USS Pueblo”, kao špijunski brod, imao je zadatak da prati elektronske komunikacije severnokorejskih oružanih snaga, ali i sovjetske ratne mornarice prilikom prolaska kroz tesnac Cušima. Brod je 5. januara 1968. krenuo iz japanske luke Jokosuka ka luci Sasebo na jugu Japana, da bi 11. januara prošao tesnac Cušima i ušao u Japansko ili, kako ga Korejci zovu, Korejsko more. Na prilazima istočnoj obali Severne Koreje, u visini grada Vonsana, tri severnokorejska torpedna čamca presreću „USS Pueblo” i traže njegovo zaustavljanje. Komandant američkog broda Lojd Bušer pokušava da okrene brod natrag, dolazi do razmene vatre, pojavljuju se još dva severnokorejska ratna broda i dva „miga 21”, jedan američki mornar teško je ranjen i kasnije je preminuo. „USS Pueblo” je zaustavljen, 83 članova posade je zarobljeno, a brod odvučen u luku Vonsan. Tek pet dana kasnije Vašington je priznao zarobljavanje broda, iako je 26. januara jedan avion CIA, tipa A-12, preleteo luku Vonsan i snimio zarobljeni „USS Pueblo”. U SAD su pljuštala pitanja – kako je moguće da neko zarobi američki ratni brod, gde su bili drugi američki brodovi da mu pomognu?

Brod „USS Pueblo“ već pola veka usidren u Severnoj Koreji (Foto AP)

Kasnije je utvrđeno da je Sedma flota obećala „pokrivanje” misije broda, ali u trenutku zarobljavanja „USS Puebla” nosač aviona „Enterprajz” bio je oko 940 kilometara južnije. Još gore, četiri njegova aviona F-4B, koji su eventualno mogli da priteknu u pomoć špijunskom brodu, imali su pod krilima sve drugo, ali ne i rakete vazduh-more. A „USS Pueblo” nije se mogao sam odbraniti, kao bivši trgovački brod od 895 tona punog deplasmana, male brzine od svega 12,7 čvorova, prepravljen za obaveštajno-izviđačke zadatke. Kao takav, imao je za samoodbranu samo dva mitraljeza „broving”.

Zarobljenoj posadi Severna Koreja je organizovala suđenje i svi su, uključujući i komandanta broda Lojda Bušera, pismeno priznali da su špijunirali i da su ušli u teritorijalne vode Severne Koreje. Ubrzo su između Vašingtona i Pjongjanga krenuli pregovori o sudbini posade. Severna Koreja tražila je da se Amerika izvini i prizna krivicu za incident, najavljujući da će u tom slučaju posada biti puštena na slobodu. Amerikanci su to dugo odbijali, da bi 23. decembra 1968. pregovarači, američki general Vudvard i severnokorejski general Pak, postigli dogovor. Amerika se javno izvinila Severnoj Koreji i priznala krivicu, a posada je posle 11 meseci zarobljeništva puštena da se vrati u SAD.

Od 2013. godine „USS Pueblo” je izložen u sklopu Muzeja pobede u Pjongjangu. Pisao sam o tom brodu na desetogodišnjicu incidenta, još 1978. godine. Nisam ni sanjao da ću na 50. godišnjicu moći i da uđem u njegove kabine, da vidim kakve su elektronske uređaje za špijunažu u to vreme imali Amerikanci, kakvi su bili uslovi života na brodu. Šest oficira spavalo je u jednoj kabini, komandant je imao posebnu kabinu, brodski salon mali, u toaletima nisu čučavci, već tri klasične ve-ce šolje. Zato je prostorija sa prislušnom elektronikom velika, jer to je bilo i srce „USS Puebla”. Upravo taj brodski centar iskorišćen je za muzej događaja od 23. januara 1968. U staklenim vitrinama sve što je zarobljeno od posade: odeća i obuća, pištolji, lična dokumenta, zastava broda i zastava SAD, drveni grb, odnosno plejka broda...

Iako se izvinila Severnoj Koreji, Amerika i danas vodi „USS Pueblo” kao aktivni ratni brod Sedme flote. Aktivan, a nije u posedu SAD...


Komentari26
61785
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milovan Pavlović
''Иако се извинила Северној Кореји, Америка и данас води „УСС Пуебло” као активни ратни брод Седме флоте. Активан, а није у поседу САД...'' Nakon 50 godina... Svaka čast Americi! Svaka čast na poenti! Amerika se nakon 50 godina nije odrekla jednog svog broda koji nije u njenom posedu. Mi ćemo na referendumu da razmatramo da li da se odreknemo dela svoje teritorije koji nije u našem posedu nepunih dvadeset godina...
Nenad S
Lazo Lazo, sto ti fali u fotogenicnosti je i vise nego nadoknadjeno u talentu. Svaka cast na tekstu. Nadam se da pises memoare...
Milan
Ameri imaju i majice ''Pueblo je Amerika''.
Uborevich
Kao uvek sjajan napis M.Lazanskog, ali pun sumornih asocijacija jednog vremena koje je pretilo katastrofom, ali naslov ozivljava i lepsa secanja "Kud plpvi ovaj brod" (Arsen Dedic).
seljak sa Sumadije
Lazo molimte nagovori velikog Kima da se zajedno slikate ispred broda samo neka ti pozajmi neki sinjel da se ne smrzavas citap sam da je tamo veoma hladno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja