utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 08.02.2018. u 11:33 Dubravka Lakić

Kratki vodič kroz 46. Fest

O filmovima koji nisu za propuštanje: američkom „Tri bilborda...”, libanskom „Uvreda” i nemačkom „Niotkuda”
Из ли­бан­ског фил­ма „Увре­да” (Фо­то 46. Фест)

Da je be­o­grad­ski Fest još uvek naj­o­mi­lje­ni­ja i naj­po­se­će­ni­ja film­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja u Sr­bi­ji po­tvr­đu­ju i gu­žve pred tek otvo­re­nim bla­gaj­na­ma, na ko­ji­ma se pro­da­ju kom­ple­ti i po­je­di­nač­ne ula­zni­ce za ovo­go­di­šnje pro­jek­ci­je 116 no­vih fil­mo­va i 10 kla­si­ka.

Pre­ma tra­di­ci­ji, naj­ve­će in­te­re­so­va­nje vla­da za fil­mo­ve ko­ji će se pri­ka­zi­va­ti u ter­mi­nu od 19 sa­ti u ve­li­koj dvo­ra­ni Sa­va cen­tra. U tom ter­mi­nu 23. fe­bru­a­ra pri­ka­zu­je se i film otva­ra­nja – „Tri bil­bor­da iz­van Ebin­ga u Mi­su­ri­ju” Mar­ti­na Mek­do­na­ga, vi­še­stru­ko no­mi­no­va­nog za na­gra­de Oskar.

S osme­hom i gle­da­lač­kom sre­ćom go­vo­ri­lo se o ovom fil­mu još to­kom 74. Ve­ne­ci­jan­skog fe­sti­va­la gde je imao svet­sku pre­mi­je­ru i gde je za­po­če­la nje­go­va oska­rov­ska tr­ka. Ovaj ho­li­vud­ski film bri­tan­skog sce­na­ri­ste i re­di­te­lja, ali i oska­rov­ca („In Bru­ges”), ot­kri­va nje­go­vu „in­fi­ci­ra­nost” Ta­ran­ti­nom, Be­ke­tom i Me­me­tom, ali i bra­ćom Ko­en. Jer, pri­ča iz „Tri bil­bor­da...” i sam na­čin pri­ča­nja pri­če, kao da su iza­šli iz spi­sa­telj­ske ra­di­o­ni­ce tvo­ra­ca kult­nog „Far­ga” na ko­ji na sim­pa­ti­čan na­čin i pod­se­ća.

Mo­žda naj­vi­še zbog to­ga što je nje­go­va glav­na ju­na­ki­nja Mil­dred, u tu­ma­če­nju iz­vr­sne Fren­sis Mek­dor­mand, ne­ka vr­sta re­in­kar­ni­ra­nog li­ka po­li­caj­ke Mardž ko­ji je Meg­dor­man­do­va svo­je­vre­me­no ta­ko sjaj­no od­i­gra­la u „Far­gu”. 

Mek­do­na­gov film je oku­pio sve sa­mu oska­rov­sku glu­mač­ku eli­tu. Uz Dor­man­do­vu ko­ja igra gru­bu, a očaj­nu maj­ku si­lo­va­ne i ubi­je­ne ćer­ke, tu su i Vu­di Har­le­son kao Vi­lug­bi, šef po­li­cij­ske sta­ni­ce u oma­le­nom Ebin­gu u dr­ža­vi Mi­su­ri i Sem Ro­kvel kao ne­zre­li po­li­ca­jac i ve­li­ki „ma­ma­roš” Dik­son, ti­pič­ni be­li ra­si­sta što mr­zi i ge­je­ve. Ta­ko­đe tra­di­ci­o­nal­no na Fe­stu, zna­ča­jan deo pa­žnje usme­ren je upra­vo na fil­mo­ve sa osvo­je­nim no­mi­na­ci­ja­ma za Oska­ra (do­de­la 90. Oska­ra ove go­di­ne je od­mah po­sle Fe­sta). Su­ge­ri­šem gle­da­o­ci­ma da se ne ve­zu­ju sa­mo za ame­rič­ke no­mi­no­va­ne fil­mo­ve. No­mi­no­va­ni za Oska­ra (u ka­te­go­ri­ji naj­bo­ljeg stra­nog fil­ma) su i je­dan ne­mač­ki i je­dan li­ban­ski film. Oba­ve­zno za­vi­ri­te i u Glav­ni tak­mi­čar­ski pro­gram jer se tu pri­ka­zu­je i je­dan od naj­bo­ljih fil­mo­va na ovo­go­di­šnjem Fe­stu – film „Uvre­da” (The In­sult) li­ban­skog sce­na­ri­ste i re­di­te­lja Zi­ja­da Du­e­i­ri­ja. 

Zi­jad Du­e­i­ri je te­melj­no i de­li­kat­no u svom fil­mu po­sta­vio pi­ta­nje opro­sta me­đu lju­di­ma, za­ro­niv­ši du­bo­ko, do naj­sit­ni­jih po­ra, u or­ga­ni­zam ze­mlje iz­ra­nja­va­ne gra­đan­skim ra­tom Li­ba­na, gra­da Bej­ru­ta, u ko­jem i da­nas ne­pre­sta­no var­ni­či me­đu li­ban­skim hri­šća­ni­ma i pa­le­stin­skim mu­sli­ma­ni­ma. To ka­ko je Du­e­i­ri is­pri­čao pri­ču o jed­noj na­iz­gled bes­po­treb­noj sva­đi iz­me­đu mla­dog li­ban­skog hri­šća­ni­na, ži­vot­nim pro­ble­mi­ma i bu­du­ćim očin­stvom op­te­re­će­nog To­ni­ja i skrom­nog i vred­nog gra­đe­vi­na­ra Ja­se­ra, pa­le­stin­skog iz­be­gli­ce, traj­nog sta­nov­ni­ka bej­rut­skog iz­be­glič­kog kam­pa u sr­cu gra­da, i na­čin na ko­ji je či­tav do­ga­đaj do­veo do ap­sur­da, osta­će ve­o­ma du­go upam­će­no. U eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” Du­e­i­ri je to­kom Ve­ne­ci­jan­skog fe­sti­va­la po­tvr­dio da se nje­gov glav­ni po­kre­tač­ki mo­tiv za na­sta­nak ovog moć­nog fil­ma mo­že pro­na­ći u re­či­ma „iz­vi­ni“ i „žao mi je“, ko­je su naj­sku­plje re­či na Bli­skom is­to­ku. „Uvre­da“ je iz­vr­stan film, vi­zu­el­no, ali i glu­mač­ki ube­dljiv go­to­vo do sa­vr­šen­stva. 

Za Oska­ra je no­mi­no­van i od­li­čan ne­mač­ki film „Ni­ot­ku­da” (Aus dem nichts/In the Fa­de) slav­nog Fa­ti­ha Aki­na (pro­gram Fest 46), uz­bu­dlji­va, pro­vo­ka­tiv­na i moć­na pri­ča o Ka­tji (Da­jan Kru­ger), Ne­mi­ci uda­toj za Tur­či­na, ko­ja je iz­gu­bi­la si­na i mu­ža u eks­plo­zi­ji bom­be pod­met­nu­te od stra­ne pri­pad­ni­ka neo­na­ci­sta. Aki­nov film je i pri­ča o na­ra­sta­ju­ćem be­su i na­si­lju u Evro­pi, o ra­si­zmu, o maj­ka­ma i že­na­ma iz me­šo­vi­tih ne­mač­ko-tur­skih bra­ko­va i sud­bi­na­ma onih ko­je su u te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma osta­li bez pri­li­ke za po­sled­nji po­lju­bac svo­jim naj­mi­li­ji­ma, jer su nji­ho­va te­la raz­ne­ta na ko­ma­de. Ovo je i po­li­tič­ki ja­sno od­re­đen film. Film ko­ji otva­ra i pi­ta­nja ne­sa­vr­še­no­sti sud­skog si­ste­ma, ali i pi­ta­nja pra­va pre­u­zi­ma­nja prav­de u sop­stve­ne ru­ke...

Sva tri su­ge­ri­sa­na fil­ma, u ovom krat­kom „Po­li­ti­ki­nom” vo­di­ču kroz 46. Fest, ni­su za pro­pu­šta­nje. Na­rav­no, tre­ba ima­ti u vi­du da se ovaj iz­bor „Po­li­ti­ki­nog” film­skog kri­ti­ča­ra mo­že sma­tra­ti i su­bjek­tiv­nim. Na na­šim či­ta­o­ci­ma i gle­da­o­ci­ma Fe­sta je da sa­da na­pra­ve svoj. 

Komеntari0
f1d2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja