nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 08.02.2018. u 22:00 Ivana Albunović, Jelica Antelj
ŠTA EVROPA PORUČUJE O KVALITETU VODE

Flaširana ili česmovača, pitanje je sad

Industrija ćuti, iako je EU direktivom građanima preporučila da se okrenu jeftinijoj vodi, jer tako mogu da uštede 600 miliona evra godišnje
(Фото Пиксабеј)

Kao bomba odjeknula je vest da se Evropska unija odriče flaširane vode u korist česmovače. Tako su bar mediji shvatili i preneli novu direktivu Evropske komisije o poboljšanju kvaliteta vode za piće i boljeg informisanja građana o tome, koja je doneta nedavno posle prve uspešne građanske inicijative „Pravo na vodu”. Čak 1,6 miliona Evropljana potpisalo je ovaj dokument na osnovu kog je Evropska komisija revidirala postojeće propise o pijaćoj vodi. Obavezavši sve članice da poboljšaju pristup pitkoj vodi, pre svega na javnim mestima, i bolje informišu građane o kvalitetu vode sa česme, EU je u stvari poručila da je to u interesu javnog zdravlja i zaštite okoline.

Međutim, mnogi su u tome prepoznali da bi direktiva EK mogla ozbiljno da ugrozi industriju flaširane vode, na čijem se popularisanju radilo decenijama. To ne krije čak ni Evropska komisija, koja u obrazloženju ove direktive jasno kaže da bi smanjenje potrošnje flaširane vode moglo da dovede do uštede za potrošače od gotovo 600 miliona evra godišnje. Kako se navodi, litar vode iz vodovoda u Evropskoj uniji košta gotovo 20 centi, što je jeftinije od flaširane vode.

– Ako ljudi znaju šta je jeftinije, a ne ugrožava im zdravlje, možda će promeniti izbor – izjavio je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

Kako za „Politiku” kaže prof. Tomislav Jovanović sa Medicinskog fakulteta, može se očekivati da ovakvi potezi Evropske unije vode ka poskupljenju i flaširane i vode iz vodovoda. Krajnje je neobično i da se ovim povodom nisu oglasili proizvođači flaširane vode, čiji su interesi u ovom trenutku sigurno ugroženi.

– Problem pijaće vode je problem 21. veka. Od ukupne količine vode na svetu samo pet odsto je zdravstveno ispravno. Mnogo je problema koji danas ugrožavaju pijaću vodu – to više nije industrija, nego poljoprivreda, odnosno agrotehničke mere.

Kada je reč o Evropskoj uniji, u najvećem broju zemalja pije se voda iz vodovoda, primarno u Austriji i Nemačkoj – objašnjava Jovanović. Na pitanje šta je EU poslednjom direktivom zapravo poručila građanima, naš sagovornik kaže da je poruka da je voda sa česme bezbedna i da je piju. A da li je?

– Nije svuda, jer kvalitet određuju njeno poreklo i način obrade na putu do česme – objašnjava.

I naš sagovornik primećuje da industrija ćuti. Mineralci, kako objašnjava, još nisu svesni i ne veruju u to da će se u navikama potrošnje vode u budućnosti nešto menjati. Oni ćute, iako su argumenti, kao što su poreklo vode, njena biološka starost i suplementacija, u njihovim rukama. Ističe da je još nobelovac Lajnus Poling rekao da je 20. vek stoleće antibiotika, a 21. vek – suplemenata.

– Ostaje da vidimo da li ćemo kroz mineralnu vodu imati i suplementaciju ili ćemo piti česmovaču koja je nepouzdanog i nepoznatog porekla, sa nepoznatim načinom obrade, a u apoteci kupovati suplemente – kaže prof. Tomislav Jovanović.

On veruje da ovakve direktive ne mogu uzdrmati recimo najveću imperiju mineralne vode – „Evijan”, koja koristi vodu sa glečera, jer su oni upravo najbliži prirodnoj vodi. Međutim, pitanje je kako će proći ostali. Sigurno će doći do poskupljenja i jedne i druge vode, što je možda i cilj, jer potrošnja raste, a resursi se smanjuju, kaže Jovanović. Taj trend i na tržištu Srbije već postoji. Iako neprimetno, cena mineralne flaširane vode raste. Prema istraživanju cena osnovnih namirnica, koje „Politika” prati od 2010. godine, voda jednog od najvećih proizvođača, u balonu od pet litara, poskupela je za više od 50 odsto, pa sada, umesto 91, košta 140 dinara.

Potrošnja flaširane vode danas po stanovniku u EU iznosi 200, a u Srbiji manje od 100 litara. Kada je reč o česmovači, ona je u Beogradu, na primer, bolja nego u unutrašnjosti. Razlog je to što su, kaže Jovanović, vodovodi uništili bunare i prvi vodonosni sloj.

– Imaćemo problem zdravstveno ispravnih voda, baš kao i sve zemlje koje imaju hidroakumulacije, a ne podzemne vode – zaključuje naš sagovornik.

Kao i u većini evropskih država, i u Srbiji glavni udeo na tržištu voda drže multinacionalne kompanije. Prema podacima iz februara prošle godine, četvrtina tržišnog kolača pripada kompaniji „Knjaz Miloš”, u vlasništvu investicionog fonda „Mid Evropa partneri”. „Koka-Kola” u Srbiji posluje na ovom tržištu od 2005. godine, kupovinom 100 odsto udela u fabrici mineralne vode „Vlasinka”. Njen najpoznatiji brend „rosa” u 2016. imao je učešće od 15,7 odsto na domaćem tržištu. Takođe, značajan igrač je i „Agrokor”, sa fabrikom vode „Mivela”, dok iza „Minakve”, sa nešto većim učešćem (17,5 odsto), stoji domaći kapital. Fruškogorska voda „jazak” u vlasništvu je NIS-a.

Komentari11
a665a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Ovi podaci su za odgovorne u vlastima zastrašujući i ukazuju na nesporne činjenice da ćemo u sopstvenoj državi postati robovi vlasnika naših prirodnih resursa voda, stranaca, najčešće iz država koje nam uopšte ne misle dobro, što iz dana u dan i dokazuju. Od puča pod Arčibaldom na delu je agresivno uništavanje, unazađivanje, rasprodaja i rastakanje države, depopulacija i osiromašivanje, što nam ni okupatori, osvajači i najveći krvnici nisu radili, oni su bar po nešto i gradili, ali, "bezalternativci" sa ljubavlju do dželata Srbije i onih koji su joj naneli više zla od Hitlera, Pavelića i Turaka zajedno, puze ka njima i vuku narod u nedođiju i rani srednji vek. Da se to ne bi uočilo naturaju se razni rijalitiji primitivizma i najprizemnjihih strasti, narod zaluđuje i zaglupljuje, deli i diskriminiše i okupira mu se pažnja međusobnim trvenjima, te i ne oseća da ga ubijaju više od bilo kojih bombi i teraju mlade da beže u svet. Tom ludilu i neodgovornosti mora doći kraj, dok nas još ima.
VlaDo
Kod nas je vodena mafija podplatilaz sanitarne inspekcije da idu redom i na svakoj artoaskoj cesmi nakace tablu da voda nije za pice.Narod nije bio naivan i nastavio da pije artoasku vodu.Onda je navedena mafija slala nocne ekipe koje su fizicki onesposobili cesme.
АлександарБП
Вода из водовода је контролисана , пречишћена, по потреби хлорисана и савршена за пиће . Сто пута сам се љутио на своју децу када сам видео да купују 2 децилитра воде за 50 - 60 динара . Као то је здравије, стоји у пластичној флашици месец дана , и здравија је од воде из чесме ?
Brdoviti Balkan
Meni je najstrašnije, kad vidim majke da maloj deci, daju da piju flaširanu vodu! Jednom sam bio u prilici da pročitam u stručnom časopisu sve o vodama. Bio sam šokiran, ali to samo piše u časopisima za struku, koji se štampaju u nekoliko stotina primeraka. Od tada nikada više nisam kupio flaširanu vodu...
ana
20 centi ili 22 din. litar vode iz cesme u EU.Pa kod nas je toliko pola kubika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja