petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:21

Pao izvoz svih najznačajnijih agrarnih proizvoda

Uvoz zamrznutog svinjskog mesa u 2017. uvećan je više od 50 odsto, a jaja i mlečnih proizvoda za trećinu
Autor: Ivana Albunovićčetvrtak, 08.02.2018. u 22:00
Увоз пољопривредних и прехрамбених производа за годину дана порастао у просеку за 15,4 одсто (Фото Д. Јевремовић)

Prošle godine izvoz svih vodećih srpskih poljoprivrednih proizvoda pao je u poređenju sa 2016, pokazuju konačni rezultati Republičkog zavoda za statistiku.

Izvoz kukuruza smanjen je 72 miliona dolara, cigareta 42, a zamrznutih malina 15 miliona dolara. Ni proizvođači šećera neće 2017. pamtiti po dobru jer im je izvozni bilans bio lošiji 35 miliona evra, u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, i pored slutnji da će protekla sušna godina biti pogubna za srpske izvoznike statistika pokazuje da je izvoz agrarnih i prehrambenih proizvoda u zbiru iznosio – 3,2 milijarde dolara, i u odnosu na 2016. bio je manji svega jedan odsto. Po objašnjenju analitičara Vojislava Stankovića, krajnji rezultat „izvukao” je rekordan izvoz ranog povrća, u prvoj polovini godini, određenih vrsta voća i prehrambenih proizvoda koje su proizvođači najviše plasirali na tržišta Evropske unije i država u okruženju.

Za stručnjake je, međutim, alarmantno to što je uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za godinu dana porastao u proseku 15,4 odsto. Iako srpski agrar i dalje sa svetom trguje u plusu suficit je u 2017. bio manji oko 16 procenata. Podaci su posebno obeshrabrujući za domaće stočarstvo ali i potrošače jer je uvoz zamrznutog svinjskog mesa uvećan više od 50 odsto, a jaja i mlečnih proizvoda za trećinu. Ovo se i moglo naslutiti još sredinom prošle godine, posle pada prelevmana na uvoz svinjetine, mleka i mlečnih proizvoda, na čemu je insistirao Brisel. Od tada mleko i mlečni proizvodi iz BiH, Slovenije i Hrvatske sve češće se mogu videti na policama trgovinskih lanaca, često i po dampinškim cenama.

Da li je moguće zaustaviti ovaj trend i može li Srbija u budućnosti skliznuti u prehrambenu zavisnost nekih od osnovnih životnih namirnica? Stanković kaže da uvoz hrane svakako nije rezultat rasta kupovne moće, ali smatra da Srbija nema problema sa prehrambenom sigurnošću. Bar ne do ulaska u Evropsku uniju u kojoj postoje velike zalihe hrane po cenama nižim nego što naši proizvođači mogu da proizvedu.

– Ne verujem ni da će izvoz u 2018. biti dramatično loš. Iako će se i ove godine osetiti posledice prošlogodišnje suše. Naša proizvodnja, kako se i sada vidi, pokriva potrebe domaće potrošnje ali i izvoza – tvrdi Stanković, dodajući da naša zemlja zadovoljava potrebu u ključnim prehrambenim proizvodima, ali da poljoprivreda i prehrambena industrija nisu osposobljene za izvoz šireg asortimana proizvoda na najzahtevnija tržišta.

Kaže da bi Srbija mogla da poveća izvoz agrara povećanjem proizvodnje robe sa većom dodatom vrednošću – voća, povrća, industrijskog bilja i stočarskih proizvoda i to na račun žitarica. Upravo ti proizvodi imaju najstabilnije cene na svetskom tržištu.


Komentari6
4016d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubisa
Apstrahujmo sve ostalo bitno za spoljno-trgovinski saldo i uzmimo samo precenjeni kurs dinara proizlazi da je isplativije za domace proizvodjace (' trejdere') da prodaju na domacem trzistu nego da izvoze (ima tu dosta toga oko spremnosti i saobrazenosti standarda kvaliteta Rusija -jabuke, sada kruske,...,). Posledica, razumljiva, uvoznicima ' raste biznis' , a i ' opstoj' drzavi se isplati-carine, dazbine, PDV, akciza za akciznu robu. Saldo: spoljno-trgovinski deficit. Pitanje: o cemu Ministar poljoprivrede reserise ' na Vladi'? Jasno je, niko ne mari da dugorocnu odrzivost agroindustrije.
Aleksandar Mihailovic
Svaki uvoz GMO treba tretirati kao zločin i suditi odgovornima kao okorelim kriminalcima, zločincima, ubicama. Ako je povećani uvoz poljoprivrednih proizvoda rezultat navodno jeftinijih proizvoda GMO nesme se imati milosti, a ukoliko pravosuđe želi da žmuri staviti i tamo sve odgovorne sa druge strane zakona. Razlog pada izvoza i porasta uvoza su i neodgovornost, ucene i uslovljavanja otkupljivača i posebno hladnjačara, ali i posledica mešetarenja uvozničkih lobija sa kojima su u sprezi verovatno i strane banke koje im daju kredite za uvoz, te političara alamunjatora koji bi da opet za provizije prodaju naše oranice i poljoprivredna dobra, gde je i PKB na tacni. Naša jedina prava šansa da opstanemo su intenzivna poljoprivreda, turizam, inovatorstvo, prerađivačka industrija, vodeni resursi i ogromni kadrovski potencijali mladih. Ukoliko odgovorni to ne vide i neće da vide sami trebaju da daju ostavke i odu na neeko imanje da čuvaju kokoške i ovce, mogu i svinje, koze i rogatu živinu.
Vesa D
..nece da se seje samo od sebe ..male okucnice su nestale ..cinili su ogromne trzisne viskove a i narod je bio vredan ...one su i u gradu i u selu ko god je imao malo zemlje mogao posejati povrca da bude dovoljno za jednu porodicu da se jede svez paradajiz ,krastavci luka belog crnog sangarepe, itd.., i to na na vrlo malom prostoru sa malim radom i ulaganjem..Umesto toga svi sade neke cvecare ptuje travnjake a basce nigde..jedino da se pase trava ili ovako da se cudimo uvozu ..
Милан
Спољно трговински дефицит је у прошлој години повећан за више од 20% и попео се на 4,8 милијарди евра, то је врло лош показатељ стања привреде. Тржиште је слободно, и једино цена и квалитет су најбитнији фактори. Немачка рецимо има суфицит у спољно трговинском билансу од скоро 400милијарди.
marta nikolic
Zasto uvozimo svinjsko meso i jaja???? Zasto je pasulj u jednoj obliznjoj prodavnici iz Hrvatske, a u drugoj iz Turkmenistana???!!!! Zelim da kupim domaci pasulj i svinjetinu i sve sto moze da bude domace0-zasto nije domace??!!!!!
Иларион Михајловић
Па зар немамо најуспешнију власт у историји постојања која све проблеме решава? И ако томе придодате 36000 људи због беле куге мање 2017. (што значи 100 људи мање ДНЕВНО - ко да није бела куга него црна куга) и још око 50000 који су трајно отишли у иностранство (још 170 људи мање ДНЕВНО) онда видите како се успешним стазама прогреса води Србија. Тако да су јаја и кобаје само колатерална штета. А што имамо пријатеље са запада.... Одрекосмо се свих са којима смо могли нормално да живимо и радимо, ради западњачког пријатељства. Па ето врхунских резултата.
Preporučujem 55

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja