Sinoć je u Nišu formiran pravni savet za pripremu tužbe protiv 19 zemalja članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju Srbije osiromašenim uranijumom. Kako nam je rekao advokat Srđan Aleksić, na skup su pozvani niški pravnici, advokati, lekari i profesori univerziteta, a kasnije će biti uključeni stručnjaci iz cele Srbije kako bi bila napisana tužba za procese koje će pred sudovima Italije, Francuske, SAD i drugih zemalja pokrenuti oboleli pojedinci ili njihove porodice.

U tužbama će biti navedena imena oštećenih, a niški advokati očekuju pomoć kolega iz država NATO, pre svega iz Italije, jer ova zemlja je, podseća Aleksić, najdalje otišla u ovoj sudskoj praksi, zato što su našli uzročno-posledičnu vezu između boravka njihovih vojnika na Kosovu i Metohiji i obolevanja od raka. Italijanska parlamentarna komisija je utvrdila tu vezu i sada traži izglasavanje zakona o kompenzacijama za obolele vojnike.

Neki od njih su dobili i sudske procese, uz odštetu, pa advokat Aleksić kaže da je italijanska praksa vetar u leđa i za nas da i mi radimo na zaštiti srpskih građana i na pokretanju postupaka pred njihovim sudovima.

Ovaj niški doktor pravnih nauka kaže da ima i lične razloge za ovu inicijativu jer rođen je u selu Buštranje nedaleko od Preševa, u kojem je maltene pola sela posle bombardovanja umrlo od kancera. Ranije je umiralo njih dvoje-troje, a sada osamdeset odsto umire od ove bolesti.

Inicijatori formiranja niškog saveta najavljuju održavanje međunarodne konferencije posvećene ovim tužbama u maju, ali poznato je da je Društvo za borbu protiv raka u Beogradu već organizovalo sličnu akciju, ali pred Vladom Srbije. Predsednik ovog društva profesor Slobodan Čikarić kaže da su toj inicijativi prethodila dva simpozijuma na osnovu kojih je formulisan stav da treba ispitati u kojoj meri je osiromašeni uranijum uticao na porast obolevanja i umiranja od raka.

Predlog o radu na tom projektu je, nastavlja Čikarić, upućen Aleksandru Vučiću, a predsednik ga je dostavio vladi, na osnovu čega su tri ministra, Lončar, Trivan i Vulin, sa saradnicima, razgovarali s delegacijom društva. Tada je rečeno da treba napraviti projekat na kojem bi radili stručnjaci i da bi to bila osnova za ispitivanje zemljišta, vode, hrane, a i kontrolu zdravlja stanovništva i posebno stanovnika i vojnika koji su bili ili su i sad u najugroženijim područjima.

Dr Čikarić kaže da bi ta ispitivanja trajala najmanje dve godine, ali da bi ove aktivnosti posebnim zakonom trebalo da ozvaniči skupština. Tek na osnovu ovih istraživanja i u zavisnosti od njihovih rezultata bilo bi moguće formulisati tužbu. Preostaje, međutim, da se vidi šta će biti od pomenute inicijative.

Da li ta inicijativa pred Vladom Srbije isključuje formiranje niškog saveta? Profesor kaže da je niški sastanak podstaknut zahtevima italijanske komisije i sudskim postupcima pred tamošnjim sudovima. „Držao sam u rukama jednu takvu presudu u kojoj je između ostalog navedeno da je od nešto više od 500 italijanskih vojnika obolelo njih oko 400!” Čikarić, međutim, procenjuje da bi pojedinačni sudski sporovi, koje bi pred stranim sudovima vodili naši građani, verovatno dugo trajali, ali kad bi na osnovu istraživanja i dokaza tužbu formulisala naša država onda bi ona imala mnogo veću težinu.

– Nemamo ništa protiv da vlada formira svoj tim, ali i mi sa ovog područja, gde su posledice bombardovanja najteže, imamo razloga da zastupamo naše ljude. Kad italijanski sud presuđuje u prilog svojih vojnika zašto ne bi i u korist naših oštećenih građana – kaže advokat Goran Aleksić.