Ova stolica je više od stolice – ona je multifunkcionalna, sa zavidnom ulogom jednog mini-ormara! Ponos je danskog „dobrog dizajna”.

Projektovana je i lansirana na tržište 1953–1955. godine, u eri zlatnog doba funkcionalizma i nosi sve pozitivne odlike koje je ovaj pokret lansirao i promovisao.

Kada je u svojoj osnovnoj funkciji – funkciji stolice, ona zadovoljava primarnu namenu – sedenje. Ima sve što je za tu namenu potrebno: noge, sedište i leđni naslon. Što se nogu tiče, stolica je svojevrsni tronožac sa dve prednje i jednom zadnjom nogom, što znači da je veoma stabilna (poznato je da je tronožac stabilniji od stolice sa četiri noge). Što se sedišta tiče, ono je lepo izvajano i „skrojeno po meri”, ali istovremeno i pokretno: sastoji se od površine za sedenje koja na zadnjoj ivici ima horizontalnu letvu okruglog preseka – oblicu, kojom se sedište podiže i u podignutom položaju postaje držač za lepo složene pantalone. Samim podizanjem sedišta oslobađa se plitki prostor ispod njega, pogodan za eventualno odlaganje odevnih sitnica (dugmad za manžetne, maramica, eventualno novčanik i slično). Naslon za leđa je priča za sebe. To je jedna simpatična trbušasta vešalica čiji oblik daje karakter stolici.

Vešalica je i bukvalno ona prava-pravcata, za odlaganje odeće, u ovom slučaju sakoa – muškog ili ženskog, svejedno. Na ovoj stolici, njena ogoljena funkcionalnost nimalo ne smeta estetici, naprotiv. Čitav leđni naslon daje karakter nameštaju koji služi za odlaganje onoga što se i tako u svakodnevnom životu veoma često nađe na tom mestu. Ima li nekoga ko nije odložio sako, žaket, džemper, laku vindjaknu i tome slično, na naslon stolice? Nema. I oni najuredniji, prvo okače sako o stolicu pa ga tek posle smeste u ormar. Ovo jeste stolica namenjena upotrebi u spavaćoj sobi, ali nikome neće zasmetati ako se nađe u bilo kom drugom delu stana.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Hans Vegner (1914–2007)

Danski dizajner rođen je u Kopenhagenu. U rodnom gradu studirao je dizajn nameštaja na Visokoj školi za umetnost i zanate, na kojoj je kasnije (1946–1953) i sam bio profesor. Godine 1943. osniva sopstveni Studio za dizajn u Gentofteu, u kome dizajnira nameštaj i lampe, predmete od drveta i srebra kao i zidne tapete. Ubrzo postaje konsultant brojnim firmama koje se bave dizajnom enterijera. Njegove stolice (naročito one rađene po kineskim uzorima) postaju veoma popularne. Koristeći vrhunske materijale uz vrhunsku obradu i karakterističan dizajn, Vegner postaje sinonim za danski „dobar dizajn”. Sarađivao je sa najpoznatijim imenima danskog dizajna nameštaja i enterijera, kao i sa firmama koje su pronele slavu danskog nameštaja širom sveta. Imao je veoma dugu i bogatu karijeru. Kraljevsko Udruženje za umetnost u Londonu dodelilo je Hansu Vegneru zvanje počasnog kraljevskog industrijskog dizajnera tog prestižnog udruženja. Vegnerove stolice su sinteza precizne konstrukcije, imaginacije i materijala, od kojih je uvek na prvom mestu bilo drvo. Najveći broj njegovih stolica karakteriše jednostavnost, lakoća i prilagođenost serijskoj proizvodnji.