sreda, 24.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:51
EKSKLUZIVNO: „POLITIKA” U SEVERNOJ KOREJI

Socijalizam je dosadan

Ljudi masovno koriste internet i mobilne telefone, devojke su moderno obučene i visokog su morala. Deo Pjongjanga, sa zgradama od po 80 spratova, izgleda kao Dubai, dva oblakodera su stanovi za univerzitetske profesore. Nauka se ovde ceni, a ona je donela i atomsku bombu
Autor: Miroslav Lazanskisubota, 10.02.2018. u 22:00
Панорама Пјонгјанга (Фо­то М. Лазански)
Новинар „Политике” у скијашком центру Масикрјонгу (Фото лична архива)

Od našeg specijalnog izveštača
Pjongjang – Da li stanovnici Severne Koreje obožavaju velikog lidera, maršala Kim Džong Una? Da, kao što su stanovnici Jugoslavije nekada obožavali maršala Tita. Ima li u Severnoj Koreji i onih koji ne obožavaju velikog lidera Kim Džong Una? Sigurno da ima, samo to ne smeju javno i da pokažu, kao što to nisu smeli, u najvećem broju, da pokažu i oponenti maršala Tita. Je li onda idolatrija u Severnoj Koreji stvar kolektivne hipnoze ili stanovnici te zemlje u generalisimusu Kim Il Sungu vide oslobodioca Severne Koreje od japanske okupacije, a u njegovim naslednicima, Kim Džong Ilu i Kim Džong Unu, čuvare nezavisnosti države?

Naravno da Severna Koreja nije ideal demokratije, da policija i tajne službe sve prate, ali, da budemo pošteni, isto se to događa i u Kini i u nekim drugim zemljama. 

Da li nam to smeta kada je Kina u pitanju? Nisam još čuo da nekome u Srbiji to smeta, jer je demokratija u Aziji vrlo fleksibilan pojam. Ima li u Severnoj Koreji političkih zatvorenika? Verovatno ima, doduše nisam imao tu čast da ih i upoznam. Ima li u Saudijskoj Arabiji političkih zatvorenika? Ima, ali Saudijska Arabija ima naftu, a Severna Koreja nema. Ima samo atomsku bombu.

Severna Koreja danas to je Sovjetski Savez šezdesetih godina prošlog veka, to je Jugoslavija pedesetih godina prošlog veka. S tom razlikom što mi u Jugoslaviji nismo tada imali metro čiji vozovi u Pjongjangu šibaju 100 km na čas, nismo samostalno proizvodili kompjutere, električne lokomotive, automobile, tenkove, podmornice, interkontinentalne rakete. Nismo imali atomsku bombu i satelite u svemiru kao što to ima Severna Koreja. Imali smo Goli otok i strah od Partije. Doduše, mi onda i Severna Koreja danas nismo imali kriminal i drogu, nismo imali velika ubistva koja pune naslovne strane...

Mi onda nismo imali kafiće i privatne restorane, Severna Koreja ih danas ima. Mi onda nismo bili baš previše siti, istina nije bilo baš gladi, ali banane su pedesetih godina prošlog veka bile retka stvar u trgovinama u Jugoslaviji. Danas u Severnoj Koreji možete da kupite u marketu i banane i kivi. Napunio sam kolica najboljom hranom u vrednosti oko 50 evra. Nekoliko vrsta najbolje ribe iz Japanskog mora, rakovi, pivo, razne egzotične salate, kolači... U Srbiji bih za to platio najmanje 250 evra.

Najveća je laž kako u Severnoj Koreji vlada glad. Video sam decu kako se igraju u parkovima, bio sam u kampu za odmor dece u Vonsanu. Taj kamp ima sopstveni fudbalski stadion, igraonice, kompjutersku salu, bazen i sportsku dvoranu. Nekoliko stotina dece igralo se i bilo u učionicama tog dana. Nisu ih valjda sve doveli tamo da bi mene prevarili?

Bio sam u dečijoj bolnici u Pjongjangu. Supermoderna ustanova, medicinska oprema „simens”, deca s majkama u sobama, po četiri kreveta u sobi s toaletom i plazma televizorom. Nisu valjda to organizovali samo zbog mene? Bio sam u specijalnoj očnoj klinici u Pjongjangu. Stotine ljudi u tišini čekaju na pregled. Vrhunska oprema klinike je iz Japana. Nisu mi to opet „smestili”. Bio sam u fabrici elektro-opreme, najčistiji bakar se koristi za elektro-kablove. A bakra u Severnoj Koreji ima u ogromnim količinama, baš kao i drugih strateških ruda. Fabrika ima predivan fudbalski stadion s tribinama u okviru fabričkog kruga. Zakoračio sam na travu da vidim je li prava ili je to nacrtani karton.

Ima li restrikcije struje u Severnoj Koreji? Ima, kao što je bilo restrikcije struje i u SFRJ, pa onda i onih restrikcija oko korišćenja automobila „par-nepar”. Samo smo to zaboravili. Noću su delovi Pjongjanga u mraku, ali glavne zgrade, glavne saobraćajnice svetle. Svetle i lampice na pojasevima saobraćajnih policajaca, izgleda kao da svetle dugmići, što bi rekao američki predsednik Donald Tramp. Deo Pjongjanga, s oblakoderima od po 80 spratova, izgleda i danju i noću kao Dubai, dva oblakodera su stanovi za univerzitetske profesore. Nauka se ovde ceni, a nauka je donela i atomsku bombu. A atomska bomba je garant da vam niko ne može otkinuti ni jedan odsto vaše teritorije.

U Severnoj Koreji postoji internet, ljudi masovno koriste mobilne telefone, devojke su moderno obučene i visokog su morala, nema sponzoruša, nema ni prostitucije. U restoranima vas devojke dočekuju u tradicionalnim haljinama koje liče na japanski kimono, ali se to ovde zove čogori. Moral se smatra vrlinom, koja se prenosi s generacije na generaciju i nije podložan protoku vremena. Vera se zove chondokjo i predstavlja kombinaciju reči „nebo” i „moral”.

U Pjongjangu gradski saobraćaj čine zglobni autobusi, tramvaji, trolejbusi i metro. Građani i po najvećoj zimi disciplinovano stoje u redu za ulazak u autobus, trolejbus, ili tramvaj. Nema guranja preko reda. Metro postoji od 1967. godine i dnevno preveze oko 500.000 ljudi. Pjongjang ima kulturni centar dva puta veći od našeg „Sava centra”, nacionalni teatar je predivna građevina, TV toranj je poput našeg na Avali. Ulice glavnog grada Severne Koreje su besprekorno čiste, nema ni najmanjeg papirića ni plastike. Monumentalni spomenik Radničkoj partiji Severne Koreje u centru Pjongjanga ima srp, čekić i olovku. Seljaci, radnici i poštena inteligencija, što bi rekao drug Tito.

Severna Koreja ima nešto što imamo i mi u Srbiji – ima botove. To su uglavnom mlađi ljudi koji na paradama podižu raznobojne kartone i plastično cveće, simbolizujući tako poruke u masi. Kada sam se posle parade pomešao s ljudima na ulici video sam mnoge kako im iz ruksaka vire drške tih kartona i plastičnog cveća. Botovi na korejski način.

Severna Koreja je ozbiljna država, njena vojna predstavništva ambasada u Moskvi i u Pekingu na nivou je generala i s nekoliko pukovnika.

Sve u svemu, sedam dana u Severnoj Koreji brzo mi je prošlo. Bilo je naporno, gde god da sam bio morao sam da opišem svoje utiske u knjizi gostiju. I sve je to, od prvog dana dolaska vojnog komentatora „Politike”, ovde snimala televizija. Možda je nekima i čudno što je „Politika” jedina dobila akreditaciju za vojnu paradu, a to je istina. Postoje u Pjongjangu dopisnici UPI-ja i AP-a, a u Pekingu i druge agencije i novinari koji prate Severnu Koreju. Ali ovaj put nisu dobili akreditacije. Parada je bila proslava 70 godina od osnivanja oružanih snaga Severne Koreje, generali su odlučivali koga će zvati.

Posle svega, da li bih ja mogao da živim u Severnoj Koreji. Ne bih, jer sve je ovde tako mirno, uređeno, nema gužve, nema agresivnosti, sve se zna šta ko treba da radi, ko odlučuje, a ko izvršava. Socijalizam je dosadan...


Komentari59
8d762
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Za bolje razumevanje politike Severne Koreje treba uzeti u obzir nekoliko istorijskih cinjenica: 1945 godine Skupstina Koreje ( tada jedinstvene ) bira Kim Il Sunga za predsednika Koreje. On je bio na celu partizanskih snaga u borbi protiv japanaca. Inace japanci su u Koreji pocinili nezamislive zlocine. Amerikanci ne priznaju tu vladu i postavljaju marionetsku vladu u Seulu koja provocira podelu i rat. Vojska Koreje lako stavlja pod kontrolu teritorije i ulazi u Seul. Stanovnistvo juznih provincija ne zeli da se bori protiv vojske Kim Il Sunga. Tada se amerikanci iskrcavaju 1950 godine i pocinje rat. Za vreme korejskog rata Pjongjang je totalno sravnjen sa zemljom. Vise bombi je baceno na Pjongjang nego na Berlin. Ceo zivot grada se odvijao u tunelima pod zemljom. To je razlog zasto ne prihvataju americku '' demokratiju''. Inace to je jedan narod, mnoge porodice su ostale podeljene posle razgranicenja. Narod koreje je svestan svoje borbe za slobodu i zato tamo ne prolaze americke fore
Goran
I mi smo imali normalnu zemlju, proizvodili kompjutere, klime, televizore... ali su je razbucali. Posle 2000. sve je unisteno....
Петар Рајић
Видели сте Потемкинове градове. Нека, тако су и љубитељи СССР-а са запада причали о колхозима на Волги.
Miroslav Lazanski@ Petar Rajić
Gosn Rajiću, Vi koji niste bili tamo tvrdite meni, koji sam bio tamo, da sam video to što Vi tvrdite? Koji niste bili tamo. Kao što neke zapadne agencije, navodno na osnovu satelitskih snimaka iz svemira, tvrde da na paradi nije bilo strateških interkontinentalnih raketa. Pošto na paradi nije bilo stranih novinara, osim moje malenkosti. Fenomenalno, da su samo otišli na galeriju "Politike" videli bi snimke sa parade i interkontinentalne rakete. Ali, tako je to kada neko veruje u nešto što žarko želi da veruje...
Preporučujem 25
Petar
Ma još malo pa raj na Zemlji. A ljudi umni, dostojanstveni, kulturni, doduše bez interneta i mnogih stvari koje država-sekta ne toleriše.. Takva je "mirna i sređena" bila i SFRJ pod Titom, i Libija pod pukovnikom Gadafijem, itd, itd. Zatišje pred buru...
Petar
Libija pod Gadafijem je bila sjajna zemlja, pogotovo za naše ljude koji su tamo radili i živeli. Slična je bila i SFRJ, njen bankarski sistem, privredni giganti itd. hteli to da priznamo ili ne. Imao je i Sadam sjajno školstvo, Sirija svoje pozitivne strane itd. itd. Ovde se nije moralisalo o nezahvalnoj poziciji dela malih nacija u vremenu nakon Regana i doktrine Bžežinskog, već pisalo o neminovnim (makar nelepim) promenama koje su zahvatile takve "oaze", pa će i S. Koreju. Ako to niste shvatili, pripadate prošlim vremenima. Ako jeste, nemojte zamenjivati teze :)
Preporučujem 8
Милош
Сва срећа што се Либија ослободила мирног и сређеног живота. Њени грађани сада пуним плућима уживају благодати демократије која им је стигла на крилима НАТО. О како је пријатано сваки дан мирисати дим барута и запаљене нафте, лешева... О како је пријатно слушати фијуке метака, експлозије тромблонс, мина... О како је узбудљиво живети уз отмичаре, бандите, исламисте... Бесплатно школство, здравство, плаћене студије у иностранству, јефтина храна - стварно је досадно било живети у либијском типу социјализма. Тај Гадафи мора да је био врло опак човек. Гурао је људе у затворе. На Западу затвора и затвореника нема. Нема их ни у Гвантанаму, окупираном делу Кубе.
Preporučujem 25
Владимир О. @Miloš Bulatović
„U uređenim i bogatim evropskim zemljama, svuda je slična socijalna situacija. Sasvim je svejedno da li živite u Hamburgu, ili nekom bavarskom selu, u Parizu ili nekoj varošici na Pirinejima“.Не знам када сте последњи пут били у некој „уређеној богатој европској земљи“. Али ако се спремате за пут рецимо у Француску, препоручујем вам да претходно погледате званичну листу тзв. осетљивих урбаних зона („Zones urbaines sensibles – Zus“) које постоје у свим градовима, почев од Париза. То су делови града где влада насиље, дрога, проституција, трговина оружјем, обрачун банди и где полиција не залази. Разуме се, ако идете преко неке туристичке агенције онда ће вам показати само Јелисејска поља, Трг Опере, Булевар Сен Жермен и кафане у којима су некад седели Сартр и Симон де Бовоар.
Stefan Petkovic
@Miloš Bulatović bas je glupo praviti takva poredjenja. Gledajte Severnu Koreju u dalekoistocnim razmerama i razlozima zasto je tako odluceno da se zivi. Ne moze da se zivi pod neverovatnim sankcijama, praviti nuklearka, cuvati zemlja i ocekivati standard tipa Japan. Sa 100 miliona stanovnika manje.
Preporučujem 5
Miloš Bulatović
Gosp Владимир О. izgleda da se nismo razumeli. Vi govorite o osetljivim urbanim zonama, a ja o potencijalu kvaliteta života u nekim zemljama. Izrazio sam sumnju da je u svim delovima S.Koreje svim stanovnicima dostupan sličan kvalitet života i mogućnost nabavke namirnica kao u Pjongjangu. A kad već spominjete Francusku, obišao sam je gotovo čitavu, zato sam uporedio Pariz i gradić na Pirinejima. Poenta je da i stanovnik u unutrašnjosti može da kupi isto ono što i žitelj Pariza, a odgovor je - može. Razlog je što najdalje u prečniku od 30 km. nalaze se ogromni tržni centri poput onih na obodu Pariza. Npr: "Carrefour" (247 hipermarketa + 1509 supermarketa + 4380 diskont lokacija u Francuskoj), "Auchan" (144 hipermarketa + 445 supermarketa), "Intermarche" (1835 lokacija), "Monoprix" (650 lokacija), "Spar" ( 864 lokacije), "Lidl (1500 lokacija), "Aldi" (891) "Cora" (60 hipermarketa). Znači, svuda isto kao u Parizu. A da li je tako i u S.Koreji? O tome sam pisao, a ne o nasilju.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja