petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Havarija na prečistaču, jezero pati

Nemačka razvojna banka donira 6,5 miliona evra za očuvanje ekološke ravnoteže Palićkog jezera
Autor: Aleksandra Isakovsubota, 10.02.2018. u 21:38
(Фо­то А. Иса­ков)

Subotica – Prilikom usvajanja budžeta ova stavka nije ni pominjana, te su samo pažljivi čitaoci budžeta za 2018. godinu, kod rada JKP „Vodovod i kanalizacija” uočili rečenicu „zbog dve havarije u 2017. godini na uređaju za prečišćavanje otpadnih voda”, kao i da će u oblasti komunalnih delatnosti grad omogućiti kupovinu opreme potrebne da se izbegnu havarije. U budžetu je za ove namene izdvojeno 25 miliona dinara.

Spoj reči havarija i prečistač kod Subotičana je odmah znak za uznemirenje jer je jasno da će tu žrtva biti i inače ekološki osetljivo Palićko jezero. Ono je to pokazalo poslednjih meseci povremenom ružnom penom u četvrtom, turističkom sektoru. Ovo, naravno, nije izmaklo oku stručne javnosti te je o stanju vode u Palićkom jezeru krajem prošle godine održan i sastanak u Gradskoj kući na kojem su bili prisutni predstavnici sektora za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi, JKP „Vodovod i kanalizacija”, Zavoda za javno zdravlje, kao i zaduženi za sprovođenje projekta nemačke razvojne banke koja donira 6,5 miliona evra za očuvanje ekološke ravnoteže jezera.

Informacije o tom skupu nisu izašle u javnost, kao ni podaci o analizi vode koji su pokazali da je prošlog novembra stanje vode u jezeru bilo daleko lošije nego mnogo godina ranije.

Na ovu situaciju sada je skrenuo pažnju Pokret za građansku Suboticu saopštenjem u kojem se navodi da je ugrožen rad gradskog prečistača jer u budžetu za prošlu godinu ni za 2016. nije obezbeđeno dovoljno novca za njen normalan rad.

Podaci Zavoda za javno zdravlje potvrđuju loše stanje vode, i to naročito novembra prošle godine, a od decembra jezero je počelo polako da se oporavlja. „U teoriji postoji ekološki termin o tempiranoj bombi, kada se neki eko-sistem neprestano prilagođava lošim uslovima, i ta degradacija života ide do trenutka dok sistem ne iscrpi sve mogućnosti. Mi stalno upozoravamo da će se to Paliću desiti, a ova situacija posledica je nekoliko različitih uticaja, gde se na dugogodišnje zagađivanje jezera iz okolnih septičkih jama, sada nadovezao i loš vremenski uticaj”, kaže Vjekoslav Kezić, šef laboratorije za ispitivanje vode i vazduha. Analize Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je prečistač čitave godine uspevao da ukloni fosfat iz otpadnih voda i da ga zadrži na nivou jedan ili ispod jedan miligram po litru, a da je prečistač dobro radio i uklanjao i do 70 odsto azota, ali da su povremeno količine azota koje su izlazile sa prečistače bile nešto više od zakonom definisanih maksimalnih vrednosti.

Mišel Roman, stručnjak GIZ-a koji radi na projektu uspostavljanja biološke stabilnosti jezera, kaže da za sada nema još jednoznačnog objašnjenja šta je dovelo do lošeg stanja u jezeru.

Petar Pižurica, tehnički direktor u JKP „Vodovod i kanalizacija” navodi da su se prošle godine zaista dogodile dve havarije na prečistaču, od januara do marta, i od sredine avgusta do septembra, ali da je reč o istom tehničkom problemu kada je došlo do prestanka rada peskolova. Otklanjanje tog kvara traje i do mesec dana, ali kaže, za to vreme pesak nije puštan direktno u Palić već je otklanjan kroz prethodne taložnike. „Mi sada radimo na nadogradnji dela koji će moći da izdrži rad u agresivnoj sredini kao što su otpadne vode. U planu nam je da za 75 miliona dinara, što je investicija za ovu i narednu godinu, kupimo još jedan peskolov, zatim perač peska čime ćemo znatno unaprediti tehnologiju, a nakon devet godina rada moramo i da zamenimo pumpe kojima je istekao radni vek i nije više isplativo njihovo održavanje”, objašnjava Pižurica.

Tehnički direktor „Vodovoda i kanalizacije” ipak ne smatra da je havarija na peskolovu mogla da dovede do pogoršanja stanja jezerske vode, već su se, osim ranije nagomilanih nepovoljnih uticaja, stekli još neki. Jedan od najvećih je i činjenica da je iza nas sušna godina te da je umesto kao ranijih godina u jezero kroz prečistač „ubačeno” i do 13 miliona kubnih litara čiste vode, prošle godine je kroz kanalizaciju sa kišnicom prošlog tek oko osam miliona kubnih litara. To nije bilo dovoljno da se ovo plitko i mirno jezero „ispira” svežom vodom.


Komentari1
8d79f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славко Ђ. Сремац
Престони град Цара Јована Ненада заслужује да му цела Србија да подршку јер је његов значај у сваком погледу, културном, историском и етничком, раван Н. Саду и Београду. Када је пројектован пречистач воде, морала се предвидети и резервна варијанта, али је неко хтео "да уштеди" а та уштеда сад пуно кошта!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja