četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 10.02.2018. u 21:11 Aleksandra Petrović

Istaknuti pravnici i zlatni glas

Nema jasnih kriterijuma na osnovu kojih se neko može smatrati istaknutim pravnikom, a iz te „kategorije” treba da dođe pet članova budućeg Visokog saveta sudstva
Новица Коцић

Narodna skupština ne bi birala sudije i tužioce, ali bi birala one koji će ih birati. Tako bi se možda najbolje mogla objasniti promena koju bi doneli amandmani na Ustav Srbije. Drugačiji sastav Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaca (VST) ključna je promena koju nameće radna verzija izmena Ustava o pravosuđu. Način izbora članova ova dva tela bio bi takođe drugačiji.

Stručnjaci ukazuju da je od toga još važnija promena – uvođenje u najviši pravni akt Pravosudne akademije kao ustanove čiji će svršeni polaznici obavezno biti birani za sudije i zamenike tužilaca. Sam upis na akademiju garantovaće kasnije njihov izbor, kada završe dvogodišnju obuku.

Mnogi stručnjaci su proteklih dana u medijskim gostovanjima rekli da je upis na akademiju ulaznica u pravosuđe.

O tom upisu, na osnovu rezultata prijemnog ispita, odlučuje nekoliko ljudi, koji nisu članovi ni VSS ni VST, ali bi i to mogli da budu, ako su proglašeni „istaknutim pravnicima” ili „pravnim ekspertima”.

Nema jasnih kriterijuma na osnovu kojih se neko može smatrati istaknutim pravnikom, a upravo iz te „kategorije” treba da dođe čak pet članova nekog budućeg Visokog saveta sudstva, ako se usvoje izmene Ustava. Iako su Društvo sudija, Udruženje tužilaca, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika i još neka udruženja napustili debatu pre nego što je radni tekst objavljen, jer su smatrali da prave debate nije ni bilo, ministarstvo sada organizuje „novu rundu” stručne javne rasprave, u sedištima apelacionih sudova.

Bilo je uputno da se rasprava za teritoriju kragujevačke apelacije održi u zgradi Apelacionog suda u Kragujevcu ili u nekoj prigodnoj sali koja može da primi sve zainteresovane, za mesto skupa određena je mala sala gde nije bilo mesta za mnoge. Ipak, sudije Apelacionog suda u Kragujevcu su četiri dana pre rasprave zauzeli jasan stav protiv predloženih amandmana. Javno i zvanično, na raspravi i na sajtu suda, predložili su povlačenje iz procedure radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije.

– Jednoglasno je zaključeno da se predloženim rešenjima iz amandmana dovodi u pitanje ostvarivanje nezavisnosti sudija i sudstva kao jednog od osnovnih načela vladavine prava, i da je reč o takvim nedostacima koji se ne mogu redigovati (preraditi i urediti) – navele su sudije Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ozbiljne prigovore uputili su na amandmane koji se odnose na sastav VSS, izbor predsednika VSS i na rad i odlučivanje ovog tela.

Reč je o sledećim odredbama: Visoki savet sudstva čini deset članova: pet sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Predsednik Visokog saveta sudstva bira se među članovima saveta koji nisu sudije. Visoki savet sudstva donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta ili glasovima najmanje pet članova saveta među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva, na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova saveta.

– Sa predloženim sastavom Visokog saveta sudstva u potpunosti je dovedena u sumnju garancija nezavisnosti ovog organa, s obzirom na to da je izbor pet članova i predsednika VSS, čiji je glas odlučujući kada je broj glasova jednak, u nadležnosti Narodne skupštine, čime bi zakonodavna vlast i politička volja skupštinske većine potpuno upravljala Visokim savetom sudstva, prilikom odlučivanja o svim pitanjima iz njegove nadležnosti, a posebno kojima se garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija, kao što je izbor, razrešenje, disciplinska odgovornost, materijalni položaj, pa se ne može govoriti o nezavisnom ili samostalnom pravosudnom organu – jasan je stav svih sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.

Sledeća javna rasprava biće održana 19. februara u Novom Sadu, a za sada nije poznato da li su sudije novosadske apelacije ili bilo kog suda na njegovoj teritoriji, a to je skoro cela Vojvodina, zauzeli stavove povodom predloženih amandmana na Ustav. Niška i beogradska apelacija takođe se još nisu oglasile, a rasprave u Nišu i Beogradu zakazane su za 26. februar i 5. mart.

Kako je najavljeno, posle održanih rasprava predlog izmena Ustava će otići pred Venecijansku komisiju.

Komеntari4
a96e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola
. . . I gde visi javni tužilac može da izda obavezujuće uputstvo nizem javnom tužilaštvu. Zbog toga se kaže da su tuzilastva samostalna a ne i nezavisna, ali to ne znaci da su organ izvrsne vlasti, već je i zabranjeno mešanje u rad tuzilastava od strane izvrsne vlasti. Naravno ovo se sve uci na pravnom fakultetu
Nikola
Samostalnost javnih tuzilastava se ogleda u tome da je zabranjen uticaj na rad i postupanje u predmetima javnih tuzilastava od strane IZVRSNE i zakonodavne vlasti. Iz ovoga se vidi da ne samo da javno tužilaštvo nije organ izvrsne vlasti već da se izvrsna vlast ne sme ni mešati u njihov rad. Ovde isto buni to sto se samostalnost tuzilastva razlikuje od nezavisnosti sudstva koja se najviše očitava kroz nezavisnost sudije, gde se zabranjuje svako mešanje u rad sudije kako izvrsne i zakonodavne vlasti, tako i drugih sudija i predsednika suda, a sudija svoju odluka zasniva na osnovu sopstvene procene činjenica i shvatanje prava, za sta daje obrazloženje u presudi, koje se ispituje od strane hijerarhijski visih sudova. Za razliku od nezavisnog sudije, javna tuzilastva su ustrojena po monokratskom principu, gde svaki javni tužilac može zamenicima da izda obavezujuća uptutstva, kao i po principu subordinacije gde je svaki niži javni tužilac podređen neposredno višem javnom tužiocu
Nikola
Koja količina neznanja, a objašnjava se drugima. "zakonodavna vlast koju narod bira je najviša vlast". . I po Ustavu a i po savremenim pravnim shvatanjima i standardima sve tri grane vlasti su jednake i ravnopravne između sebe. Možda buni to sto se kod nas jedino zakonodavna vlast bira na neposrednim izborima od strane građana, ali to ne znači da predstavnici sudske vlasti ne mogu da se biraju na isti način kao u nekim državama. I izvrsna vlast može da se bira neposredno, a ne posredno preko predstavnika u parlamentu, kao sto postoji u zemljama sa predsednickim politickim sistemom. Dakle, ova tvrdnja pada u vodu. Pravosudna akademija nema nikakvih dodirnih tačaka sa ovom temom, pitanje je da li i u jednoj drugoj državi postoji, a pogotovo sa ulogom da jedino preko nje moze da se obavlja pravosudna funkcija. "Javno tužilaštvo organ izvrsne vlasti". . . Javno tužilaštvo je samostalni DRZAVNI organ (a ne organ izvrsne vlasti) cija je primarna funkcija da goni ucinioce krivičnih dela. .
nikola andric
Podela rada medju pravnicima postaje sve kompleksnija tako da nijedan pravnik nema uvida odnosno pregleda celog ''pravnog sistema''. Na pravnim fakultetitima se kontinuirano uspostaljaju nove specijalizacije kao potreba drustva za uredjenjem novih domena nacionalnih i internacionalnih odnosa. Sudstvo i javno tuziostvo ne treba mesati. Sudstvo mora biti nezavisno javno tuziostvo kao ''organ'' izvrsne vlasti to ne moze da bude. Posto Srbija nema jaku pravnu tradiciju po kojoj bi ''sudska organizacija'' izgradila sopstven sistem vrednosti (filozofija pravde , pravna etika sudska profesionalnost, itd) mora se poceti sa gradnjom takve organizacije. Izbor najboljish srpskih pravnika u Visoki savet sudstva je logican pocetak. Cilj je naravno naglasavanje susdke nezavisnosti u okviru trias politica (podele drzavne vlasti). Ipak zakonodavna vlast koju narod bira je najvisa vlast. Dakle sudije treba imenovati skupstina ali na predlog sudske vlasti. Sudstvo uredjuju pravosudnu akademiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja