četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

​Nuklearna sigurnost u zarđalim buradima

Velika količina radioaktivnog otpada čuva se u starim hangarima Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, nadomak prestonice, a država ne preduzima ništa da ga prebaci na sigurnu lokaciju
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 11.02.2018. u 22:00
Нови хангар за одлагање радиоактивног отпада у Винчи (Фо­то З. Анастасијевић)

Svakog dana stotine zaposlenih iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča” i Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije” prolaze pored dva stara hangara, starog reaktora RA i bazena s radioaktivnom vodom. Prostor od 70 hektara Instituta ograđen je višedecenijskim slojem nataloženih tajni, ali otpad nastao iz naučnih eksperimenata nalazi se na površini, nabacan u starim šupama. I ne samo što zrači, već predstavlja i potencijalnu bombu.

Neposredno uz istoimeno naselje, jednako poznato po nuklearnim istraživanjima i arheološkom nalazištu, dvanaest kilometara od Beograda, posle sanacije otvorene deponije radioaktivnog otpada osamdesetih godina prošlog veka, opasne materije uskladištene su u hangarima H1 i H2. Onaj ko očekuje dobro utvrđene i čuvane betonske građevine, vara se.

Hangari podsećaju na napuštene barake fabrika uništenih u tranziciji.

U njima se nalazi radioaktivni otpad nastao radom reaktora RA i iz drugih naučnih istraživanja. 

Do 1990. godine u Institutu je skladišten i otpad iz drugih republika bivše Jugoslavije.

– Tamo se nalazi ogromna količina bez ikakvog reda nabacanih buradi i ostalog radioaktivnog materijala. Duže od šest decenija čeka se da jednog dana bude prerađen i prebačen na sigurnu lokaciju – kaže za „Politiku” predsednik nadzornog odbora JP „Nuklearni objekti Srbije” i naučni savetnik dr Ilija Plećaš. Zajedno sa Snežanom Pavlović, Milanom Rajčevićem i Nebojšom Neškovićem, dr Plećaš je autor knjige „Radioaktivni otpad u Srbiji: kako i gde sa njim”.

Pre sedam godina obišao sam zarđale hangare ispred kojih je stajao portir koji je ironično rekao da „zrači” pozitivnom energijom. Otključao mi je kapiju i katanac, a zatim sam prepešačio još tridesetak metara. Stotine buradi, džakova, kesa i kutija, nabacanih bez reda i smisla, enterijer su zabačenih skladišta na koja kao da su svi zaboravili. Ništa se od tada nije promenilo, što mi potvrđuje dr Plećaš.

– Postoji opasnost od krađe, ali ne bilo kakve, već od strane potencijalnih terorista koji bi radioaktivni otpad mogli da iskoriste za opasne namere – kaže on.

U blizini hangara H1 nalazi se hangar H2, koji je u nešto boljem stanju. U njemu su smeštena i burad sa osiromašenih uranijumom, kao i uranijumski meci, doneseni sa četiri lokacije iz južne Srbije. To je municija kojom je NATO iz borbenih aviona A-10 dejstvovao po ciljevima na zemlji.

Ilija Plećaš, koji je u Institutu u Vinči proveo više od 40 godina, postavlja pitanje: zašto se tolika količina radioaktivnog otpada, zajedno sa osiromašenim uranijumom iz doba bombardovanja NATO-a, tako dugo nalazi nadomak prestonice?

Odgovor na ovo pitanje, koje je postavio čak trinaestorici nadležnih ministara, uvek je bio identičan: „Predlog stručnjaka je odličan, ali ne za naš mandat.”

Ali taj otpad mora da se preradi, a Vlada Srbije mora da nađe adekvatnu lokaciju i konačno ga premesti na bezbedno mesto, kakvo imaju sve zemlje sa nuklearnom tehnologijom. Još 2012. godine, tvrdi dr Plećaš, donesen je Zakon o zaštiti od zračenja i nuklearne bezbednosti, gde je taksativno navedeno da 10 godina od donošenja zakona otpad mora biti premešten na trajno i sigurno odlagalište. Zakonski rok, dakle, ističe 2022. godine. A to je, mereno zakonima naučnika koji se bave nuklearnom bezbednošću, takoreći prekosutra.

Pre nekoliko godina u Institutu je izgrađen novi, moderni hangar H3, ali zbog zakonskih procedura i licenci nije počela prerada radioaktivnog otpada i njegovo prebacivanje iz dva neuslovna hangara. U trećem hangaru je, zapravo, trebalo da se nalazi prerađen otpad iz hangara H1, do konačnog odlaska na trajnu lokaciju.

– Niti je otpad prerađen, niti je locirano i izgrađeno trajno odlagalište, kako se radi u svim zemljama sveta. Cilj knjige je da javnost shvati ozbiljnost problema radioaktivnog otpada i ukaže na neispunjavanje zakonske obaveze da se nađe trajno rešenje njegovog bezbednog odlaganja. To je obaveza države Srbije prema sadašnjoj i budućim generacijama njenih stanovnika, na osnovu prihvaćenih međunarodnih obaveza i konvencija, u skladu sa odgovarajućom regulativom Evropske unije. Dok god se ovaj problem ne reši, stanje radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti u zemlji biće potencijalno ugroženo – napominje dr Plećaš.

U knjizi se detaljno opisuje trenutno stanje radioaktivnog otpada na lokaciji „Vinča” i izlaže se koncept odlagališta na izabranoj bezbednoj lokaciji, na koju bi se trajno premestio sav postojeći otpad.

Time bi se, naglašava dr Plećaš, stvorili uslovi da se Institut u Vinči i Javno preduzeće NOS transformišu u moderan naučno-poslovni park, koji se bavi osnovnim i primenjenim istraživanjima, inovacijama, proizvodnjom i pružanjem usluga u oblastima prirodnih i tehničkih nauka, nauke sa akceleratorima i radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Doktor Plećaš naglašava još jedan cilj knjige: da se ukaže kako se ovaj problem može adekvatno i povoljno rešiti. Posebno je važno da odlaganje radioaktivnog otpada mogu da sprovedu domaći naučnici. Profesor pominje plitko ukopana odlagališta koja se, prema dosadašnjim iskustvima, smatraju najboljim i najsigurnijim načinom odlaganja radioaktivnog otpada.

– Izgrađeno je više od 100 takvih odlagališta širom sveta. Standardna forma koja se primenjuje poznata je kao „betonski monolit”. Naime, metalna burad sa otpadom smeštaju se ili direktno u betonske tranšeje ili u armiranobetonske kontejnere koji se polažu u tranšeje. Nakon popunjavanja raspoloživog prostora, omeđenog zidovima, burad ili kontejneri zalivaju se tranšejskim betonom, čime se dobija monolitna struktura koja se obično prekriva sa nekoliko slojeva prirodnih i veštačkih materijala, kao što su pesak, šljunak ili glina sa iste lokacije – napominje naš sagovornik.

Zanimljivo je da se u Nemačkoj nisko i srednje radioaktivan otpad odlaže u napuštenim rudnicima soli gvožđa. Šveđani, recimo, otpad odlažu u lavirintima granitne stene ispod nivoa mora.

Otpad u „Vinči” je nivoa niske i srednje aktivnosti i potencijalno ugrožava zdravlje i bezbednost Beograđana, ali i šireg prostora zemlje.

U Privrednoj komori Srbije u sredu će se održati zvanična promocija knjige. Profesor Plećaš veruje da će oni koji to treba da čuju prisustvovati prezentaciji i pročitati knjigu. Da li će, posle šest decenija, neko od aktuelnih zvaničnika konačno shvatiti s kakvim se problemom suočava Srbija?

Aleksandar Apostolovski


Komentari4
c8fec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milivoje Zarić
Nas Srbe i ostale koji sa nama bitišu, dragi Bog čuva... Raspitajte se ko je "večiti VD direktor" Nuklearnih objekata Srbije i biće vam sve jasno...
Lara
To je fotografija novog hangara...i to su prazni burici. Treba videti hangare sa otpadom...u kakvom su stanju da se najezis!
Boris
Burad na fotografiji nisu propala...
Dragan Pik-lon
Sve ce to narod pozlatiti.Nasim neprijateljima nisu potrebne nuklearne bombe niti balisticke rakete.Dovoljno je da se jedan kamikaza sa cesnom obrusi na Vincu i ovaj otpad ce se u vidu prasine razmileti po Balkanu brze od najbrze kuge.Jos uvek tapkamo u predjasnjoj `´civilizaciji`´-pravimo kucu bez vc-a i kanalizacije.Preskacemo najbitnije jer nam je kuca samo privremeno staniste.Svaka generacija na Balkanu je za svog zivota dva puta morala da se seli u sumu.Po toj inerciji zivimo i danas.Cekamo da se otpad sam ``raspadne``!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja