subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 11.02.2018. u 22:00 Aleksandra Petrović
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Sud presudio za blud

Za prekršaj „svodstva” u Zagrebu pre 93 godine optuženi su oni koji nisu poštovali „Bludilišni pravilnik”, a štampa je brujala o „trgovini belim robljem”
(Фо­то Пик­са­беј)

Te 1925. go­di­ne Džordž Ber­nard Šo do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost, Fred Vo­ler pa­ten­ti­rao je ski­je na vo­di, Hi­tler je ob­ja­vio „Majn kampf”, a Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca po­tre­sa­la je „afe­ra tr­go­vi­ne be­lim ro­bljem”.

Naj­sta­ri­ji za­nat ta­da je bio le­ga­lan. Jav­ne ku­će u Za­gre­bu po­slo­va­le su od­lič­no. Grad­ska vlast je iz­da­va­la li­cen­ce vla­sni­ca­ma bor­de­la „za uslu­žnu de­lat­nost lič­nog za­do­volj­stva”, na osno­vu pro­pi­sa ko­ji se zvao „Blu­di­li­šni pra­vil­nik”. Vla­snik blu­di­li­šta mo­gla je bi­ti sa­mo žen­ska oso­ba sta­ri­ja od 30 go­di­na, a pro­sti­tut­ke ni­su sme­le bi­ti mla­đe od 17 go­di­na.

Do­zvo­lu za rad mo­gle su do­bi­ti sa­mo ako oba­ve zdrav­stve­ni pre­gled, a grad­skim vla­sti­ma mo­ra­le su da pre­da­ju lič­na do­ku­men­ta. 

Pro­pi­si su kr­še­ni i Za­greb je s vre­me­nom po­stao ste­ci­šte tr­go­va­ca be­lim ro­bljem. Pred Kra­ljev­ski ko­tar­ski sud u Za­gre­bu iz­ve­de­ni su 1925. go­di­ne Ma­rin­ko R. i De­zi­der H., okri­vlje­ni za pre­kr­šaj „svod­stva”, od­no­sno pod­vo­đe­nja. Bra­nio ih je advo­kat Sve­to­zar Iv­ko­vić. 

„Bi­je­le ro­bi­nji­ce u po­li­cij­skom pri­tvo­ru”, „Skan­da­lo­zna afe­ra ko­ja je uz­bu­ni­la ne sa­mo na­šu jav­nost već i ino­stran­stvo”, „Ve­li­ka afe­ra u ko­joj je li­fe­ro­va­no se­dam de­vo­ja­ka iz­me­đu 15 i 16 go­di­na”, „Be­le ro­bi­nji­ce u pri­tvo­ru”, pi­sa­lo je u iz­ve­šta­ji­ma za­gre­bač­kih dnev­nih li­sto­va za vre­me sud­ske ras­pra­ve. 

– Ni­sam ja „bi­je­la ro­bi­nji­ca”. Pri­zna­jem da sam svo­je­volj­no oti­šla u blu­di­li­šte, ali da me vla­snik ni­je hteo pri­mi­ti, jer sam mu iz­gle­da­la pre­mla­da. Oti­šla sam u svo­je rod­no me­sto i do­bi­la do­mov­ni­cu u ko­joj je na­pi­sa­no da sam go­di­nu da­na sta­ri­ja. Na­ža­lost, za­ba­da­va sam da­la no­vac za fal­si­fi­ko­va­nu do­mov­ni­cu, jer čim me je li­ječ­nik pre­gle­dao pro­na­šao je da sam za­ra­že­na i po­slao me u bol­ni­cu – re­kla je An­ka pred su­dom.

Jed­na po jed­na, de­voj­ke su sve­do­či­le pred sud­skim ve­ćem, a sva­koj od njih advo­kat Iv­ko­vić je po­sta­vio isto pi­ta­nje: „Da li ste vi bi­je­la ro­bi­nji­ca?”

– To što sam bi­la vi­še od go­di­nu da­na u jav­noj ku­ći ni­je do­sta da bu­dem bi­je­la ro­bi­nji­ca. Pi­sa­la sam i vla­sni­ku jav­ne ku­će u Spli­tu i mo­li­la ga da me pri­mi kao blud­ni­cu – re­kla je Ma­ri­ja S.

– Mo­lim vas, go­spo­di­ne, ka­ko vi me­ni mo­že­te re­ći da sam stvar? Ja ću vas zbog to­ga tu­ži­ti su­du. Svo­je­volj­no sam oti­šla u jav­nu ku­ću. Ta­mo sam vr­lo le­po za­ra­di­la za šest me­se­ci, na­ku­po­va­la le­pih ha­lji­na i još ušte­de­la de­set hi­lja­da di­na­ra – re­kla je Ju­sta S.

– Ja ću opet oti­ći u blu­di­li­šte čim bu­dem pu­šte­na na slo­bo­du – re­kla je su­di­ja­ma Sla­vi­ca H.

Advo­kat Iv­ko­vić je is­ti­cao da za­kon ne po­zna­je tr­go­vi­nu lju­di­ma kao kri­vič­no de­lo. De­talj­no je obra­zla­gao šta zna­či „svod­stvo”, tvr­de­ći da Ka­zne­ni za­kon ni­je pre­ci­zno od­re­dio taj po­jam.

– Pod „svod­stvom” se u sva­ki­da­šnjem go­vo­ru pod­ra­zu­me­va po­ma­ga­nje blud­no­sti po­sre­do­va­njem ili pru­ža­njem pri­li­ke za istu, pri če­mu se pod blud­no­šću sma­tra ne sa­mo van­brač­ni pri­leg ne­go i sva­ka dru­ga vr­sta blu­da. Pre­ma sta­vu beč­kog su­da, svod­stvo zna­či pru­ža­ti oso­ba­ma raz­li­či­tog po­la po­moć da za­do­vo­lje svo­ju strast – go­vo­rio je advo­kat .

Nje­go­vi kli­jen­ti, tvr­dio je, ne mo­gu bi­ti za to okri­vlje­ni, jer su oni u Za­gre­bu sa­mo pre­u­zi­ma­li de­voj­ke ko­je su nji­ma bi­le po­sla­ne za blu­di­li­šta u Sr­bi­ji. Pri to­me Ma­rin­ko R. ni­je bio vla­snik jav­ne ku­će, već nje­go­va su­pru­ga, ko­ja dr­ži ku­ple­raj u Ze­mu­nu i ko­ja za to ima ured­nu do­zvo­lu, a sve što je do­zvo­lje­no ne mo­že bi­ti isto­vre­me­no i za­bra­nje­no, na­gla­sio je advo­kat. 

– Štam­pa je ži­go­sa­la mo­je kli­jen­te kao naj­ve­će ne­pri­ja­te­lje mo­ra­la, pa za­to mo­ram re­ći da se štam­pa ne sla­že sa mi­šlje­njem jav­nih vla­sti. Jer, dr­žav­na vlast iz­da­je kon­ce­si­ju za dr­ža­nje jav­ne ku­će i na­pla­ću­je tak­su. Pa mo­že li, slav­ni su­de, bi­ti ne­mo­ra­lan po­sao od ko­ga dr­ža­va pri­ma po­rez? – upi­tao je Iv­ko­vić.

Za­tim je ka­zao da je „je­dan grad u Voj­vo­di­ni od­re­dio vla­sti­to ze­mlji­šte na pe­ri­fe­ri­ji gde mo­ra­ju bi­ti sme­šte­ne jav­ne ku­će”.

– Kao do­kaz da ima do­bro mi­šlje­nje o vla­sni­ci­ma jav­nih ku­ća, grad je od­re­dio za jed­no ka­ta­stral­no ju­tro mi­ni­mal­nu ce­nu od 250.000 dok pri­vat­na ze­mlji­šta ove ve­li­či­ne na istom me­stu ne sto­je ni 50.000 di­na­ra. Pa mo­že li bi­ti ne­mo­ra­lan po­sao za ko­ji Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih dje­la po­tvr­đu­je pro­daj­nu ce­nu grad­skog ze­mlji­šta na pe­ri­fe­ri­ji mi­ni­mal­nim iz­no­som od 250.000 po ka­ta­stral­nom ju­tru? Ne mo­že, slav­ni su­de – re­kao je advo­kat Iv­ko­vić na kra­ju svo­je za­vr­šne re­či pred Kra­ljev­skim ko­tar­skim su­dom u Za­gre­bu. 

Ipak, sud je osu­dio Ma­rin­ka na dva me­se­ca a De­zi­de­ra na šest ne­de­lja za­tvo­ra. 

U ovoj afe­ri bi­lo je osu­đe­no još 14 oso­ba, na vi­še­me­seč­ne ka­zne za­tvo­ra.

Tek 1934. go­di­ne, Za­ko­nom o su­zbi­ja­nju pol­nih bo­le­sti, pro­sti­tu­ci­ja je za­bra­nje­na u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji.

Dok­tor pra­va i no­vi­nar

Advo­kat Sve­to­zar Iv­ko­vić (1891, Srem­ska Mi­tro­vi­ca – 1973, Za­greb) po­stao je dok­tor prav­nih na­u­ka sa 22 go­di­ne, a ba­vio se i no­vi­nar­stvom u za­gre­bač­kom „Sr­bo­bra­nu”. Bio je pred­sed­nik Dru­štva od­vjet­ni­ka Hr­vat­ske, pot­pred­sed­nik Advo­kat­ske ko­mo­re u Za­gre­bu i uče­stvo­vao u osni­va­nju Sa­ve­za advo­kat­skih ko­mo­ra Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je 1930. go­di­ne u Be­o­gra­du. Iz­bi­ja­njem ra­ta na­pu­šta Za­greb, a ita­li­jan­ske vla­sti ga iz Dal­ma­ci­je in­ter­ni­ra­ju na Kor­ču­lu. Nje­go­va za­vr­šna reč u afe­ri tr­go­vi­ne be­lim ro­bljem iz 1925. go­di­ne uvr­šte­na je me­đu naj­bo­lje advo­kat­ske go­vo­re u knji­zi „Ve­li­ke advo­kat­ske od­bra­ne” či­ji je autor Oli­ver Injac is­tra­žio slu­ča­je­ve i iz vre­me­na pre Dru­gog svet­skog ra­ta.

Komеntari0
cd9ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja