ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:43
VLADA USVOJILA NACIONALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU GOJAZNOSTI

Beli hleb kupuje 60 odsto građana

Doručak najviše preskaču Vojvođani. – Pada prodaja integralnih vekni koje najčešće biraju obrazovane žene i Beograđani
Autor: Jelica Antelj / Ivana Albunovićnedelja, 11.02.2018. u 22:00
(Фо­то А. Васиљевић)

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem. 

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, što je gotovo dvostruko manje u odnosu na 2006. godinu kada je rađeno prethodno istraživanje o navikama u ishrani građana.

Zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju.

Ovo je samo deo obimnog istraživanja sprovedenog u cilju donošenja Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, koji je nedavno usvojila Vlada Srbije. Za sprovođenje ovih mera iz budžeta će biti izdvojeno milion dinara, a u 2019. dvostruko više. 

Zanimljivo je da je na istoj sednici na kojoj je tema bila gojaznost vlada produžila i Uredbu o proizvodnji i i prometu hleba od brašna tipa 500 (belog brašna). Inače, ovi propisi su već godinama na snazi, a sigurno su delimično i doprineli porastu gojaznosti. Oni obavezuju proizvođače da najmanje 40 odsto njihove dnevne proizvodnje hleba bude od belog brašna.

Međutim, hleb nije jedini problem. U studiji se navodi da podaci iz 2013. pokazuju da naviku svakodnevnog doručka ima 78,1 odsto stanovnika. 

Znatno češće to čine ljudi koji ne žive u gradovima, stariji i žitelji Šumadije i zapadne Srbije, a interesantno je da su jutarnji obrok najviše izbegavali Vojvođani. Više od polovine građana svakodnevno konzumira mleko i mlečne proizvode, što je znatno povećanje u odnosu na ranije istraživanje kada je to činilo 43,5 odsto stanovnika. Ova namirnica je najređe dostupna deci koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima.  

Loše navike u ishrani uzročnik su i sve većeg broja osoba sa viškom kilograma. Između dva istraživanja, u 2006. i 2013. godini, došlo je do znatnog povećanja procenta gojaznog stanovništva (sa 17,3 odsto na 21,2 odsto). Najveći rast zabeležen je među osobama od 45 do 84 godine, kao i među siromašnom, najmanje obrazovanom populacijom i onom koja živi van gradova.  

U strategiji se navodi da prekomerna uhranjenost i gojaznost nastaju tokom vremena, a najčešće od završetka kasne adolescencije – posebno posle tridesete godine života. Lečenje gojaznosti najčešće je kompleksno, teško i dugotrajno. Zato je za odrasle osobe važna promocija zdravog načina života i održavanja poželjne telesne mase, kako bi se sprečio nastanak komplikacija. 

Nažalost, većina odraslih razmišlja o umereno povećanoj težini kao estetskom, a ne i zdravstvenom problemu. 

– Zbog toga je potrebno podići nivo znanja o zdravstvenim posledicama gojaznosti i lične odgovornosti – ističe se u tekstu koji je objavljen na sajtu Vlade Srbije. Poseban deo odnosi se na decu i mlade. Kao problem se navodi to što većina osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema organizovanu ishranu. Škole u kojima postoji mogućnost obedovanja ne pripremaju hranu, već je naručuju kod različitih proizvođača, a takvi obroci često ne ispunjavaju kriterijume za pravilnu ishranu. Pekare i kiosci sa „brzom hranom” su mesta gde deca školskog uzrasta najčešće kupuju svoj obrok. Kada je reč o predškolcima, istraživanje pokazuje da većina dece polazi u predškolsku ustanovu sa tri godine, tako da vrtić oblikuje njihove navike u ishrani. Zbog toga ova strategija predviđa izradu nacionalne nutritivne preporuke za decu uzrasta od tri do sedam godina. Inicijativa je da se uredi ograničenje, to jest zabrana reklamiranja hrane bogate šećerima, solju i zasićenim mastima.


Komentari10
ca5f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dijaspora SRNj
Njemci sü Svetski prvaci u kvalitetu I raznolikosti stotine vrsta kruha i i pekarski proizvoda! 90 %kruha sü tamni visoko kvalitetni i skupi! Posto su zasitni Mi kupujemo kod pekara (?ne u sup, Marketima) ili 1/2 kg ili cak samo polovicu od 75 dk,! Kod skuhanih jela Mi ne jedemo kruha! Za informacije : 1 kg. Bjeli kruh kod Aldija Lidla Edeke stoji Max 2€ kod pekara duplo? tamni kruhovi pak 3- 4 u konzumima a 5-6 €,kod , pekara! bjeli kruh u biv. Republikama Juge je simbol siromastva! (brano kvasac soli voda i to je to)
VlaDo
Ne znam kako neko moze da jede beli hleb i da bude ubedjen da nije napravljen od slame.
Vojislav
Beli hleb je manje štetan. Hleb od integralnog zrna ima mnogo pesticida. Naučno dokazano!
Боря
Ако имате у свом окружењу некога ко путује у Русију, питајте га да вам донесе "буханку чёрного", има их разних врста, нису "елитни", трају по недељу дана, сваки има свој спектар укуса и мириса... Користе се као "основна" врста хлеба, много мање се конзумирају "беле" врсте
Божидар
Ражени хлеб који се прави у Русији или Латвији, Данској су непревазиђени. Добри су јер многи нису на бази квасца. Тачно трају по недељу дана и остану свежи! Ми смо се попростачили тамо где смо били добри и приватници су разрадили превару са хлебом до савршенства.
Preporučujem 17
Леон Давидович
Више се и не зна шта је шта. Бели су углавном неукусни, слабих органолептичких особина, а и по саставу ко зна шта су. А тек они што их зову црни, интегрални, Грахман, плуграхман и не знам шта често личе да су још и вештачки обојени тако да се у тој поплави разних хлебова и не зна више шта је квалитет.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja