petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.02.2018. u 09:00 Olga Janković

Ruski sanatorijum za pančevački Dom omladine

Ustanova kulture za mladepamti i vreme kada je među njenim zidovima radio jedan od najsavremenijih sanatorijuma za lečenje izbeglica iz Rusije nakon Oktobarske revolucije
Некадашња Руска болница у Панчеву (Фото О. Јанковић)

Pančevo – Pančevu, kao nekada vojničkoj varoši i mestu na granici specifični kolorit daju vremešna zdanja iz doba Banatske vojne granice. Gradskim parkom dominira Štapska zgrada, nekada sedište 12. nemačko-banatske regimente, iza ćoška na korzou je zgrada sadašnjeg okružnog zatvora, a nedaleko i pančevački Istorijski arhiv, iz istog perioda Velika kasarna, čije dvorište se dodiruje sa Ruskom bolnicom, današnjim Domom omladine.

Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka u nju su se uselila kulturno-umetnička društva, udruženja, omladinske organizacije i umetničke trupe, a sada i građevinari, koji će do proleća raditi na adaptaciji prvog sprata i podruma. Za ovaj posao biće potrošeno 2.700.000 dinara koje je po konkursu „Zajednici zajedno” opredelila Naftna industrija Srbije, pomažući između ostalih i ustanove kulture, koje teško dolaze do sredstava za renoviranje i nabavku opreme za rad.

Ovo je nastavak obnove vremešnog zdanja započete pre dve godine, kada je renovirano prizemlje i osvežena fasada. Sada će i njeni hodnici dobiti nove podove, keramiku, biće okrečena i osvežena kompletna stolarija, dok će na spratu biti renovirani toaleti koji nisu u upotrebi i jedan u prizemlju osposobljen za osobe u invalidskim kolicima, a da bi od podruma do tavana u zgradi stare ruske bolnice sve bilo kako treba, renoviranje i sečenje vlage pretrpeće i studio Pandemonijum, koji takođe nije radio više od godinu dana.  

Iako „oguljene” fasade koju je krasila odmerena ukrašenost stroge vojničke epohe, solidno građena vojna bolnica iz 1875. godine pamti sve do kraja Prvog svetskog rata boravak saniteta austrougarske armije, da bi se nakon sloma monarhije u nju uselila poljska bolnica srpske vojske. Ali ime kojim je i danas mnogi zovu dobija početkom dvadesetih godine, kada u Pančevo, sklanjajući se od boljševizma, pristižu ruske izbeglice, mnoge bolesne i onemoćale. Budući da je pretila opasnost i od izbijanja epidemija, Vojno ministarstvo kraljevine, ustupilo je ovaj objekat ruskim izbeglicama – zdravstvenim radnicima za lečenje i negu sunarodnika, istovremeno i da bi se rasteretile ovdašnje zdravstvene ustanove. 

I tada je zgrada bez ikakve opreme i nameštaja vapila za renoviranjem, pa su ruski lekari i milosrdne sestre blagodareći novčanim prilozima uspeli da ponovo privedu nameni bolnicu – sanatorijum koji je imao i svoju crkvu posvećenu Svetom Nikoli Mirlikijskom,  koju su posećivali pripadnici ruske kolonije u Pančevu, ali i srpski pravoslavni živalj. 

Deceniju kasnije ruski sanatorijum u Pančevu mogao se ubrojati među najbolje medicinske ustanove u Kraljevini sa 110 kreveta na tri odeljenja – hirurškom, terapeutskom i ginekološkom i sa tri operacione sale i porodilištem u kome se za deset godina rodilo devet stotina beba. Godine 1932. rođena je ovde i naša poznata slikarka Olja Ivanjicki, čija porodica se takođe na talasu migracija nakon Oktobarske revolucije zadesila u Pančevu. 

Bili su tu i svojevrsni specijalistički kabineti dobro opremljeni aparatima, previjalište, laboratorija, eksperimentalno odeljenje, apoteka, kao i biblioteka sa velikom zbirkom stručnih knjiga, ali i svezaka iz raznih oblasti, koja je srećom sačuvana i predata na čuvanje Gradskoj biblioteci. 

Ruska bolnica prestaje da radi tokom Drugog svetskog rata. Ulaskom partizanskih i sovjetskih jedinica ponovo postaje vojna, a nešto kasnije komanda brigade. Bivša JNA 1972. godine napušta sve vojne objekte u centru grada, a dve godine kasnije renoviranjem, bivši sanatorijum dobija civilnu namenu novostvorenim poslovnim prostorom. Ograda oko bolnice je srušena, fasada potpuno poravnata, a parkić iza zgrade u kojem se jedno vreme nalazio i mali zoološki vrt nestaje.

Komеntari6
c7c45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
Очигледно је да да је историографска секција Српског лекарског друштва у опаком дремежу.Поставља се питање да ли су они уопште компетентни да прикупе,среде и публикују огромну медицинску грађу везану за историју медицине,посебно медицинске делатности у ратним условима,а посебно невероватни медицински пробој руске белогардејске медицинске мисије у Краљевини Југославији.Да ли се ико сећа лекара Руса у Хецеговачком устанку 1877/78 ,у лазаретима Турунташ и Липови до,који су спасили смрти хиљаде деце од овчијих богиња,стављајући им парчад јагњећих кожица на груди,што је био први облик вакцинације код нас.Молим др Петра Данојлића да енергично захтева претрес рада историографске секцијеСЛД,како би се сачували трагови невероватне медицинске праксе.Памтили неко имена оних рускиња што закупише у Ријеци брод и дођоше 1912/13.у Драч да спасу српске реањенике препуштене умирању у Медовским лазаретима.Много смо грешни пред величанственим жртвама русог народа.
Лала из Самоша
Мали куриозитет је да је ова воја болница била најбоља у ондашњој послератној Србији, па су "београдске даме лађом" долазиле до Панчева на лечење код чувених руских лекара. Такође је интересантно да неки од потомака ових људи и данас живе у Панчеву и врло су угледни људи у својим професијама. Међу њима има оних који настављају лекарску традицију својох предака.
Slavica
Хвала да сте написали овај текст и казали за Руску болницу у Панчеву. Текст на спомен плочи која је украдена, изваљена из зида крај улаза на десној страни саставио је др Стеван Литвињенко чији је отац такође дошао са тим таласом избеглица. Молио ме је да напишем писмо о том вандализму и упитим председнику Српског лекарског друштва. Од великог узбуђења и жалости није био способан да то уради сам мада је бистре памети иако је сада у 96. години. Рођен је у Новом Саду и објавио књигу сећања на детињство под насловом Новосадски записи а објавио је и књигу Руски лекари у Србији и Црној Гори који су у том периоду радили код нас а били избеглице. Није ништа учињено на том плану мада су ме контактирали из Музичке школе Панчево па ево сада дивне прилике да текстом Политике успемо да покренемо акцију и пропуст поправимо. Стојим на располагању. Хвала за објављивање чланка у нашој Политици.
Nesiba
Није тачно, уз сво дужно поштовање према Стевану Литвињенку, да он учествовао у постављању спомен плоче на згради Руске болнице. Пројекат је финансирао Центар националне славе Русије (ЦНС) и Фонд Андреја Првозваног (ФАП). У овај пројекат је била укључена и Градска библиотека Панчево, будући да је истраживање о раду ове болнице обављено у овој установи на (објављено у књизи Руске избеглице у Панчеву 1919–1941, Несиба Палибрк-Сукић). Спомен-плочу је израдила уметница из Панчева Светлана Деранић према тексту Галине Шевцове историчарке из Русије (на руском) и Несибе Палибрк Сукћ (на српском). Као доказ поседујем сву документацију.
Slavica
Радује ме реновирање Дома омладине у Панчеву. Једну ствар сте прећутали. Са десне стране улазних врата пре неколико година постављена је спомен плоча као знак обележја некадашње руске болнице. Вајала ју је уметница из Панчева Светлана. На веома леп, свечан начин је откривена о чему као учесник свечаности поседујем бројне слике а написано је у једном медицинском часопису о том важном догађају. Била је уприличена и изложба у приземљу да прикаже како се некада лечило и ко је у томе учествовао. Такође је уприличена у Градској библиотеци богата изложба књига на руском. Чува се све осим обележја. Зато најлепше молим дописника из Панчева да ми се обрати на ову адресу и да се нешто о том догађају напише а затим направи акција да се спомен плоча поново излије по постојећем калупу. Памтим објекат од шездесетих када је мој отац командовао том тенковском бригадом а подигао је и ЗОО врт од животиња које су се давиле у надошлом Тамишу. Војници су их пазили а кад су одрасле пуштане су у природу.
stari doktor
Tužno je kako se današnja generacija odnosi prema spomenicima prošlosti, Kakav je to vandalizam da se uništava spomen ploča? Kome ona može da smeta, pogotovu ova koja potseća na bratsko gostoprimstvo koje je srpski narod pružio svojoj braći Rusima kada su, gonjeni zlom sudbinom, potražili kod nas novu domovinu. Danas niko ne zna da je i u Beogradu izmedju ratova postojala velika poliklinika Ruskog društva Crvenog krsta u jednoj zgradi koja i danas postoji u blizini Opštine Zvezdara, preko puta Sudentskog doma Kralja Aleksandra. Bila le otvorena za sve pacijente i po broju lekara mnogo veća od ove u Pančevu i sa specijalistima svih grana medicine, kako velikih tako i malih, a među njima nekolicina vrlo poznatih kao što je bio dr Sergej Sofoterov koji je u Srbiji proveo od Balkanskih ratova 1912 do kraja života kao delegat RD CK, a kasnije izbeglica. Sve se to zaboravilo zatrpano novim događajima, ali je vredno pomena kao dokaz međusobne ljubavi srpskog i ruskog naroda kroz Istoriju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja