Ovogodišnji zimski raspust, koji je juče završen, zadao je glavobolje roditeljima koji nemaju bake i deke da im pričuvaju mlađe osnovce, jer je podeljen na dva dela i gotovo spojen sa praznovanjem Sretenja, pa se čini dužim nego do sada. Dok se đacima dopada da ne idu u školu, roditelji se pitaju zašto je napravljen čudno isprekidan školski kalendar i pribojavaju se da će se ta praksa „malo idu, pa malo ne idu u školu” negativno odraziti na uspeh njihove dece.
Tek što su, posle drugog dela zimskog raspusta, juče krenuli u školu, đake od prekosutra ponovo očekuje kraći odmor zbog praznovanja Dana državnosti – Sretenja. Drugo polugodište onda u kontinuitetu kreće tek od 19. februara.
Podsetimo se da su učionice bile prazne i od 29. decembra do 9. januara, kada su roditelji takođe digli buku na društvenim mrežama, ističući da ne može baš svako da uzme slobodan dan, pitajući zašto nastava kreće od utorka, a ne od ponedeljka, kako su navikli.
Takođe, u javnosti su se pojavile dileme da li je ovo „iscepkano” đačko praznovanje dobro ili loše za učenje i da li će đaci imati dovoljno vremena da nauče gradivo i prikupe neophodne ocene, s obzirom na to da u većini škola u toku tri radna dana, između praznovanja, nije ni bilo ocenjivanja.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tvrde da je ovako učinjeno na osnovu „osluškivanja” osećanja roditelja i đaka.
– Zimski raspust je utvrđen po istom modelu kao i prošle godine, jer je analiza zadovoljstva roditelja i učenika pokazala da su imali više vremena da uživaju u zimskim aktivnostima – objašnjava Tanja Krstonijević, savetnik ministra prosvete za saradnju sa medijima.
Da nema nimalo osnova za bojazan da će izmenjeni školski kalendar negativno da se odrazi na uspeh đaka smatra i Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu.
– Odličnim đacima ove pauze nikako ne mogu da škode, dok malo lošijim učenicima mogu dobro da dođu da u toku raspusta nauče ono što su propustili na časovima. Ne mislim da učenici treba samo da se odmaraju na raspustu, već i da obnove gradivo i spremnije započnu drugo polugodište. Bitno je da je fond radnih dana u toku polugodišta ostao nepromenjen – ističe Saković, koji je i predsednik UO Zajednice ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i ugostiteljsko-turističkih škola.
Miomir Dragaš, direktor OŠ „Ivan Goran Kovačić” u beogradskoj opštini Zvezdara, kaže da su pojedini nastavnici komentarisali da je raspust iscepkan, ali se ni oni, ni roditelji nisu javno žalili.
– Ovo na đake ne utiče i ne treba da bude opravdanje za neučenje. Učenici moraju da budu spremni na sve to, smatram da naši đaci i jesu, jer stvarno dobro uče. Kalendar, kojim su predviđeni dani odmora i praznovanja predočen je na Savetu roditelja pre početka školske godine. Češće pauze dobro će doći i đacima i nastavnicima, baš se videlo da su umorni posle prvog polugodišta, koje je dugo trajalo, bez prekida. Mislim da je za sve bolje ovako – naglašava direktor Dragaš.
Da li su direktori i država bili u pravu, pokazaće analiza đačkog uspeha na kraju školske godine i poređenje sa ranijim sezonama. Naročito zbog činjenice da Uskrs i Prvi maj, u kratkom razmaku, donose nove školske pauze. To znači da pre odlaska na letnji odmor u tekućem polugodištu učenike očekuju još dva raspusta, od 2. do 9. aprila i usred radne nedelje, 1. i 2. maja.
Iscepkan đački odmor produžava turističku sezonu
Dok u Ministarstvu prosvete novi način organizovanja raspusta definišu kao davanje đacima „više vremena da uživaju u zimskim aktivnostima”, „tviteraši” i „fejsbukovci” ovaj potez nadležnih ocenjuju kao „uslugu Ministarstvu turizma i ugostiteljima u Srbiji”.
– Pitamo se zašto drugi deo zimskog raspusta nije počeo tri dana kasnije i nije, bez kratkotrajnog polaska u školu, spojen sa Sretenjem. Jednostavno zato što bi tada trajao dve nedelje, a ovako hotelijeri na Kopaoniku i Zlatiboru mogu da trljaju ruke jer su sezonu zimskog odmora, uz opravdanje nekoliko časova, produžili na tri sedmice – pišu pojedinci na društvenim mrežama.
