- Kolektivna tužba štiti potrošače od samovolje banaka i operatera
utorak, 14.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:24

Kolektivna tužba štiti potrošače od samovolje banaka i operatera

Umesto, recimo, 300 pojedinačnih tužbi i angažovanja isto toliko sudija imali bismo jednu kojom bi bili obuhvaćeni svi ugroženi građani
Autor: J. Antelj I. Albunovićutorak, 13.02.2018. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Da bi zaštita potrošača u Srbiji dostigla nivo zapadnih evropskih država pod hitno je potrebno vratiti kolektivnu tužbu kao mogućnost zaštite prava većeg broja građana odjednom.

Prednosti kolektivne zaštite su ogromne. Recimo, aktuelan problem sa nezakonitom naplatom naknada za obradu kredita ili brojnih prigovora na račun operatera mobilne telefonije mogli bi da budu rešeni brže i jeftinije.

– Umesto, recimo 300 pojedinačnih tužbi, i isto toliko sudija, imali bismo jednu jedinu kojom bi bili obuhvaćeni svi ugroženi potrošači na identičan način – kaže Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) i podseća da je Ustavni sud još 2012. ukinuo odredbe Zakona o parničnom postupku koji je omogućavao kolektivnu tužbu. Ističe da postojeći mehanizam zaštite kolektivnih interesa potrošača ne pruža dovoljan i efikasan pristup pravdi za širok spektar građana, ali ne isključivo potrošača, već i zaposlenih u manjim preduzećima koji žele da podnesu kolektivne zahteve.

Ali, ovo nije samo problem Srbije, većinu zemalja jugoistočne Evrope karakterišu skromno sprovođenje kolektivne zaštite i sudske prakse, konstatovano je nedavno na regionalnom sastanku u Skoplju na kome se govorilo o ovoj temi.

Iz analize, koja je sprovedena u ovim državama, mogu se navesti zajedničke prepreke za adekvatno sprovođenje kolektivne zaštite – skupi i dugotrajni sudski postupci i nedostatak javne finansijske pomoći. Uz to potrošačke organizacije rade sa ograničenim budžetima i brojem ljudi, a primećen je i nedostatak iskusnih i kvalifikovanih sudija. Među potrošačima takođe ne postoji svest da imaju pravo na kolektivno obeštećenje.

Preporuka ovog regionalnog skupa jeste da se ozbiljnije pristupi ovom problemu. Zemlje jugoistočne Evrope treba da osiguraju da su potrošači svesni svojih prava na kolektivnu nadoknadu tako da ih mogu koristiti svaki dan. To se može postići redovnim potrošačkim kampanjama, informisanjem građana o njihovim pravima… Paralelno sa tim treba uspostaviti pravni okvir za kolektivnu potrošačku zaštitu, jasan sistem za finansiranje potrošačkih organizacija kao legitimnog zastupnika potrošača u kolektivnim sporovima.

– Trenutno, potrošačke organizacije u ovim zemljama dobijaju skromne finansijske podsticaje od svojih vlada. Ti podsticaji nisu dovoljni za održivi rad, za motivaciju da pokrenu postupak kolektivne zaštite kao i da imaju finansijski potencijal u slučaju da izgube kolektivni spor – kaže Nikolić koji je bio jedan od predstavnika Srbije na ovom skupu u Makedoniji. On ističe da treba razmotriti uvođenje, ili dalji razvoj, potrošačkog obrazovanja u osnovnim i srednjim školama. Pored toga, u svim zemljama jugoistočne Evrope postoji potreba za adekvatnom obukom osoblja nadležnih institucija, koje su direktno uključene u kolektivno obeštećenje, kojima, kaže, očigledno nedostaje iskustvo.

– Na kraju, možemo reći da pravni okvir, nedostatak finansijskih i ljudskih resursa stvaraju negativno okruženje za kolektivnu zaštitu potrošača u zemljama regiona – ističe naš sagovornik.

Kada govore o kolektivnoj tužbi, u potrošačkim organizacijama često pominju kolege iz portugalske organizacije DEKO. Još pre dvadeset godina DEKO je pokrenuo prvu kolektivnu tužbu protiv jednog operatera mobilne telefonije i dobio ga na sudu jer je naplaćivao razgovore koji nisu ostvareni. Epilog tog slučaja bio je da je cela zemlja telefonirala besplatno mesec dana.

Od kada je Ustavni sud pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku, koje su regulisale ovu materiju, proglasio neustavnim – NOPS se zalaže za izmene Zakona o parničnom postupku i Zakona o zaštiti potrošača, kako bi kolektivna zaštita i obeštećenja bili vraćeni u naš pravni sistem. Iz tog razloga NOPS se uključio u veliki regionalni projekat koji finansira nemački GIZ, a koji ima za cilj upravo ovo o čemu govori. Regionalni projekat „Unapređenje kolektivnog obeštećenja za potrošače u jugoistočnoj Evropi” počeo je da se sprovodi 1. januara prošle godine, trajaće 22 meseca i pokrivaće zemlje zapadnog Balkana. Cilj projekta je jačanje regionalne saradnje u oblasti unapređenja kolektivnog obeštećenja za potrošače u jugoistočnoj Evropi.


Komentari3
6155a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Вања С.
Ма овде је све јасно! Нису проблем ни таксе, ни вештаци, ни... већ је проблем што власт не жели да штити колективни интерес! Колективна тужба је била инструмент заштите СВИХ који су на исти начин угрожени због непоштовања прописа и закона. Сад свако мора ПОЈЕДИНАЧНО да тужи за ИСТУ ствар, што не значи и да ће сваки суд ИСТО да пресуди. Тако имамо ситуацију да само они који су тужили могу да остваре права, ако је судија пресудио у њихову корист! Осталима (скоро увек је преко 95%) то остаје ускраћено. Ако је рецимо у питању новчано потраживање (нпр умањење пензија), замислите колико је држава "уштедила" на свима који нису могли да је туже (исто важи и за банке, јавна предузећа, послодавце). Некад је постојало законско решење да ако судија суди случај који задире у тзв "системска питања" доноси пресуду која је правно обавезујућа за СВЕ остале исте случајеве и спровођена је по службеној дужности! Овако се штити онај ко крши закон на штету грађана!!!
Борисав Пантелић
Неопходно је вратити колективну тужбу
Србо
Тада би уместо 300 судских такси за: тужбу, решење, извршење, ..., платили само једну, уместо 300: судија, адвоката, (и бар 3 пута толико) судских вештака, записничара, писара, разноразни' каланкурица, ..., само по један узорак, ... па на све то поштанска такса на уплатнице, па дваЈЕС' посто ПДВ, па аутобус (такси, ко воли и мож' да плати) на рочиште и са рочишта, па дангуба, ... Не, не, господине Николићу, ДОООБРО ЗНА ВЛАС' (законодавна, судска и извршна, мада сам чуо да има и нека четврта?) ШТА РАДИ! У 'воликој несташици посла за сироте адвокате, судске вештаке, нотаре, извршиоце, ..., кад држава плаћа сувим златом, привилегијама и личном бруком ко ће да НИ запосли "беспослен" народ, Ви би то "беспотребно" укинули колективном тужбом!? Не, не, никако!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja