- Duhovi prošlosti opsedaju i kulturu
četvrtak, 16.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:53
INTERVJU: DEJVID A. NORIS, slavista

Duhovi prošlosti opsedaju i kulturu

U svojoj studiji razmatram ovu književnu pojavu ne samo kao karakteristiku srpske književnosti, nego i dela drugih svetskih pisaca koji se bave novom istorijskom prozom
Autor: Marina Vulićevićutorak, 13.02.2018. u 22:00
(Фото: А. Васиљевић)

Pred nama je studija Dejvida A. Norisa „Duhovi kruže Srbijom, Književno predstavljanje istorije i rata” (izdanje „Geopoetike”, prevod sa engleskog jezika Vladislava Ribnikar i autor), koja tematizuje poslednje dve decenije srpske književnosti 20. veka i njen pogled na Drugi svetski rat, građanske ratove tokom raspada Jugoslavije, kao i NATO bombardovanje Srbije. Ova knjiga govori i o individualnom i istorijskom pamćenju, odnosu prema prošlosti, o mitu u prozi, odnosu prema jeziku, o političkom „razmatranju” književnosti...

Iako je prvenstveno namenjena stranim čitaocima, jedinstvena je i za naše čitaoce.

„Moja studija nije istorijski pregled srpske književnosti s kraja 20. veka, već analiza jednog niza književnih struktura i motiva i njihovih efekata na pripovedačku prozu tog razdoblja“, objasnio je u uvodu Dejvid A. Noris, profesor srpske i hrvatske književnosti, istorije, kulture i jezika na Katedri za slavistiku u Notingemu, od 1980. do 2017. godine.

Da li i sastavljanje takozvane „Bele knjige”, u kojoj su kritikovani pisci koji su podrivali načela socijalističke države, priznaje književnosti ulogu veću od one koju je ona imalana primer, na Zapadu?

Birokrati koji su sastavili „Belu knjigu” mislili su o književnosti, i umetnosti uopšte, na veoma pojednostavljen način. Shvatali su tekst kao predmet koji direktno utiče na formiranje stvarnosti. Romani nose u sebi razne slojeve značenja koji se uspostavljaju ne samo kroz njihove priče, već i putem različitih jezičkih, metaforičkih i intertekstualnih asocijacija. Kada se 1982. godine pojavio Isakovićev „Tren 2”, taj roman se čitao u svetlosti svoga vremena. Čitaoci su bili svesni preispitivanja komunističke politike u stvaranju Golog otoka, ali to ne znači da su njihovoj pažnji izmicali drugi značenjski aspekti romana. Isakovićev pripovedač stalno se vraća temi o teškoćama u rekonstruisanju prošlosti, ljudi različito pamte i otud nisu pouzdani svedoci istorije. U mnoštvu opisanih prizora sa Golog otoka pojavljuju se asocijacije iz klasične mitologije i nagoveštaji jezovitih i grotesknih motiva kojima se posledice državnog nasilja projektuju na univerzalni plan.

Kako, s jedne strane, vidite stvaralaštvo pisaca koji su bili učesnici rata u stvaranju komunističke mitologizovane verzije istorije? A kako, sa druge, tumačite odlike nove istorijske proze osamdesetih?

Kad je reč o mitovima o Drugom svetskom ratu i o partizanima, vlasti su bile spremne da intervenišu u književnosti ili cenzurom ili kroz aktivnost raznih odbora u samoupravnom sistemu. Istovremeno, treba reći da u svim društvima ima pisaca i filmskih autora spremnih da prihvate opšteprihvaćene društvene mitove. Na primer, danas se u Engleskoj još uvek prihvata stara priča o Drugom svetskom ratu da je Dankirk, na izvestan način, predstavljao veliku pobedu, dok je, u stvari, to bio poraz britanske vojske, ili da je celokupno civilno stanovništvo, provodeći noći u skloništima, pokazalo tokom nemačkih avionskih napada veliku moralnu čvrstinu, mada je, u stvari, bilo i onih koji su iskoristili tu priliku da pljačkaju napuštene radnje i kuće. Mitovi o prošlosti imaju i svoju konstruktivnu ulogu u stvaranju kulturnog pamćenja dok god predstavljaju neku vrstu društvenog konsenzusa. Nova istorijska proza osamdesetih je bila znak da je konsenzus o mitovima prošlosti u Srbiji počeo da se raspada.

Kada je književnost opsednuta duhovima i kako u svetlu termina „kulturnog opsedanja” vidite srpsku prozu 20. veka?

Ukratko, današnjim jezikom, do toga dolazi u periodima velike tranzicije. Srpski narod je prolazio kroz slično iskustvo preobražaja prvo tokom osamdesetih godina, a potom tokom sledeće decenije, usled građanskog rata i sankcija nametnutih Srbiji. Termin „kulturno opsedanje” upotrebljava Katlin Brogan, ukazujući na one priče o pojavi duhova koje predstavljaju pokušaj da se prošlost i sadašnjost ponovo povežu nakon što je izgubljen vremenski kontinuitet zbog poremećaja u periodu tranzicije. „Kulturno opsedanje” simbolično prikazuje povratak duhova prošlosti u traganju za novim načinima da se uspostave izgubljene veze sa sadašnjošću.

U romanima Gorana Petrovića i Svetlane Velmar Janković, na primer, uočljivi su istorijski paralelizmi. Da li to ujedno znači da je jedan od balkanskih duhova i večno vraćanje istog kroz vekove?

Ima više književnih dela iz devedesetih godina koja uspostavljaju i razvijaju istorijske paralelizme. Kao što kažete, to se može naći u romanima „Opsada crkve Svetog Spasa” Gorana Petrovića i „Bezdno” Svetlane Velmar Janković, ali i u romanima „Mamac” Davida Albaharija, „Poslednji zanosi MSS” Milice Mićić Dimovske i „Sudbina i komentari” Radoslava Petkovića. Svi ti romani obrađuju istorijske teme posmatrane na pozadini trenutne krize građanskih ratova devedesetih godina, sa različitim vremenskim slojevima upletenim kroz analogne ili paralelne priče. To su priče o sukobima, teškim političkim nedoumicama i velikim nemirima, kada se prošlost i sadašnjost upliću jedna u drugu. Reč je o delima koja uključuju jezovite, groteskne i avetinjske motive kako bi izrazila trajne uznemirujuće efekte bolnih i nerešenih istorijskih zbivanja koja opsedaju likove i njihov svet. Međutim, vrlo je važno reći da se, u tom smislu, takvi duhovi ne vraćaju samo na Balkanu. U svojoj studiji razmatram ovu književnu pojavu ne samo kao karakteristiku srpske književnosti, nego i dela drugih svetskih pisaca koji se bave novom istorijskom prozom poput Toni Morison, Salmana Ruždija i Dženet Vinterson.

Kakva je uloga elemenata jezovitog i fantastičnog u proznom sagledavanju rata?

Jezoviti i sablasni motivi u književnosti pružaju konvencije za prikazivanje sveta na rubu normalnog, kada se nalazimo negde između sigurnosti poznatog i opasnosti nepoznatog. Taj jezik oblikuje graničnu zonu sumraka ratnog iskustva. Međutim, taj jezik može da artikuliše i druge mogućnosti koje se zasnivaju na bizarnoj strani grotesknog i fantastičnog. Ta strana se izražava u prozi o NATO bombardovanju, mada ne i ranije u prozi o sećanjima na Drugi svetski rat. Recimo, u romanu „Ovo bi mogao biti Vaš srećan dan“ Milete Prodanovića nalazimo psa koji progovara kada dobije vizu za Ameriku dan pre početka bombardovanja, glavni junak romana „Carigradski drum” Nenada Ilića je sveštenik kome je dat tajanstven dokument o putnicima koji putuju kroz vreme. Ti fantastični elementi služe da dočaraju ne samo da je ratni sukob, poput svih drugih, neshvatljivo ljudsko iskustvo, već otkrivaju i krajnju apsurdnost događaja.


Komentari0
0c6e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja