nedelja, 25.02.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:01

Treba uhvatiti korak sa EU

Autori analize MMF-a primećuju da valja poboljšati infrastrukturu, pojačati javne investicije iz budžeta i učvrstiti institucionalne okvire
Autor: Marijana Avakumovićutorak, 13.02.2018. u 22:00
(Фото IMF)

Ekonomije za­pad­nog Bal­ka­na – Al­ba­ni­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Ko­so­vo, BJR Ma­ke­do­ni­ja, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja – ima­ju ne­do­volj­no raz­vi­je­ne tran­sport­ne, ener­get­ske i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne mre­že u od­no­su na pro­sek Evrop­ske uni­je (EU), na­ve­de­no je u ana­li­zi Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da. Tek ka­da te dr­ža­ve una­pre­de in­fra­struk­tu­ru mo­ći će da uhva­te ko­rak sa za­pad­nom Evro­pom u po­gle­du ži­vot­nog stan­dar­da. 

Ali oda­kle no­vac za to? Bi­će po­treb­no ve­će fi­nan­si­ra­nje i iz do­ma­ćih i iz stra­nih iz­vo­ra. Bo­lje pla­ni­ra­nje i re­a­li­za­ci­ja pro­je­ka­ta jav­nih in­ve­sti­ci­ja ta­ko­đe su neo­p­hod­ni, pi­še u iz­ve­šta­ju. MMF je, ka­ko se do­da­je, iden­ti­fi­ko­vao ne­do­sta­tak osnov­ne jav­ne in­fra­struk­tu­re u re­gi­o­nu kao zna­čaj­nu pre­pre­ku za br­ži eko­nom­ski rast. „Bo­lje tran­sport­ne, ener­get­ske i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne mre­že po­mo­gle bi ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na da po­dig­nu pro­duk­tiv­nost, ostva­re bo­lju in­te­gra­ci­ju u to­ko­ve svet­ske tr­go­vi­ne i uči­ne re­gi­on atrak­tiv­ni­jim za stra­ne in­ve­sti­ci­je”, na­po­mi­nje se u tek­stu.

Auto­ri ana­li­ze pri­me­ću­ju, me­đu­tim, da ni­je la­ko uhva­ti­ti ko­rak sa EU u po­gle­du ni­voa in­fra­struk­tu­re i do­da­ju da jav­ne in­ve­sti­ci­je zah­te­va­ju po­za­ma­šne re­sur­se iz bu­dže­ta i čvr­ste in­sti­tu­ci­o­nal­ne okvi­re ko­ji re­gu­li­šu oda­bir, iz­vr­še­nje i pra­će­nje pro­je­ka­ta. „Ta dva pred­u­slo­va uglav­nom ne­do­sta­ju na za­pad­nom Bal­ka­nu. Ve­ći­na ze­ma­lja u re­gi­o­nu već ima vi­so­ke ni­voe jav­nog du­ga, a ne­ke i vi­so­ke bu­džet­ske de­fi­ci­te. Po­te­ško­će u ko­ri­šće­nju mo­guć­no­sti fi­nan­si­ra­nja na me­đu­na­rod­nim tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la ogra­ni­ča­va­ju li­kvid­nost. Upra­vlja­nje jav­nim in­ve­sti­ci­ja­ma ta­ko­đe je sla­bo”, na­ve­de­no je u iz­ve­šta­ju.

Po­ve­ća­nje ula­ga­nja u jav­nu in­fra­struk­tu­ru ima i krat­ko­roč­ne i du­go­roč­ne efek­te na eko­no­mi­ju. U krat­kom ro­ku in­ve­sti­ci­je po­ve­ća­va­ju tra­žnju i pri­vla­če pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je u na­red­nom pe­ri­o­du. U du­gom ro­ku uzro­ku­ju rast pro­iz­vod­nje i pro­duk­tiv­no­sti, po­seb­no ako je efi­ka­snost jav­nih in­ve­sti­ci­ja vi­so­ka. Uko­li­ko su iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja od­go­va­ra­ju­ći, čak ne mo­ra­ju ni da ugro­ze odr­ži­vost jav­nog du­ga.U ovom do­ku­men­tu MMF-a auto­ri se osvr­ću i na upra­vlja­nje in­fra­struk­tur­nim pro­jek­ti­ma sa pre­po­ru­ka­ma ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na ka­ko da ih uči­ne efi­ka­sni­jim.

Oni pri­me­ću­ju da se pre­kla­pa­ju ovla­šće­nja raz­li­či­tih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja sa ma­lo ko­or­di­na­ci­je me­đu nji­ma. Si­stem se­lek­ci­je pro­je­ka­ta ne pri­me­nju­je se si­ste­mat­ski već se če­sto pre­la­zi pre­ko nje­ga. Ta­ko­đe, skre­ću pa­žnju na sla­bu ko­or­di­na­ci­ju iz­me­đu cen­tral­nih i lo­kal­nih vla­sti. Iako su za­ko­ni o jav­nim na­bav­ka­ma do­bri, nji­ho­va pri­me­na je sla­ba, a pra­će­nje i iz­ve­šta­va­nje o fi­nan­sij­skim per­for­man­sa­ma i in­ve­sti­ci­o­nim pla­no­vi­ma jav­nih pred­u­ze­ća ne po­sto­ji.

Ipak, od 2007. pri­met­no je ubr­za­nje jav­nih in­ve­sti­ci­ja u re­gi­o­nu uglav­nom pod­stak­nu­to me­đu­na­rod­nim ini­ci­ja­ti­va­ma. Upr­kos to­me sta­nje jav­ne in­fra­struk­tu­re je jad­no, a kva­li­tet je da­le­ko is­pod EU pro­se­ka. To se od­no­si pre sve­ga na pu­te­ve i že­le­zni­ce u ko­je du­go ni­je ula­ga­no, dok sve ze­mlje, osim Sr­bi­je i BiH, ima­ju pro­ble­me sa snab­de­va­njem elek­trič­nom ener­gi­jom.

Sve­u­kup­no, in­deks in­fra­struk­tu­re po­ka­zu­je da je za­pad­ni Bal­kan na 50 od­sto ni­žem ni­vou od EU. Tu naj­bo­lje sto­ji Sr­bi­ja či­ja in­fra­struk­tu­ra je na 30 od­sto is­pod EU pro­se­ka, dok je naj­go­ra Al­ba­ni­ja, ko­ja je 70 od­sto is­pod pro­se­ka EU.

Na stra­ni fi­nan­si­ra­nja ovih pro­je­ka­ta ja­vlja se pi­ta­nje u ko­joj me­ri se mo­gu fi­nan­si­ra­ti iz do­ma­ćih iz­vo­ra, a u ko­joj me­ri za­du­ži­va­njem ili čak kon­ce­si­ja­ma (od­no­sno jav­no-pri­vat­nim part­ner­stvom).

MMF za­klju­ču­je da do­ma­ća šted­nja i slab ban­kar­ski sek­tor ni­su spo­sob­ni da obez­be­de sred­stva za sku­pe in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te i da su bo­lji iz­vor fi­nan­si­ra­nja spolj­no za­du­ži­va­nje na­rav­no uz ri­zi­ke kao što je ka­mat­ni i va­lut­ni ri­zik. Oni is­ti­ču da je naj­bo­lje re­še­nje ko­ri­šće­nje sred­sta­va me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja.


Komentari8
168ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ObicnaBaba
Cijim novcem MMF kreditira svet, bolje receno ko UBIRA KAMATU, Da li je kamata ista za sve, KO KONTROLISE MMF,i kako su USA i NEMACKA najzaduzenije drzave na svetu. Pise li to negde.
Rista
Valja takodje, dragi MMFu, i ne iseljavati se masovno zbog bede, ... ne robovati za pakistanske plate u sred' Evrope, ... zaduzivati se sumanuto za investicije koje nikome ne trebaju, ... probajte da nam omogucite svajcarski zivotni standard, pre nego sto zahtevate svajcarsku infrastrukturu! Kakva je logika terati Srbiju na ogromne strane kredite kada nemamo para da ih vratimo? Zidas i pravis sa onim sto imas, ne sa onim sto si pozajmio jer onda to sto si napravio nije tvoje! Zasto strancima omogucujemo sve subvencije, minimalne poreze, besplatnu infrastrukturu, negativnu inflaciju na racun naseg privrednog rasta, da bi njihov novac rastao i bio zasticen, a mi se zaduzujemo do guse?
slavko
Sve če to Kinezi i Rusi da nam izgrade za svoje pare kada uđemo u Euroazijsku uniju. Nisu oni kao Natovci da samu daju kredite i još traže kamate.
Леон Давидович
MMF samo gleda kako da uloži kredite i da zaradi. Njih ne zanima ništa drugo. Sada vidimo da se upravo putevi i prave po preporukama MMF-a. Bolje bi bilo da prave fabrike, a da fabrike grade puteve, to jest da opšte ekonomsko bogatstvo gradi puteve. To su utopijske priče da će infrastruktura dovesti investitore.
Smiljka
Upropasceno je sve sto vodi ka napretku.Infrastruktur su upropastili 1999 upravo ti s kojima treba biti u korak .Hvatajuci korake u prazno narod sve bedniji , Srbija se bukvalno istrebljuje i prazni a za koga ?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja