nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:32
NE SAMO O POSLU: Jugoslav Pantelić

Zaljubljen u „sedmu umetnost”

Kako je sadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa ušetao u svet filma, šta je želeo da postane kad je bio dete, i koje uspomene nosi iz svojih novinarskih dana
Autor: Aleksandra Mijalkovićčetvrtak, 15.02.2018. u 13:15
(Фото Лична архива)

Februar je u Srbiji mesec Festa, najpopularnijeg domaćeg filmskog festivala, a u njegovom središtu je već godinama Jugoslav Pantelić. Umetnički direktor ovog festivala, filmski kritičar, voditelj i urednik filmskog programa, autor emisija i izveštač sa najprestižnijih svetskih smotri „sedme umetnosti” – kao što su one u Kanu i Berlinu, član Evropske filmske akademije i direktor Jugoslovenske kinoteke, kaže za „Magazin” da je 46. Fest spreman.

– Radujem se što će naša publika biti prva u ovom delu sveta koja će na Festu pogledati neka nova ostvarenja, a kako će se, ciljano, zatvoriti 4. marta, kada se u Los Anđelesu bude dodeljivao „Oskar”, posetioci Festa videće i budućeg dobitnika zlatne statuete i mnoštvo filmova nominovanih u glavnim kategorijama. Ali, festival nisu samo filmovi, tu su i članovi žirija, dobitnici nagrada, ekipe filmova koji se takmiče za priznanje „Beogradski pobednik” ili se prikazuju u revijalnim programima – podseća Pantelić.

Šta je za njega najveći uspeh Festa otkako je on umetnički direktor?

– To što je prestao da bude filmska revija i postao takmičarski u pravom smislu. Ponosan sam i na program festivala, čiji se učesnici godinu dana nakon Festa nominuju i nagrađuju najprestižnijim svetskim filmskim nagradama – odgovara naš sagovornik.

U bioskop sa dedom

Kako je zavoleo filmove? Koji je prvi gledao?

– U to vreme nije bilo video-rekordera, a odlazak u bioskop značio je dečje matine programe koji me baš i nisu zadovoljavali. Gledao sam gotovo sve što se prikazivalo na dva dostupna TV kanala i molio odrasle članove porodice da me vode u bioskop. Prvi ozbiljan film koji sam tamo gledao je „Bilo jednom na Divljem zapadu” Serđa Leonea. Sećam se da sam za razliku od tate i starijeg brata jedva čekao da se završi. Taj film ću „otkriti” tek desetak godina kasnije – priznaje Pantelić.

Kaže da je imao nagodbu da može da gleda Zafranovićevu „Okupaciju u 26 slika” ukoliko dozvoli ocu da mu dlanovima prekrije oči kad krene scena masakra u autobusu. Kasnije je shvatio da je to bila pametna roditeljska odluka.

– Najbolje društvo za bioskop bio mi je deda. Često sam uspevao da ga nagovorim da gledamo filmove koji nisu bili za decu mog uzrasta. Najbolje od svega je bilo to što bi on na projekciji najčešće zadremao, i lukavi plan se nastavljao… Filmove nisam zavoleo, oni su se pojavili bez najave, i kao alternativa stvarnom životu – priča Jugoslav.

Odrastao je u porodičnoj kući u Beogradu, okružen ljubavlju i podrškom roditelja.

(Foto A. Mijalković)

– Tu sam gradio i imaginarne svetove zasnovane na mitovima i legendama, ali su se „potkrale” i neke istorijske ličnosti koje su i danas predmet mog interesovanja. Stripovi su mi takođe bili važni u najranijoj mladosti. Ukoliko zanemarim nerealne dečačke želje da postanem neki od junaka stripova (Mandrak, Rip Kirbi, Fantom) želeo sam da pišem knjige o nepoznatim delovima života istorijskih ličnosti kojima sam bio opsednut – seća se naš sagovornik.

Početak na Studiju B

Ali, nije stasao ni u pisca ni u istoričara. Kao tinejdžer je počeo da radi na Studiju B, sredinom osamdesetih.

– Tada je Studio B bio najpopularnija radio-stanica sa izuzetnim urednicima, voditeljima programa i novinarima od kojih se zaista imalo šta naučiti. Odricao sam se odlaska na more da bih ostao da radim, jer u to vreme dobiti smenu na najslušanijem radiju bilo je nešto nalik današnjoj glavnoj nagradi na lotu. Studio je izgledao kao da ste ušetali u neku od epizoda serije „Momci sa Menhetna”. Svi su bili prave zvezde, od voditeljki do tonskih tehničara, svi su pušili, i u početku bili strogi prema nama koji smo, ispostaviće se, uhvatili poslednji vagon voza na kome je pisalo „Studio B”. Jer, onda su došla neka druga vremena, prestao sam da budem tinejdžer, a i vesti su krenule da stižu tako užurbano, da je rolnu na teleksu bilo potrebno menjati skoro svaki sat. Bio je čas da se stara ideja o pokretanju televizije aktuelizuje… – priča Pantelić.

Tako je on od radijskog postao televizijski novinar i urednik, a posebnu popularnost je stekao kao voditelj autorske emisije „Beograde, dobar dan” i nekoliko muzičkih top-lista. Povremeno je i glumio: pojavljivao se u spotovima poznatih bendova i muzičara, snimao reklame... Publika ga je ipak, najviše pamtila kao izveštača sa filmskih festivala. A čega se on najradije seća iz tih dana?

– Najviše pamtim dobre filmove! Jedino su oni bili bitni. Već skoro trideset godina aktivno sam u tome i uglavnom su to lepi momenti, koji nekako idu uz film i ljude koji ga stvaraju i promovišu: od Roberta Altmana, koji mi je na jednoj zabavi u Kanu početkom devedesetih obećao ulogu u jednom od svojih poslednjih filmova, do Šarlote Rempling, koja je sredinom devedesetih zbog rata u bivšoj Jugoslaviji odbila, a nakon mog insistiranja ipak prihvatila da mi da intervju – kaže Jugoslav.

Priroda njegovog posla, ranijeg a i sadašnjeg, povezala ga je s mnogim poznatim filmskim stvaraocima iz celog sveta, pogotovo iz regiona. Navodi da mu svakako puno znači kada mu domaći ili inostrani autor predstavi novi scenario ili film i zatraži njegovo mišljenje, ali odgovor na pitanje „kakav je?” ponekad nosi crne oblake koji natkrivaju taj odnos.

Zahuktana Kinoteka

Otkako je Jugoslav Pantelić na mestu direktora Kinoteke, dve godine, ova ustanova je doživela dosta promena, koje su među ljubiteljima filma i u kulturnoj javnosti Srbije lepo primljene. Ciklusi filmova iz Indonezije, Švedske, Irske, Norveške, Velike Britanije, Irana... pa izložbe, promocije, projekcije „kultnih” ostvarenja domaćih i stranih autora...

– Kinoteka nije samo čuvar „celuloidnih remek-dela”. Mnoštvo mogućnosti koje pružaju naše riznice svakoga dana inspirišu na novi program, filmski ciklus, izložbu, saradnju sa inostranim kolegama… Pokrenuli smo reprezentativni internet sajt, filmski časopis i knjižaru, radimo na digitalnoj restauraciji srpskih filmskih klasika u saradnji s kompanijom VIP. Uz sve to, obavljamo svoju osnovnu delatnost: pribavljamo i čuvamo filmove i filmsku građu i činimo da bude dostupna – priča Jugoslav.

Da li mu, posle svega, ostaje prostora i za neka druga interesovanja? Njegovi prijatelji i poznanici pominju da je veliki ljubitelj umetnosti – ima zbirku skulptura, obišao je mnoge svetske galerije i muzeje, ali i sam voli da uzme četkicu i boje u ruke. Poznat je i kao dobar kuvar koji pre svega ceni zdravu hranu. Ranije je, recimo, ne samo zbog posla, često odlazio u Francusku i Italiju.

– Rado bih boravio u mnogim zemljama, no u poslednje vreme to se svelo na kratka putovanja koja uz sastanke najčešće nude još samo mrak bioskopskih sala. Postoje neki gradići u Provansi koje izuzetno volim. Volim muziku, knjige, dela mnogih slikara, pa i skulpture, no ipak sam najveći kolekcionar filmova – primećuje naš sagovornik.

Tako i slobodno vreme, kada ga ima, obično provodi uz filmove. To se, kaže, nikada neće promeniti.

Više od „Top deset”

Jugoslav Pantelić izdvaja najomiljenije filmove i njihove stvaraoce. Među rediteljima su to Augusto Đenina, Fric Lang, Bernardo Bertoluči, Luis Bunjuel, Fransoa Trifo, Dušan Makavejev, Džon Hjuston, Kšištof Kješlovski, Džejms Ajvori, Ištvan Sabo, Živojin Pavlović, Vinsent Mineli, Ang Li, Pjer Paolo Pazolini, Aleksandar Sokurov, Žan Lik Godar… Omiljeni glumci i glumice su mu Robert Mičam, Žana Moro, Žan Pol Belmondo, Marlen Ditrih, Marlon Brando, Milena Dravić, Karl Malden, Svetislav Petrović, Kevin Spejsi … Najteže je navesti listu filmova, ali neizostavno su tu Nebo iznad močvare, Neobična banda, Pomračenje, Odsjaji u zlatnom oku, Mesec, Kuća na brdu, Lepotica dana, Kad budem mrtav i beo, H-8, Tri, Otac na službenom putu, Rondo, Ljubav, Turista…


Komentari0
00fc6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja