ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Hrabri krojač Mihailo iz sveta tišine

Užičanin, od rođenja bez čula sluha i mogućnosti govora, sam šio i po 100 pantalona mesečno, u rukometu za gluve i nagluve osvajao olimpijska zlata, igrao folklor...
Autor: Branko Pejovićčetvrtak, 15.02.2018. u 11:00
Ми­хај­ло Ми­ли­во­је­вић и сво­јој рад­њи (Фо­то С. Јо­ви­чић)

Uži­ce – Ona deč­ja pri­ča o hra­brom kro­ja­ču, oda sna­la­žlji­vo­sti i upor­no­sti, bli­ska je na oso­ben na­čin s ne­sva­ki­da­šnjom ži­vot­nom hra­bro­šću i spo­sob­no­šću užič­kog kro­ja­ča Mi­ha­i­la Mi­li­vo­je­vi­ća (65). Ko­ga ži­vot ni­je ma­zio, od ro­đe­nja je bez slu­ha i go­vo­ra, a uvek se bo­rio i us­peo da do­stig­ne vr­ho­ve u ono­me što ra­di. Pa je ta­kav bo­rac Mi­ha­i­lo, upo­ran upr­kos in­va­li­di­te­tu i uvek na­sme­jan, za­do­bio op­šte po­što­va­nje.

Po­la ve­ka on je vr­hun­ski maj­stor kro­jač, po­znat u ovom gra­du. Ka­žu znal­ci da ni­ko bo­lje pan­ta­lo­ne ne mo­že da sa­ši­je od Mi­ha­i­la, čak i kad se ne do­đe u nje­go­vu rad­nju na pro­bu: do­volj­no mu je sa­mo do­ne­ti ne­ke no­še­ne i on će pot­pu­no iste ta­kve da skro­ji. Šio je ne­kad i po 100 pan­ta­lo­na me­seč­no, iz­dr­ža­vao po­ro­di­cu od ovog po­sla. Ši­je i dru­gu ode­ću, ume­šno i pre­pra­vlja. Ste­kao je pen­zi­ju sa 43 go­di­ne kro­jač­kog sta­ža, ali i sa­da da­ne pro­vo­di u rad­nji. Mu­šte­ri­je re­dov­no svra­ća­ju, a ko­mu­ni­ka­ci­ja s Mi­ha­i­lom ni­je pre­pre­ka: či­ta im on re­či sa usa­na, ru­ka­ma ob­ja­šnja­va, a za­čas i na­pi­še ako druk­či­je ne ide. Na­vi­kli su na nje­ga – po­u­zdan je, pre­ci­zan, jef­tin.

Ne­u­mor­no ra­de­ći u šnaj­de­ra­ju sa ocem Pro­kom (ko­ji je ta­ko­đe bio glu­vo­nem, a vr­stan kro­jač ko­ji je šio ode­la, ka­pu­te i dru­go), us­peo je s kra­ja se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka da po­dig­ne no­vu tro­sprat­nu ku­ću. Ima Mi­ha­i­lo le­pu po­ro­di­cu: su­pru­gu, dve kće­ri ko­je su sa­da uda­te, tro­je unu­ka ko­ji­ma je de­da omi­lje­ni lik. Vo­zač­ki je po­lo­žio još 1976. go­di­ne, pro­me­nio ne­ko­li­ko auto­mo­bi­la, vo­zio ih ši­rom Ju­go­sla­vi­je i po vi­še dr­ža­va Evro­pe bez ijed­nog pro­ble­ma.

Još od škol­skih da­na Mi­ha­i­lo se ba­vi spor­tom, igrao je ru­ko­met za re­pre­zen­ta­ci­ju glu­vih i na­glu­vih, pa osvo­jio dva zla­ta na nji­ho­voj olim­pi­ja­di: jed­no 1981. u Ne­mač­koj, dru­go 1985. u Ame­ri­ci. Go­to­vo 40 go­di­ne je tre­ni­rao taj sport. Pre­ko da­na bi šio, on­da od­la­zio na tre­ning, pa s tre­nin­ga opet za ši­va­ću ma­ši­nu, do ka­sno uve­če. Ra­do je igrao i fol­klor u an­sam­blu Udru­že­nja glu­vih i na­glu­vih Zla­ti­bor­skog okru­ga, ce­lu de­ce­ni­ju ti­me se ba­vio. I sa­da, upr­kos go­di­na­ma, la­ka je ko­ra­ka. 

Mi­ha­i­lov otac Pro­ko bio je bez slu­ha i go­vo­ra, kao i oba nje­go­va si­na Slo­bo­dan i Mi­ha­i­lo. Taj pro­blem ne­ma ni­jed­no od nji­ho­ve de­ce i unu­ka, svi su ču­ju­ći, ka­ko se to ka­že.

– Bez ob­zi­ra na to što je naš ta­ta druk­či­ji, se­stra i ja ga ni­kad ni­smo do­ži­vlja­va­le kao oso­bu sa in­va­li­di­te­tom. Jer on je to­li­ko kre­a­ti­van, spo­so­ban, po­zi­ti­van da smo se svu­da nji­me po­no­si­le. Pro­pu­to­vao je po­la sve­ta, ce­njen je maj­stor, nje­gov ži­vot je bo­gat i sa­dr­ža­jan – ka­že nam Mi­ha­i­lo­va mla­đa ćer­ka Na­ta­ša, ko­ja ra­di kao se­kre­tar Udru­že­nja glu­vih i na­glu­vih Zla­ti­bor­skog okru­ga. 

U kro­jač­koj rad­nji su pred­rat­na ši­va­ća „pfaf” ma­ši­na na no­žni po­gon na ko­joj je sta­ri maj­stor Pro­ko šio, te dve „pfaf” elek­trič­ne iz se­dam­de­se­tih na ko­ji­ma ši­je Mi­ha­i­lo. Dok pri­ča­mo sa po­ro­di­com, pan­ta­lo­ne na po­prav­ku do­no­si di­rek­tor jed­ne užič­ke ško­le, „da ih maj­stor ma­lo uteg­ne”, pa hva­li Mi­ha­i­la ko­ji mu za­čas po­pra­vlja šta tre­ba. O Mi­li­vo­je­vi­ći­ma le­po go­vo­ri i nji­hov kom­ši­ja Dra­go­slav Ri­le Bog­da­no­vić, užič­ki isto­ri­čar ko­ji ov­de po­la ve­ka, ne­kad kod Pro­ka a po­tom kod Mi­ha­i­la, do­no­si ode­ću na ši­ve­nje. – To su vr­hun­ski maj­sto­ri, če­sti­ti i ča­sni lju­di, ni­kad ni­su bi­li sku­pi. Ne­ma vi­še ova­kvih za­na­tli­ja u Uži­cu – ka­že set­no 87-go­di­šnji Ri­le.

Mno­gim po­zna­ni­ci­ma Mi­ha­i­lo je šio ne na­pla­ću­ju­ći. A da li je tač­no, pi­ta­mo Mi­ha­i­lo­vu ćer­ku i su­pru­gu, da je bi­lo i onih mu­šte­ri­ja ko­ji­ma sve što na­ru­če on ura­di, a ta­kvi pre­u­zmu ura­đe­no, odu i ne pla­te. Tač­no je, od­go­va­ra­ju, pa Mi­ha­i­lu tu­ma­če na­še pi­ta­nje. On se sa­mo na­sme­je, od­mah­ne ru­kom na ta­kve što ni­su pla­ća­li i po­ka­zu­ju­ći na svoj obraz ob­ja­sni šta je naj­va­žni­je...


Komentari5
7082f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljiljana
Nisu ovakvi ljudi kao Mihailo obicni ljudi, to su pravi ljudi ljudine kakvi bi svi mi trebali da budemo. Mihailo je svakako dika i ponos i savrsen uzor onih vrednosti kojih se cesto odricemo za rad pogresnih stvari. Moja baka Anka je isto bila divna i dobra krojacica a kao covek dobra i neprimetna. Sve najbolje Mihailu i njegovima
Божидар
Пријатно је кад покажете овако нешто. Судбине обичних људи који се боре и не посустају.
Aleksandar Veljic
Taj divan čovek živi nedaleko od mene. Nema boljeg krojača u Užicu. O njegovoj ljubaznosti i predusretljivosti da ne govorim. Više puta sam morao da mu na silu ostavljam novac, jer za male krojačke zahvate (da nešto proštepa, na primer) nije hteo novac. Sa njim komunikacija nikada nije problem, naprotiv.
dejan sakovic
Hvala i autoru i "Politici",prosto prija medju slikama i tekstvoima aktulenih domacih i nedomacih politicara.
Beogradjanin Schwabenländle
Има тешких, веома тешких судбина, човеку и поред такве судбине смешак на лицу. Захваљујем новинару што нас обавестио о овом глувонемом човеку који се храбро бори са својом судбином. Поред ове судбине неки наши велики/мали проблеми изгледају небитни,смешни. Цамо када помислим колико задовољство пружа глас вољене особе или добра музика онда се прекрстим и захвалим Господу за " нормалност ".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja