nedelja, 25.02.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:01

Deca iz vremena četvrte industrijske revolucije

Me­nadž­ment su­tra­šnjeg da­na mo­žda će se zva­ti „pre­ži­vlja­va­ju­ći”, pred njim će sta­ja­ti uvek te­ži uslo­vi i sve oštri­ji zah­te­vi kli­je­na­ta – ka­že za „Po­li­ti­ku” Ju­rij Adler, vo­de­ći ru­ski struč­njak za eko­no­mič­nu pro­iz­vod­nju
Autor: Gvozden Otaševićsreda, 14.02.2018. u 22:00
Јуриј Павлович Адлер, професор московског Државног института за челик и легуре и члан Академије за проблеме квалитета РФ, водећи је руски стручњак у областима управљања квалитетом и економичне производње (Фо­то Г. Оташевић)

Ča­čak – Ju­rij Pa­vlo­vič Adler ve­li da u „na­šem sve­tu ne­ma ni­čeg traj­ni­jeg od pro­me­na”, opi­su­ju­ći sa­že­to ka­ko su se kroz ve­ko­ve sme­nji­va­le no­vo­sti na tr­ži­štu i oba­ve­ze me­nadž­men­ta, ru­ko­vo­di­la­ca pro­iz­vod­nje. Du­go je za po­tro­ša­ča vred­nost imao sam pro­iz­vod, da­kle ne­što ma­te­ri­jal­no. Ka­sni­je, u pr­vi plan su stigle uslu­ge, da­nas pre­o­vla­da­va „pro­iz­vod uvi­jen u uslu­gu”, a već je ja­san i sle­de­ći ko­rak – re­ša­va­nje pro­ble­ma kli­jen­ta.

– Šta po­sle to­ga? To ne znam, mo­gu sa­mo da pret­po­sta­vim da će se me­nadž­ment su­tra­šnjeg da­na mo­žda zva­ti pre­ži­vlja­va­ju­ćim. Si­gu­ran sam, na osno­vu is­tra­ži­va­nja, da će pred njim sta­ja­ti sve te­ži uslo­vi u kon­ku­rent­skoj bor­bi na tr­ži­štu i sve oštri­ji zah­te­vi po­tro­ša­ča – ka­že dr Ju­rij Pa­vlo­vič Adler (80) za „Po­li­ti­ku”.

Pro­fe­sor mo­skov­skog Dr­žav­nog in­sti­tu­ta za če­lik i le­gu­re i član Aka­de­mi­je za pro­ble­me kva­li­te­ta RF, vo­de­ći je ru­ski struč­njak u obla­stima upra­vlja­nja kva­li­te­tom i eko­no­mič­ne pro­iz­vod­nje. Do­pu­to­vao je u Pri­je­vor kod Čač­ka, ne­dav­no, ra­di uče­šća na Me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji „Upra­vlja­nje kva­li­te­tom i po­u­zda­no­šću” ko­ju tu, u svom rod­nom se­lu, već dve de­ce­ni­je pri­re­đu­je dr Lju­bi­ša Pa­pić, re­dov­ni pro­fe­sor kra­gu­je­vač­kog uni­ver­zi­te­ta, svo­je­vre­me­no po­moć­nik mi­ni­stra za na­u­ku u Vla­di Sr­bi­je.

Za­što je na­stao kla­sič­ni me­nadž­ment, šta je bi­lo pre nje­ga?

– Pri­mi­tiv­na, ruč­na, za­nat­ska pro­iz­vod­nja po po­rudž­bi­ni. Sred­nji vek nam je osta­vio re­mek-de­la iz­vo­đač­kih maj­stor­sta­va. Na pri­mer, oruž­je i žen­ski na­kit iz­van­red­ne le­po­te i od­lič­nog kva­li­te­ta. Me­đu­tim, sred­njo­ve­kov­ni esna­fi, ko­ji su oku­plja­li istin­ske maj­sto­re, ima­li su ni­sku pro­duk­tiv­nost. Za­to su pro­iz­vo­di bi­li sku­pi, sa eli­ti­stič­kom pri­ro­dom u se­bi, a kli­jent­ska ba­za ve­o­ma uska.

Od ta­da su pro­hu­ja­la sto­le­ća i evo nas u do­bu ko­je se na­zi­va „če­tvr­tom in­du­strij­skom re­vo­lu­ci­jom”. Stu­di­ju pod ta­kvim na­slo­vom ob­ja­vio je Kla­us Švab, ne­mač­ki eko­no­mi­sta od Ru­sa le­to mla­đi, osni­vač i iz­vr­šni di­rek­tor Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma.

Švab ta­ko i de­li vre­me, iz­me­đu re­vo­lu­ci­ja, na­vo­de­ći da je pr­va tra­ja­la od 1760. do 1840, na ta­la­su iz­grad­nje že­le­znič­kih pru­ga. Dru­ga, kraj 19. – po­če­tak 20. ve­ka, do­ve­la je na vrh tr­ži­šta ma­sov­nu pro­iz­vod­nju za­hva­lju­ju­ći ši­re­nju elek­trič­ne ener­gi­je i uvo­đe­nju kon­ve­je­ra (te­ku­će tra­ke). I ta­da je na­stao kla­sič­ni me­nadž­ment. Tre­ća re­vo­lu­ci­ja je po­če­la še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, na­zi­va­ju je ra­ču­nar­skom (kom­pju­ter­skom) po­što je njen ka­ta­li­za­tor bio raz­voj po­lu­pro­vod­ni­ka, upo­tre­ba u po­čet­ku ve­li­kih, a za­tim i per­so­nal­nih ra­ču­na­ra, i in­ter­net mre­že. I evo nas na pra­gu če­tvr­te ko­ja je kre­nu­la sa gra­ni­ce no­vog mi­le­ni­ju­ma, osla­nja­ju­ći se na di­gi­tal­nu teh­no­lo­gi­ju, svu­da pri­su­tan i mo­bil­ni in­ter­net, mi­ni­ja­tur­nu pro­iz­vod­nu opre­mu, od­no­sno ure­đa­je ko­ji stal­no po­jev­ti­nju­ju, ve­štač­ku in­te­li­gen­ci­ju i ma­ši­ne ko­je uče.

– Pro­iz­vod­nja po po­rudž­bi­ni je po­sta­la ostvar­lji­va i spo­sob­na da, po tro­ško­vi­ma, kon­ku­ri­še ma­sov­noj. Uobi­ča­je­no je da se na­sta­nak ovog pri­la­za do­vo­di u ve­zu sa pro­iz­vod­nim si­ste­mom kom­pa­ni­je „To­jo­ta”. Na za­pa­du je on do­bio na­ziv „lean pro­duc­tion”, u Ru­si­ji „be­re­žli­voe pro­iz­vod­stvo”, a u Sr­bi­ji „eko­no­mič­na pro­iz­vod­nja”. To je na­sto­ja­nje da se na tr­ži­štu po­nu­di ne pro­iz­vod, i ne uslu­ga, i čak ne pro­iz­vod uvi­jen u uslu­gu, ne­go re­še­nje pro­ble­ma sa ko­jim se kli­jent sreo. 

Kad se po­ja­vio, ta­kav pri­stup na Za­pa­du je do­bio na­ziv „edžajl” (agi­le), da­kle okre­tan, ak­ti­van, ener­gi­čan, brz, spre­tan, br­zo­re­a­gu­ju­ći. A Adler je to na svoj ma­ter­nji pre­veo, pri­hva­ta­ju­ći ne­sa­vr­še­nost, kao „po­sto­jan”. Aka­de­mik pod­se­ća na stu­di­ju „Po­sto­ja­na pro­iz­vod­nja”, Džej­msa Vu­me­ka i De­ni­je­la Džon­sa, ko­ji su naj­no­vi­ji od­nos po­tro­ša­ča i me­nadž­men­ta skro­ji­li u se­dam ta­ča­ka: re­ši­te moj pro­blem u pot­pu­no­sti (1), ne tro­ši­te bes­po­treb­no mo­je vre­me (2), daj­te mi baš ono što ja že­lim (3), is­po­ru­či­te vred­nost ra­da gde ja že­lim (4), re­ši­te moj pro­blem on­da ka­da ja že­lim (5), daj­te mi ono re­še­nje ko­je ja stvar­no že­lim (6), re­ša­vaj­te moj pot­pu­ni pro­blem stal­no, ne op­te­re­ćuj­te me do­no­še­njem od­lu­ka (7). 

Iz ovog krat­kog spi­ska do­bro se vi­di ka­ko se pro­me­nio dnev­ni red za pro­iz­vo­đa­ča.

– Ume­sto „Ku­puj šta da­ju – a ako ne­ćeš ne ku­puj”, sa­da tre­ba kon­kret­no ući u re­al­ne pro­ble­me kli­jen­ta. Ume­sto – „Svra­ti­te pre­ko­su­tra, mo­žda će va­ša po­rudž­bi­na bi­ti go­to­va” – sa­da va­ži – „Ne bri­ni­te, mi će­mo si­gur­no po­što­va­ti rok i oba­ve­zno vas oba­ve­sti­ti”. Ume­sto ro­be ko­ja je du­go le­ža­la u ma­ga­ci­nu ne­pro­da­ta, sa­da se pru­ža mo­guć­nost oslo­ba­đa­nja od nje is­po­ru­kom na adre­su. Ume­sto – „Naš ma­ga­cin se na­la­zi bo­gu iza no­gu a vi mo­ra­te oti­ći ta­mo ka­ko bi­ste sa­zna­li da je go­to­va va­ša po­rudž­bi­na, i vo­di­te ra­ču­na da je kod nas od je­dan do če­ti­ri pa­u­za za ru­čak”, sa­da se mo­ra do­go­va­ra­ti o to­me na ko­je me­sto i u ko­je vre­me kli­jent že­li da pri­mi po­rudž­bi­nu. Ume­sto – „Kli­jen­tu, mi smo vam da­li naj­bo­lje na sve­tu a vi ipak ni­ste za­do­volj­ni; od­la­zi­te, vi nam sme­ta­te u po­slu” – sa­da se mo­ra sa­ve­sno ući u po­tre­be kli­jen­ta.

Tr­ži­šte u na­šim da­ni­ma ima po­sla ne sa kli­jen­tom, ne­go sa kon­kret­nim čo­ve­kom, sa sku­pom svih nje­mu svoj­stve­nih že­lja i oso­bi­na.

Mo­gu do­ći, na­gla­ša­va Adler, i kli­jen­ti ko­ji že­le da vi uz­me­te na se­be bri­gu o nji­ho­vim pro­ble­mi­ma na stal­noj osno­vi. Na pri­mer, da ne sa­mo na­pra­vi­te za njih ra­ču­nar, ne­go i da ga odr­ža­va­te, ob­na­vlja­te soft­ve­re, me­nja­te opre­mu, i sve to vo­de­ći ra­ču­na o po­tre­ba­ma, shva­ta­nji­ma, i de­blji­ni kup­če­vog nov­ča­ni­ka.

– U ma­sov­noj pro­iz­vod­nji ne­ma pro­ble­ma, po­tra­žnja se mo­že sma­tra­ti de­fi­ni­sa­nom. U eko­no­mič­noj, prog­no­za po­tra­žnje po­sta­je i mo­gu­ća i neo­p­hod­na, po­što je jed­na od va­žnih kon­ku­rent­skih pred­no­sti i iz­vo­ra sni­že­nja tro­ško­va –sma­nje­nje za­li­ha. Ako se prog­no­za i či­nje­ni­ca ra­zi­la­ze 25 od­sto, ma­nje-vi­še, po mo­jim pro­u­ča­va­nji­ma, pro­iz­vo­đač iz­la­zi na kraj sa te­ško­ća­ma i op­sta­je. To je gra­ni­ca. Apri­la 2009. imao sam mo­guć­nost da sret­nem ru­ko­vod­stvo kom­pa­ni­je „To­jo­ta” i ta­da mi je ru­ko­vo­di­lac slu­žbe kva­li­te­ta po­ka­zao gra­fi­ko­ne „prog­no­za – či­nje­ni­ca” za mart te­ku­će go­di­ne. Sa­mo u jed­nom slu­ča­ju ra­zi­la­že­nje je ne­znat­no pre­ma­ši­va­lo 10 pro­ce­na­ta, pri če­mu je prog­no­za išla ne sa­mo po auto­mo­bi­li­ma, ne­go i pre­ma bo­ji i ključ­nim sklo­po­vi­ma. 

Iz sve­ga pro­is­ti­če da je „po­sto­ja­nost” ne­za­mi­sli­va bez ko­ri­šće­nja in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja. Me­đu­tim, po­ka­za­lo se da i te teh­no­lo­gi­je po­sta­ju obje­kat „ši­ro­ke upo­tre­be po­sto­ja­no­sti”. Šta­vi­še, po svoj pri­li­ci baš in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je po­sta­le su pr­va oblast pri­me­ne „po­sto­ja­nih” teh­no­lo­gi­ja.

– Iz­u­zet­no je va­žno da se pro­iz­vod­ni pro­ces, isto­vre­me­no sa iz­ra­dom ro­be, ko­ri­sti i za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka ka­ko ga je mo­gu­će una­pre­di­ti. Za­pra­vo se is­po­sta­vi­lo da te in­for­ma­ci­je če­sto ko­šta­ju, vi­še ne­go rob­ni pro­iz­vo­di za tr­ži­šte. U no­vi­je vre­me na zna­ča­ju  do­bi­ja no­vi sta­ti­stič­ki pri­laz, ko­ji se na­zi­va „ve­li­ki po­da­ci” ili „big da­ta”. To je jed­na od pr­vih la­sta če­tvr­te in­du­strij­ske re­vo­lu­ci­je: po­ja­va teh­nič­ke mo­guć­no­sti pri­ku­plja­nja i ob­ra­de ogrom­ne ko­li­či­ne ne­srod­nih in­for­ma­ci­ja, ko­je se br­zo me­nja­ju, ob­ra­đu­ju i pre­no­se na sku­pu obič­nih lič­nih ra­ču­na­ra, ot­kri­la je sa­svim no­ve per­spek­ti­ve ana­li­ze i do­no­še­nja od­lu­ka u pro­iz­vod­nom pro­ce­su – is­ta­kao je naš sa­go­vor­nik iz Mo­skve, Ju­rij Pa­vlo­vič Adler.


Komentari2
d6da9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Klijent se menja i zahteva sve vise.Nece samo da mu date supu i zlatnu kasiku,nego hoce da mu napravite cvrste i lepe porculanske krune(zube) koje ce podneti vrucu supu ,jer nema vremena cekati da se ona ohladi.Oni sa dubljim dzepom nece se truditi ni sami da sipaju supu u svoja uzvisena usta,nego cete im morati poslati asistenta prodaje,da ih hrani.Tacno je da um caruje a snaga klade valja,no um sve vise raba svoje kapacitete na zadovoljavanje potreba konzumenta.Tako da sve svoje znanje i opsene ubaca u reklame,ne bi li sto bolje i sto skuplje prodao proizvod.Kako narastaju potrebe konzumenta tako se menja i reklama.Postaje sve agresivnija i prisutnija u nasim mozgovima.Ono sto je u psihplogiji Super ego,koji je iznad ega i nedozvoljava mu da u svemu podrzi Id(nase instinkte) to ce biti buduca reklama-supervizor-superega!Najbolja je usmena reklama od usta do usta.No nje je sve manje.Delom zbog interneta delom da ce u buducnosti tek-covek coveku biti vuk(potrosacki konkurent)!!!
Зоран Маторац
Не мења се толико клијент колико се мења понуда, а трговцима је главни проблем како да убеде клијенте да купују којекакве нове беспотрепштине. Људе треба рекламама навести да се чудом чуде како су уопште досад живели без тога и тога. Застарелост производа је психолошка категорија, а навек је било (у свим временима и свим друштвима) да је једини разлог за куповину скупоцених ствари показивање статусног симбола.
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja