subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:26

Tvorac Sretenjskog ustava – od progona do zaborava

Autor: Olivera Miloševićsreda, 14.02.2018. u 22:00
Гроб Димитрија Давидовића на смедеревском гробљу (Фо­то О. Милошевић)

Sme­de­re­vo – Osim što je 15. fe­bru­ar Dan dr­žav­no­sti, ovo je i Dan ustav­no­sti jer je u Kra­gu­jev­cu, 1835. go­di­ne usvo­jen pr­vi naj­vi­ši prav­ni akt u isto­ri­ji Sr­bi­je – Sre­tenj­ski ustav. Nje­go­vog tvor­ca, Di­mi­tri­ja Da­vi­do­vi­ća, 183 go­di­ne na­kon što je Sr­bi­ji po­da­rio je­dan od naj­mo­der­ni­jih i naj­de­mo­krat­ski­jih usta­va to­ga do­ba, sa­mo se ret­ki se­ća­ju. Ni u ove pra­znič­ne da­ne ni­su na­ja­vlje­ne zva­nič­ne po­se­te nje­go­vom gro­bu u Sme­de­re­vu. Me­sto gde po­či­va ovaj zna­me­ni­ti Sr­bin ni­je u agen­di dr­žav­nih i lo­kal­nih zva­nič­ni­ka, iako se na pro­le­će ove go­di­ne na­vr­ša­va i 180 go­di­na od nje­go­ve smr­ti. 

Oko pu­stog gro­ba na sta­rom gro­blju u „sr­cu” Sme­de­re­va, od­zva­nja ti­ši­na. „Di­mi­tri­je Da­vi­do­vić, sav Sr­bin”, epi­taf is­pi­san sta­rom srp­skom or­to­gra­fi­jom na nad­grob­noj plo­či, a ko­ji je sam osmi­slio, ostao je da­nas kao je­di­na opo­me­na da je ovaj čo­vek za­i­sta i bio sav Sr­bin.

Te­ko­vi­ne ko­je je osta­vio u ama­net svom na­ro­du, ne­iz­bri­siv su isto­rij­ski trag.

Osim što je na­pi­sao Ustav ko­jim se u Sr­bi­ji uki­da fe­u­da­li­zam, a vlast de­li na za­ko­no­dav­nu, sud­sku i iz­vr­šnu, Da­vi­do­vić je utvr­dio i bo­je dr­žav­ne za­sta­ve, osmi­slio grb di­na­sti­je Obre­no­vić... Bio je i otac srp­skog no­vi­nar­stva, pu­bli­ci­sta, iz­da­vač, di­plo­ma­ta, lič­ni kne­žev le­kar, se­kre­tar, sa­vet­nik. 

Ro­đen je u Ze­mu­nu 1789. go­di­ne. Ško­lo­vao se u rod­nom gra­du, Pe­šti, Srem­skim Kar­lov­ci­ma, a sa 24 go­di­ne od­la­zi u Beč da stu­di­ra me­di­ci­nu. Ali, ži­vot u ta­da­šnjoj pre­sto­ni­ci Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, od­vo­di ga dru­gom po­zi­vu – no­vi­nar­stvu. Za­jed­no sa Di­mi­tri­jem Fru­ši­ćem, ko­ga je Da­vi­do­vić po­zna­vao još od ško­lo­va­nja u Pe­šti, osni­va „No­vi­ne serb­ske”, pr­ve no­vi­ne na ma­ter­njem je­zi­ku u Be­ču gde je u to vre­me ži­ve­lo mno­go ugled­nih Sr­ba. Do­zvo­lu im je dao lič­no pr­vi austrij­ski car Franc. Po­kre­nuo je Da­vi­do­vić i svo­ju štam­pa­ri­ju, 1. av­gu­sta 1813. ka­da ob­ja­vlju­ju pr­vih 200 pri­me­ra­ka. Vre­me­nom su po­če­li da pi­šu i ve­sti o zbi­va­nji­ma u Sr­bi­ji. Di­mi­tri­je je sa­ra­đi­vao sa ve­li­kim lju­di­ma po­put Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­ra­dži­ća, Jer­ne­ja Ko­pi­ta­ra, Lu­ki­ja­na Mu­šic­kog i dru­gih. Na­kon de­se­tak go­di­na no­vi­ne su za­pa­le u fi­nan­sij­sku kri­zu, a Da­vi­do­vić u du­go­ve. 

Po ga­še­nju li­sta pi­sao je Mi­lo­šu Obre­no­vi­ću mo­le­ći ga da u Sr­bi­ji na­sta­vi sa ra­dom. Ubr­zo po­sta­je pr­vi kne­žev se­kre­tar i po­ro­dič­ni le­kar. Da­vi­do­vić je po na­lo­gu kne­za ne­ko vre­me ra­dio na Usta­vu, ko­ji je upr­kos Mi­lo­še­vom od­la­ga­nju, ipak usvo­jen na Sre­te­nje 1835. 

Na sna­zi je bio sa­mo dve ne­de­lje. Ipak, do­volj­no da do da­nas osta­ne naj­li­be­ral­ni­ji Ustav ko­ji je Sr­bi­ja ima­la. Upra­vo zbog slo­bo­da ko­je je ovaj naj­vi­ši do­ku­ment da­vao obič­nom čo­ve­ku, a pod pri­ti­skom ve­li­kih evrop­skih si­la, Mi­loš Obre­no­vić ga je uki­nuo, sva­liv­ši kri­vi­cu na usta­vo­tvor­ca. I to ni­je sve. Knez je Da­vi­do­vi­ća pre­ko no­ći pen­zi­o­ni­sao i pro­te­rao iz Be­o­gra­da. Di­mi­tri­je je oda­brao da ži­vot sa po­ro­di­com na­sta­vi u Sme­de­re­vu, ka­ko je iz­ja­vio, zbog le­po­te pre­de­la i zdrav­stve­nih raz­lo­ga. Osta­lo je za­be­le­že­no da je do­bio ku­ću u cen­tru gra­da, ima­nje u oko­li­ni i apa­na­žu od 300 zlat­nih gro­ša go­di­šnje. Pro­gon je, ipak, pot­pu­no skr­hao ovog slo­bo­do­um­nog čo­ve­ka, oči­to, pre­vi­še li­be­ral­nog za vre­me u kom je ži­veo. 

U Sme­de­re­vu ni­je na­šao svoj mir. Umr­li su mu su­pru­ga i de­ca, a nje­go­vi po­sled­nji da­ni bi­li su te­ški i tu­žni. Sa­mo­vao je u be­di, za­bo­ra­vljen od svih. Pre­mi­nuo je u 48. go­di­ni, 25. mar­ta 1838. Sa­hra­njen je na svom ima­nju, ka­ko mu se ne bi znao grob. Vest o nje­go­voj smr­ti ni­su pre­ne­li u Sr­bi­ji. Čak ni no­vi­ne ko­je je po­kre­nuo i bio pr­vi ured­nik. Evro­pa je o ovo­me sa­zna­la iz li­sto­va ko­je su Sr­bi iz Ugar­ske iz­da­va­li u Pe­šti. 

Tek ka­da je Mi­lo­še­va stra­ho­vla­da za­vr­še­na, Da­vi­do­vi­ćev grob je pro­na­đen i po­smrt­ni osta­ci pre­ne­ti na sme­de­rev­sko gro­blje i po­lo­že­ni po­red cr­kvi­ce iz 15. ve­ka. Na­ža­lost, naj­ve­ći broj gra­đa­na Sr­bi­je ne zna gde po­či­va tvo­rac pr­vog srp­skog Usta­va. Ni­je ma­lo ni Sme­de­re­va­ca ko­ji ne zna­ju da je u cen­tru nji­ho­vog gra­da sa­hra­njen Di­mi­tri­je Da­vi­do­vić, kao ni da je baš u nji­ho­vom gra­du pro­veo po­sled­nje tri go­di­ne ži­vo­ta. 

Tra­di­ci­ja ne­do­volj­nog po­što­va­nja li­ka i de­la čo­ve­ka ko­ji je dao ve­li­ki do­pri­nos u stva­ra­nju mo­der­ne Sr­bi­je, na­ža­lost, na­sta­vlja se. Da­vi­do­vić je od­u­vek uži­vao ve­ći ugled u sve­tu, ne­go u sop­stve­noj ze­mlji u ko­joj je umro i po­či­va za­bo­ra­vljen.


Komentari13
2f357
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Bezgranicna hvala gospodji Oliveri Milosevic - autoru ovog artikla. Nikad nisam cula za Dimitrija Davidovica. Moj otac je bio pravnik i pricao nam puno podataka o svojim studijama na pravnom fakultetu u Beogradu , ali ni on nije bio upoznat sa usvajanjem Ustava Srbije ni ko je bio tvorac istog. Mirjana - Arizona
Miloš Busarac
U Kragujevcu postoji ulica sa imenom D.Davidovića,ali se ona nalazi u rubnom delu grada(moj kolega živi u toj uličici,tako da sasvim slučajno znam)! Ali zato stvaraoci Jugoslavije,N.Pašić i kralj A.Karadjordjević imaju ulice u centru grada!
Божидар Митровић, доктор правних наука
Грешка 1: ".. 15. фе­бру­ар .. је и Дан устав­но­сти јер је .. 1835. го­ди­не усво­јен пр­ви нај­ви­ши прав­ни акт у исто­ри­ји Ср­би­је – Сре­тењ­ски устав." Први највиши правни акт у НОВОЈ историји Србије (зване и РАсСија по карти чак и из 1689.) је било "Законоправило или Кормчја (од речи кормчиј - управљати се) књига Св. Саве " оглашено 1219. године јер је садржало и статусно/може се рећи уставно право "у Еклогама jе исказано и обичаjно право Словена. Прохирон, jе увршћен у Крмчиjу под називом Закона градског" и примењивало се у Бугарској, Русији, "Румунији", ВенГрији. Грешка 2: "осми­слио грб ди­на­сти­је Обре­но­вић..." Грб оцила са венцем је био грб државе јер је био на том Уставу па није грб Обреновића него државе Србије. Из овог је тачно "Тра­ди­ци­ја не­до­вољ­ног по­што­ва­ња ли­ка и де­ла чо­ве­ка ко­ји је дао ве­ли­ки до­при­нос у ства­ра­њу .... Ср­би­је, на­жа­лост, на­ста­вља се!" На Правном се не учи о значају Законоправила Св. Саве које важи и данас у СПЦ/РПЦ/БПЦ
Dragan Pik-lon
Mi smo zaboravili ceo prvi svetski rat i kompletnu solunsku generaciju posle komunistickog ispiranja mozga.Nije ni cudo sto neznamo za evropskog ustavotvorca,gospodina Davidovica!Komunizam je do te mere "oprao"nasu kolektivnu memoriju i to sa varikinom.Bojim se da nam je promenio genetiku sve do kostane srzi.Cele kula ce proplakati od muke!!!
МиланМ
Устав Сретењски трајао је 55 дана, по том уставу кнез је по свом нахођењу скупштину сазивао а одлуке је сам доносио по својој вољи.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja