- Bilo je i mnogo gorih dana
sreda, 15.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:42
„POLITIKA” U JERUSALIMU

Bilo je i mnogo gorih dana

Autor: Jelena Kavajasreda, 14.02.2018. u 22:00
Двоје младих на зидинама подељеног града (Фо­тографије Ј. Каваја)
Плато код Зида плача

Od našeg specijalnog izveštača
Jerusalim – Kod stepenica ispred starog Jerusalima i dalje stoji plakat s natpisom „Bože, blagoslovi Trampa”, jedan od mnogih koji su preplavili grad od žućkastog kamena kada je američki predsednik početkom decembra priznao ovaj grad kao prestonicu Izraela. Odmah pored je i poruka dobrodošlice potpredsedniku Majku Pensu, „pravom prijatelju cionista”, postavljena uoči januarske posete.

„Ne znam ko je to postavio, možda su hrišćani”, kao da se pravda mlada Izraelka Dafne dok delegaciju stranih novinara vodi u obilazak grada za koji umesto turističkog vodiča može da posluži i Biblija.

Plakate ispod zidina koje opasuju svetinje tri religije zaista su postavili hrišćani, i to američki evangelisti, uvereni da će ono što je njihov predsednik uradio za Izrael doneti božji blagoslov Americi.

Stanovnicima Jerusalima doneo je strepnju i neizvesnost. Na gradskoj autobuskoj stanici jedan Palestinac je izbo policajca. Izbili su sukobi na Zapadnoj obali, području pod palestinskom upravom koje od Jerusalima razdvaja visoki zid.

Ako Izraelce pitate šta misle o Trampovoj odluci, nije im jasno zašto je ona podigla temperaturu. Reći da je Jerusalim prestonica Izraela isto je kao reći da sunce sija, kaže naš vodič. Ili da je Pariz glavni grad Francuske, s blagim osmehom odgovara Hemi Peres.

„Tramp nije rekao da nije za dve države, nije pomenuo istočni i zapadni Jerusalim, samo je rekao ono što je realnost. Ne mislim da svet treba da diže galamu oko toga, ali oni koji žele sukob nisu ni slušali šta je rekao”, kaže za „Politiku” sin Šimona Peresa, bivšeg predsednika i premijera.

Dafne priznaje da nije vodila grupe uoči najavljene Trampove odluke ni nekoliko dana posle, jer je situacija bila napeta. Nepuna dva meseca kasnije, uske ulice starog grada su pod opsadom turista, a ne do zuba naoružanih policajaca, kako bi se očekivalo. Kažu da je malo drugačije na Hramovnoj gori, jednom od najspornijih verskih mesta na svetu. Muslimanska četvrt otvorena je za nemuslimane samo dva puta dnevno i nije bila u planu posete grupe od dvadesetak novinara. Izraelski policajci čuvaju plato sa čuvenom Al Aksom, trećim najsvetijim mestom za muslimane, i ne dozvoljavaju da posetioci nose obeležja jevrejske vere.

Dok nam sa uzvišenja u Jermenskoj četvrti, s kojeg puca pogled na zlatni krov Kupole na steni, objašnjava da je baš u tom muslimanskom delu „centar sveta” za Jevreje, Dafne jednim okom prati nepoznatog mladića koji prilazi grupi i sa osmehom kaže: „Dobro došli u Palestinu.”

Jerusalim je ceo palestinski i za mladog Malika, koji prodaje suvenire u hrišćanskom delu grada, ali je više energije utrošio da ubedi novinarku da kupi kožnu tašnu nego da argumentuje svoj politički stav.

U susednoj ulici prodavac začina Rumunki se obraća na rumunskom, Irkinji na engleskom, a meni deklamuje fraze i reči na srpskom: Novi Sad, Beograd, molim lepo, nema na čemu, nije skupo. Trud oko jezika mu se isplatio jer izlazimo s punim kesama.

„Živimo od turista, a kada ima tenzija – nema turista. Ali sada je dobro, pamtim mnogo gore dane”, kaže palestinski trgovac poliglota. U budućnosti vidi Jerusalim kao grad podeljen između dve države, ali naglašava da Jevreji moraju prestati da na silu menjaju demografsku sliku grada i regije.

Ortodoksni Jevreji u crnim odelima, sa šeširima ispod kojih vire upleteni zulufi, žure ka najsvetijem mestu za Jevreje. Potporni zapadni zid načičkan ceduljama sa molitvama jedino je što je ostalo od Solomonovog hrama, koji su Rimljani srušili u prvom veku, zbog čega je Zid plača. Na prilazima su bezbednosne kontrole kao na aerodromima. Kod zida se odvojeno mole muškarci i žene, držeći ispred sebe svete spise. Okolo je puno učenika i mladića i devojaka u vojničkim uniformama.

U hrišćanskoj četvrti, načičkanoj dućanima koje drže Palestinci, nalazi se najsvetije mesto za hrišćane. Crkva svetog groba podignuta je u 11. veku, na mestu gde se veruje da je Isus razapet, sahranjen i vaskrsao. Izlaganje vodiča na trenutak prekidaju zvona koja oglašavaju da jerusalimski patrijarh grčke pravoslavne crkve upravo odlazi. Reč je o Teofilu Trećem, koga su pred Božić napali gnevni palestinski hrišćani na Zapadnoj obali, optužujući ga za izdaju jer crkvene starešine u tajnosti prodaju parcele na Svetoj zemlji tajanstvenim jevrejskim kupcima.

Pitanje vlasništva nad teritorijom u središtu je izraelsko-palestinskog spora oko Jerusalima. Prošlog juna bilo je tačno pedeset godina otkako je Izrael u ratu osvojio istočne delove grada, uključujući i stari grad sa svetim zdanjima. Palestinci očekuju da taj deo grada bude prestonica njihove buduće države.

Tramp je ovih dana rekao da je pitanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela skinuo s dnevnog reda, ali da dvema stranama prepušta da se dogovore oko granica. Takođe je bio neuobičajeno kritičan prema izraelskom rukovodstvu i naseljima na teritoriji koju Palestinci vide u svojoj budućoj državi. Palestinski vođa Mahmud Abas zatražio je u utorak da se u Parizu ili Moskvi održi konferencija o konačnom statusu Jerusalima, koja bi uključila i Rusiju, EU i vodeće muslimanske zemlje.

Dok političari tragaju za rešenjem bliskoistočnog čvora koje im decenijama izmiče, poslovni lideri koji su poslednjih godina promenili ekonomsku sliku Izraela uvereni su da postoji i drugi način i da bi tehnološki napredak mogao da donese mir regionu.

„Ne vidim da bilo koji lider u regionu čini dovoljno da pokrene stvari ka pravom rešenju. U Jerusalimu, nekad najsiromašnijem gradu u zemlji sa velikim političkim problemima, pre 24 godine počeli smo da ostvarujemo viziju zasnovanu na inovacijama i mirnom suživotu. Danas imamo umetnike Jevreje i Arape koji nastupaju zajedno. Imamo obrazovni projekat i kada je napetost bila najveća roditelji i civilni lideri su bili ti koji su se izborili za mir u gradu”, kaže mi Erel Margalit, investitor i jedan od pionira izraelskog tehnološkog uspona. Pet godina bio je poslanik opozicione Laburističke stranke u Knesetu, ali se prošle jeseni povukao, pošto je poražen na izborima za šefa stranke. Pamti se njegova poruka iz kampanje premijeru Benjaminu Netanijahuu da „vrati Izraelcima zemlju”, nezadovoljan pravcem kojim predvodi državu. Vratio se odmah na mesto direktora investicionog fonda JVP, uveren da kroz socijalno preduzetništvo može bolje da sprovede ideje za koje se zalagao i u Knesetu:

„Političari uvek pričaju šta bi izgubili sporazumom – Izraelci teritorije, Palestinci neke svoje ciljeve. Preduzetnike zanima šta mogu da dobiju u saradnji sa Palestincima i ostalim umerenim Arapima, kako bi se rešio problem vode, jer je mnogi nemaju, da se unapredi poljoprivreda, jer su mnogi gladni, da se otvore radna mesta. Najbolji ’provodnik’ ekstremizma je siromaštvo.”

Margalitov moto je „jala”, arapska reč koja poziva na pokret, na delovanje. „Mislim da nam generacije ljudi u celom regionu poručuju – jala. Zalažem se za rešenje sa dve države, za šta neki u ovoj vladi možda nisu. Ne volim kada kažu da nemaju s kim da razgovaraju, partnera uvek ima. Ja ih imam među Palestincima, osnivamo kompanije koje opslužuju ogromno tržište na arapskom jeziku. Kada sam video kako kompanija osnovana u Ramali povezuje doktore u Dubaiju i Maroku sa pacijentima kako bi dobili najbolju negu, rekao sam – aleluja, ovako će izgledati mir. Mir se ne stvara samo iza zatvorenih vrata među političarima koji su izgubili dodir s narodom. Ako su se političari zaglavili, preduzetnici će izgraditi mostove”, poručuje Margalit.

Ideja da će ekonomski napredak doneti mir regionu nije nova. Palestinci su je uglavnom kritikovali kao pokušaj Izraela da eksploatacijom obespravljene manjine ostvari svoje ciljeve.

Hemi Peres uverava da nije tako.

„Bliskom istoku potrebna je promena klime posle rasula koje je donelo arapsko proleće. Nadam se da će osnova te promene biti ekonomija i inovacije. Veoma smo otvoreni za saradnju prema arapskom svetu. Neki od njih se ustežu od otvorene saradnje jer postoji shvatanje da Izrael nudi ekonomski mir umesto političkog. Spremni smo da svoje znanje i iskustvo podelimo da bi ovaj siromašni region krenuo napred. Potrebno nam je samo poverenje da pored toga nemamo i neke druge namere”, poručuje sin Šimona Peresa, direktor investicionog fonda Pitango.


Komentari3
c68e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vladimir kos
stevan888@ mislim da si ti upravo nasjeo jednoj drugoj propagandi koja traje zadnjih 2000 godina u raznim formama od Biblije do interneta.
ProPolitikin Hrvat
Pa Jerusalem jeste glavni grad Jevreja i Jevrejske drzave u cemu je problem? Oni kojima se ne svidja ta cinjenica imaju Meku, Medinu, Rijad, Abu Dabi, Damask, Teheran, ali i Rim, Vatikan, Berlin, Moskvu, London, Vasington itd.
Stevan888
Molibi bracu Srbe da olade glave i ne nasedaju na konstantnu propagandu protiv Jevreja ipak nam je Izralel veliki prijatelj i stari Brat! Neka Bog blagoslovi Srbe Jevreje i sve moralne postene i savjesne ljude

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja