nedelja, 20.05.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:38

Nelikvidnost još velika boljka

Poslednjeg dana 2017. u blokadi su bili računi 36.441 preduzeća i 16.722 preduzetnika, a ukupan dug „težio” je 308,18 milijardi dinara. – Svaki treći račun se ne plaća na vreme
Autor: Aleksandar Mikavicasreda, 14.02.2018. u 22:00
За са­мо 12 од­сто ра­чу­на на на­пла­ту се че­ка ма­ње од 30 да­на (Фото Ж. Јовановић)

Ako je su­di­ti po po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je o blo­ki­ra­nim ra­ču­ni­ma prav­nih li­ca i pred­u­zet­ni­ka na dan 31. de­cem­bra 2017. go­di­ne, ne­li­kvid­nost je još ve­li­ka bolj­ka srp­ske pri­vre­de. Tog da­na u blo­ka­di su bi­li ra­ču­ni 36.441 pred­u­ze­ća i 16.722 pred­u­zet­ni­ka, a nji­hov uku­pan dug „te­žio” je 308,18 mi­li­jar­di di­na­ra. Blo­ki­ra­nih je oko tri hi­lja­de bi­lo vi­še ne­go istog da­na pret­hod­ne go­di­ne.

Pre­ma iz­ve­šta­ji­ma Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre (APR) za 2015. i 2016, srp­ska pri­vre­da je po­če­la da se opo­ra­vlja. Pro­fit ostva­ren u 2016. bio je ve­ći čak 3,4 pu­ta u po­re­đe­nju s do­bit­kom is­ka­za­nim u 2015. go­di­ni, ali se li­kvid­nost pri­vre­de još ne po­pra­vlja. 

Broj du­žni­ka či­ji su ra­ču­ni blo­ki­ra­ni se ne sma­nju­je, što zna­či da je pri­vre­da još pre­za­du­že­na, a eko­no­mi­sti tvr­de da su to­me do­pri­ne­le i ban­ke vi­so­kim ka­ma­ta­ma na odo­bre­ne kre­di­te.

Upu­će­ni uka­zu­ju da je trend opo­rav­ka srp­ske pri­vre­de na­sta­vljen i u 2017. Po­ka­za­te­lji za­du­že­no­sti, li­kvid­no­sti, sol­vent­no­sti i pro­fi­ta­bil­no­sti kre­ću se u po­zi­tiv­nom sme­ru, ali sva na­ve­de­na po­bolj­ša­nja još ni­su do­volj­na da po­pra­ve go­di­na­ma uru­ša­van fi­nan­sij­ski po­lo­žaj pri­vre­de. 

Po slo­vu Za­ko­na o ro­ko­vi­ma pla­ća­nja, od apri­la 2013. is­po­ru­če­nu ro­bu i uslu­ge dr­ža­va, op­šti­ne i jav­na pred­u­ze­ća oba­ve­zni su da pla­ća­ju u ro­ku do 45, a pri­vat­ne fir­me do 60 da­na. Dr­ža­va od ta­da svo­je oba­ve­ze iz­mi­ru­ju u pro­pi­sa­nom ro­ku i ni­je „ge­ne­ra­tor ne­li­kvid­no­sti”.

Da su kom­pa­ni­je još lo­še pla­ti­še po­tvr­di­lo je i is­tra­ži­va­nje „EOS ma­trik­sa”. Ipak, sta­nje sa na­pla­tom je da­le­ko od do­brog, ali je bo­lje ne­go 2009.

Pre­ma re­či­ma Iva­na Ni­ko­li­ća, di­rek­to­ra is­tra­ži­va­nja u Eko­nom­skom in­sti­tu­tu, an­ke­ta spro­ve­de­na u zi­mu 2016. po­ka­za­la je da 67 od­sto na­ših kom­pa­ni­ja pla­ća svo­je ra­ču­ne u ro­ku. Re­dov­ne pla­ti­še me­đu fir­ma­ma u Sr­bi­ji svo­je oba­ve­ze iz­mi­ru­ju u pro­se­ku do 46 da­na od pri­spe­ća ra­ču­na za na­pla­tu. I po­red to­ga, po to­me su sa­mo is­pred grč­kih fir­mi. Za sa­mo 12 od­sto ra­ču­na na na­pla­tu se če­ka ma­nje od 30 da­na, a naj­re­dov­ni­je se pla­ća­ju uslu­ge.

Sva­ki tre­ći ra­čun u Sr­bi­ji se ne pla­ća na vre­me. Po­sle is­te­ka ro­ka za pla­ća­nje kom­pa­ni­je na svoj no­vac če­ka­ju u pro­se­ku još 50 da­na, dok je u evrop­skim ze­mlja­ma to če­ka­nje sve­de­no na 21 dan.

Za­ni­mlji­vo je da su gra­đa­ni i pred­u­zet­ni­ci re­dov­ni­je pla­ti­še od pred­u­ze­ća. Iako ima­ju kra­će ro­ko­ve, 79 od­sto njih iz­mi­ru­je svo­je oba­ve­ze na vre­me, što je evrop­ski pro­sek. Što su ro­ko­vi pla­ća­nja ra­ču­na kra­ći, gra­đa­ni i pred­u­zet­ni­ci ih re­dov­ni­je pla­ća­ju, i po to­me su me­đu naj­bo­lji­ma u Evro­pi.

Za­ko­nom o pri­vred­nim dru­štvi­ma pro­pi­sa­no je da „pred­u­zet­nik pre­sta­je sa ra­dom po si­li za­ko­na ako mu je po­slov­ni ra­čun u blo­ka­di du­že od dve go­di­ne”. U tom slu­ča­ju NBS ili Po­re­ska upra­va pod­no­se Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre zah­tev za bri­sa­nje pred­u­zet­ni­ka iz re­gi­stra. Ta­ko je u 2016. iz re­gi­stra iz­bri­sa­no 2.458 pri­vred­nih dru­šta­va i 21.732 pred­u­zet­ni­ka, a u 2017. 2.936 pri­vred­nih dru­šta­va i 21.732 pred­u­zet­ni­ka. 

Bro­ker Ne­nad Gu­ja­ni­čić ipak sma­tra da je dr­ža­va kod nas pre­vi­še bo­le­ći­va pre­ma ne­re­dov­nim pla­ti­ša­ma, a ceh pla­ća­ju re­dov­ne pla­ti­še, ko­je či­ne zdra­vi deo pri­vre­de, što se ko­si sa isto­vre­me­nim za­la­ga­njem za tr­ži­šnu pri­vre­du. 

– U raz­vi­je­nim tr­ži­šnim pri­vre­da­ma du­žni­ci se jed­no vre­me šti­te od po­ve­ri­la­ca, ka­ko bi im se pru­ži­la pri­li­ka da se opo­ra­ve od te­ško­ća ko­je su ih za­de­si­le – ka­že Gu­ja­ni­čić. – Ali, to ne tra­je pre­du­go. Ta­mo ste­ča­je­vi ne tra­ju go­di­na­ma, pa i de­ce­ni­ja­ma, kao što je to slu­čaj kod nas.

Na­rod­na skup­šti­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je usvo­ji­la je, na sed­ni­ci odr­ža­noj 14. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, Za­kon o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o ste­ča­ju, ko­ji je stu­pio na sna­gu, a ko­ji pred­vi­đa bo­lju na­pla­tu po­ve­ri­la­ca, sma­nje­nje tro­ško­va i skra­će­nje vre­me­na ste­čaj­nog po­stup­ka.


Komentari3
375f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Andreja Ilic
Gradjani redovnije izmiruju svoje obaveze jer im je država nametnula nekakve izvršioce koji rade po hitnom postupku. Preduzetnici, takodje ne mogu da duguju jer garantuju svom svojom imovinom. Ni prvima ni drugima se dugovi ne praštaju. Preduzeća mogu komotno da duguju. Ne garantuju ničim, odnosno, garantuju imovinom preduzeća koja je po pravilu nula. Što veća firma, to veći dužnik. Čast izuzetcima. Veliki trgovinski lanci dužni i tužni. Varaju dobavljače kako stignu. Ne poštuju nikakve rokove i nikom ništa. O bankama neću ni da govorim. Država se pravi gluva i slepa. Pod hitno doneti zakon da je ne plaćanje u roku dospeća krivično delo prevare. To ono u suštini i jeste. Na žalost, ako država ne uradi ono što joj je posao, stanje će biti sve gore i sve beznadežnije. Dovoljno je da vidite delimični spisak, ne verujem da je potpun, poreskih dužnika pa da shvatite da u državi vlada opšti javašluk.
nikola andric
Moja dva kometara nisu objavljena . Razlog nelikvinosti srpskih preduzeca je okolnost da ona samo od banaka mogu da traze zajmove. Banke pak traze ''zaloge'' za svoje kredite koje preduzeca zbog prezaduzenosti ne mogu da ponude. Trziste kapitala u sirem smislu nije razvijeno u Srbiji pa preduzeca ne mogu izdavnjem deonica i obligacija da finasiraju proizvodnju. Srbi radje ulazu dohodovni visak u viekendice, devizne racune i ''statusne proizvode''. Bune se kad ne prime platu a ne vide da su oni potrazivaoci kod preduzeca. Ista preduzeca sa dugovima iznad vrednosoti ukupne imovine idu u stecaj pa nisu u stanju da isplacuju dohotke. Kad preduzece A ne moze da plati dug preduzecu B onda preduzece B ne moze da plati dug preduzecu C , itd. Tako nastaje takozvani ''domino efekt''.
Dejan.R.Tošić
Iz kog se razloga ne saopšte podaci o vremenskom periodu blokade računa navedenih 50.000 privrednih subjekata i preduzetnika.Da li se radi o 20 dana,1 godine ili 6 godina.Ako bi to NBS znala i objavila,tada bi mogla da šalje poruke o "očekivanom privrednom" rastu.A ovako takva ozbiljna imstitucija daje samo još jednu informacija na nivou srednjoškolca.Sramota !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja