utorak, 23.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:00
KAKO JE NAŠA SELEKCIJA DOBILA NADIMAK

„Beli orlovi” nastali 14. februara 1935.

Bivši fudbalski reprezentativac Dušan Petković, koji je novinarski zanat pekao u „Politici” za vreme Svetskog prvenstva u Montevideu, proglasio je u listu „Vreme” „specijalan naziv” za našu reprezentaciju
Autor: Ivan Cvetkovićsreda, 14.02.2018. u 22:02
У белим дресовима, али још нису били „бели орлови”: Петковић (једини из Србије), Родин, Дасовић, Д. Бабић, Врбанчић, М. Марјановић, Винек, Першка (стоје), Рупец, Врђука и Плацеријано уочи утакмице против Уругваја, који је био у плавом, на Олимпијским играма у Паризу 1924.

Otkad predstavljaju Srbiju naši reprezentativci su prozvani „orlovi”. Verovatno i da bi bila uspostavljena kopča s predratnim, jer su oni bili „beli orlovi”.

A taj nadimak im je dodeljen 14. februara 1935! Tog dana ga je u beogradskom listu „Vreme” proglasio Dušan Petković Senegalac, nekadašnji reprezentativac i prvotimac šampionskog tima beogradske Jugoslavije (1924. i 1925), koji je novinarski zanat pekao odmenjujući u „Politici” Borivoja Jovanovića, izveštača sa Svetskog prvenstva u Montevideu 1930.

„Vreme” je 29. januara 1935, bez posebnog povoda, objavilo tekst pod naslovom „Kako bi trebalo krstiti naš nacionalni tim”:

„Nacionalni tim je naš zajednički ponos i nada. Nacionalni tim je personifikacija naše futbalske omladine, izraz njene moralne i fizičke vrednosti, najlepši buket od igračkih cvetova. Sa nacionalnim timom mi preživljujemo i doživljujemo sve radosti i sve nedaće, sa njim delimo svako dobro i zlo. Blistamo od sreće i zadovoljstva kad izvede neki veliki podvig, patimo do očajanja kad izneveri naše nade. S obzirom da je nacionalni tim nosilac svih naših nada i uzdanja, s obzirom da je nacionalni tim naše zajedničko dobro, naš zajednički izvor duševnih radosti i strepnji, smatramo da bi tom našem nacionalnom timu trebalo dati jedan specijalan naziv kao što je to slučaj sa mnogim nacionalnim timovima u inostranstvu. Tako, na primer, – da pomenemo samo neke zemlje – Francuzi imaju svoje „trikolore”, Belgijanci svoje „crvene đavole”, Holanđani svoje „laste”, Italijani svoje „azure”, Austrijanci svoj „vundertim”, Englezi svoju „ružu”, Mađari svoje „konjčiće” i t. d. Isto tako većina klubova ima svoje specijalno ime koje je popularisano u masi. Da pomenemo samo kod nas „plave”, „crvene”, „purgere”, „majstore s mora”, „akademičare”, „bivše šumske ljude” i t. d. Kako bi, prema tome, trebalo dati ime našem nacionalnom timu ili našim reprezentantima? Mi postavljamo pitanje i svaki odgovor, koji bi pokušao ovo pitanje da reši, naći će mesta u našem listu.” 

Što se klubova tiče „plavi” se odnosi na BSK, a „crveni” na Jugoslaviju zbog klupskih boja tih predratnih beogradskih „večitih rivala”, „purgeri” dolazi od nemačkog Burger što znači građanin s čime je poistovećen zagrebački Građanski, „majstori s mora” na Hajduk, jer je Split na moru, „akademičari” na HAŠK iz Zagreba pošto A u skraćenici znači akademski, a „bivši šumski ljudi” na BASK, koji je, dok se zvao Soko imao igralište u Košutnjaku, a to je tada bila šuma.

Prvi predlozi su obelodanjeni 4. februara 1935. Neki Vojin Mitrović je predložio da budu „orlići” zbog grba, a Božidar Pavlović „Jugoslovenski heroji”, jer je naš narod herojski, dok je neki nepotpisani predlagač bio za nadimak „neustrašivi”, pošto je to zajedničko za sve Jugoslovene. 

Bez obrazloženja su podneseni predlozi: „Jugoslovenski sokoli”, „Plavi oblaci”, „Jugoslovenski vitezovi”, „Jugoslovenske delije”, „Tići ždralovići”, „Jugoslovenski hajduci”, „Jugoslovenski uskoci”, „Naše nade”, „Naši zastavnici”, „Jugoslovenski vuci”, „Plavi lavovi”, „Plavi đavoli”, „Kajmakčalanci”, „Smeli”, „Jugoslovenski tigrovi”, „Zvezdana četa”, „Naše uzdanje”, „Jugoslovenski junaci”, „Plavi borci”, „Jugoslovenčići”. 

Uprkos tome što je najveći broj bio za naziv „Jugoslovenski orlovi” „Vreme” je poseban prostor izdvojilo za „Bele orlove”, što je predložio neki Vlada J. Jovanović. Iz njegovog opširnog pisma objavljeno je ovo:

„Pre svega zadovoljan sam što je pokrenuta ova akcija. Zašto ne bismo i mi imali reč koja bi dostojno karakterisala naše nogometne junake? Naši igrači zaslužili su već odavno da ih, i pored trenutnih neuspeha, nazovemo „Beli orlovi”. Kad već nose na svojim mladim prsima dvoglavog belog orla, zašto i njih ne bismo nazvali „Belim orlovima”? Te dve reči bi ponosno karakterisale našu jedanaestoricu. Belo – to je uvek lepo. Orao je oličenje snage i smelosti. Car među pticama, heroj visina, zar nije njemu pristupačno i ono što je ljudskom oku jedva dokučivo? Ne prkosi li on čak i moćnoj prirodi, kada na sinjoj steni ponosno stoji i kao da dovikuje: „Ja ovde vladam, ja sam nedostižan”. Eto, to bi bilo moje mišljenje u pogledu „krštenja” našeg nacionalnog tima. A moja bi želja bila da se naša jedanaestorica u sledećim bojevima vinu poput orlova i da velikim delima opravdaju ovaj naziv.”

Konačno, u četvrtak, 14. februara 1935, „Vreme” je saopštilo da su stigli i ovi predlozi: „Jugoslovenski golaći” (po golaćima Zeke Buljubaše iz Prvog srpskog ustanka) za koji kaže „da nije lišen originalnosti i koji bi, s obzirom na današnje prilike u futbalskom sportu, mogao da „pasuje”, a pomenulo je još i: „Tenkovi”; „Oganj”; „Varnice”; „11 zvezda”; „Plave furije”; „Jastrebi”; „Naši divovi” itd.”

Ipak, Petković u tekstu . „Naši reprezentativni igrači otsad će se zvati Beli Orlovi” saopštava da je „krštenje” obavljeno: „.Današnjim člankom zaključujemo, sad već moramo da upotrebimo i pravu reč, ovu anketu, primajući, ponavljamo, kao najbolji naziv za naše reprezentante , naziv „Beli Orlovi”.

Tu odluku je potkrepio rečima Vlad. Veličkovića iz Zemuna „s obzirom da igrači nose na dresu jugoslovenski grb sa dvoglavim belim orlom kao i s obzirom da je orao oličenje snage, vida i brzine.”

Kao naročit argument izneseno je mišljenje dopisnika pariskog „Futbala” Andrea Kamisa:

„Sa pažnjom pratim akciju koju ste poveli u pogledu iznalaženja imena za vaš nacionalni tim i pročitao sam sve predloge koje ste dosad objavili. Čini mi se, međutim, da bi mnogi nazivi pre priličili pozorišnim komadima ili pustolovnim romanima negoli jednoj fudbalskoj ekipi. Jugosloveni imaju grb sa dvoglavim belim orlom. Zašto, onda, „tražiti podne u veče” kad se to ime samo po sebi nameće? Nazovimo ih, prema tome, kako vi to na vašem jeziku kažete, „Beli Orlovi”. Njihov dres je u vidu nacionalne trobojke. Ali moji sunarodnici su ih preduhitrili i uzeli su za sebe naziv „Trikolori”. Ne možete ih nazvati ni po dresu, jer je dres boje neba (azuran) a to su monopolisali Italijani. Ipak, nalazim, da je bolje uzeti nešto što je vidljivo, negoli tražiti nazive iz istorije ili legende, koji ne bi uvek bili shvaćeni u inostranstvu. Nazovimo ih, prema tome, i definitivno „Belim Orlovima”, i to utoliko pre što, koliko je meni poznato, nijedan strani tim ne nosi takvo ime i što su jugoslovenski reprezentanti (nažalost ne uvek) svojom igrom takvo ime i zaslužili.”

Šaljivi predlozi

Sam Dušan Petković je u svom završnom članku istakao da „ima i nekoliko predloga za koje se ne može da utvrdi da li su ozbiljni ili šaljivi”. Kao primer je naveo „Boškovići” po Bošku Simonoviću što je anonimni predlagač ovako obrazložio: „A zašto? Pa zar se bez g. Boška mogla sastaviti do sada ma i jedna naša reprezentacija, a da on ma i indirektno, ne bi umešao svoje prste i davao svoje stručne savete? A, zatim, i njegova „sreća” i „baksuzluk” imali su često puta udela u uspehu odnosno neuspehu našeg nogometnog tima” uz napomenu: „ime je nacionalno, dakle 100 od sto naše. Predloženo je i: „faraonci”, „smeđi”, „vranci ili đivđani”, „balerine”, „jugoslovenske lole”... Ruku na srce, kakvi su bili odnosi između Beograda i Zagreba, a imajući u vidu državni grb, mogli su da budu i „dvoglavi orlovi”! 

I pre rata su naši nosili plave dresove

Posle Drugog svetskog rata državni grb je promenjen, pa smo naše reprezentativce zvali „plavi” po boji dresova. A plave dresove je reprezentacija Jugoslavije nosila i pre rata, pa se zato među predlozima „Vremenu” pominje ta boja.


Komentari0
692fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Sportske priče

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja