subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:40
UZ DAN DRŽAVNOSTI

Obnavljanje srpske države

Na Sretenje 1804. podignut je Prvi srpski ustanak, a istog dana 1835. godine Srbija je dobila prvi ustav. To je razlog što se ovaj datum, koji se od 2001. proslavlja kao Dan državnosti, uvek svečano obeležavao
Autor: Jovan Gajićsreda, 14.02.2018. u 22:00
Натпис на Спомен-обележју српским устаницима из 1804. године у Орашцу (Фо­тодокументација „Политике”)
Орашац: ту је на Сре­те­ње 1804. по­диг­нут Пр­ви срп­ски уста­нак (Фото С. Ступарушић)

Nepunih mesec dana posle osnivanja, „Politika” je 15. februara 1904. godine prenela ambijent sa ulica Beograda povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog srpskog ustanka.

„I mada vreme nije bilo najlepše po ulicama beogradskim, naročito onim kroz koje je trebalo da prođu Kralj i Dvor još od osam izjutra bilo je mnogo sveta. Kuće su sve bile iskićene zastavama, po neki prozor ukrašen ćilimovima, tako da se videlo da beogradsko građanstvo iskreno učestvuje u proslavi stogodišnjice Prvog ustanka. Po ulicama bilo je naročito mnogo ženskog sveta u prolećnim toaletama i školske mladeži koja je oduševljeno pozdravljala kralja pri prolasku.”

Mada Sretenje tada nije bilo državni praznik (kao Dan državnosti počelo se obeležavati tek u novijoj istoriji), ovako značajan jubilej nije mogao da prođe neopaženo, a pokrovitelj proslave bio je kralj Petar I Karađorđević. Godinu dana ranije dogodio se Majski prevrat, posle kojeg je dinastija Karađorđević ponovo došla na vlast, tako da je jubilej bio i dobra prilika da se istaknu delo i zasluge njenog osnivača vožda Karađorđa za naše oslobođenje od turske vlasti. Zato je toga dana, kao što je „Politika” i prenela, ceo Beograd bio okićen, a od Dvora do Saborne crkve nalazila se masa sveta, koja je kralju Petru i njegovoj pratnji burno otpozdravljala.

Ni posle Prvog svetskog rata 15. februar nije obeležavan kao državni praznik, ali je u posebnim prilikama, o „okruglim” godišnjicama, uvek velika pažnja posvećivana Prvom srpskom ustanku i njegovom značaju za naš narod i državu. Tako je bilo i 1934, kada je obeležavano 130 godina od početka ustanka. Ipak, ni to nije bilo moguće bez mešanja politike, pa je u skladu sa tada dominantom ideologijom jugoslovenstva Karađorđevoj buni davan i – jugoslovenski karakter. Tako je na prvoj strani „Politike” 15. februara objavljen tekst pod naslovom „Prvi ustanak i Jugosloveni van Šumadije”, u kojem se, pored ostalog, kaže: „Karađorđev ustanak koji je otpočeo na današnji dan, pre 130 godina iako je po svojoj vojnoj akciji bio ograničen na teritoriju predratne Srbije, po idejnoj podlozi i ljudima koji su ga vodili i pomagali imao je mnogo širi značaj. On je bio ne samo podstrek za nacionalne pokrete kod ostalih Južnih Slovena već umnogome i njihovo zajedničko delo. Vođe ustanka iako su morali večito živeti na ratnoj nozi nikada nisu gubili iz vida svoje saplemenike van granica koje su držali....”

Godinu dana kasnije nije bila „okrugla” godišnjica, pa o Prvom ustanku u tadašnjoj štampi nije bilo spomena. Ali jeste o Sretenjskom ustavu, drugom važnom događaju, koji je, uz Karađorđevu bunu, danas povod zbog kojeg se 15. februar obeležava kao Dan državnosti. Naime, te godine se navršio jedan vek od stupanja na snagu prvog ustava Kneževine Srbije, pa je ovom događaju bila posvećena znatna pažnja. Tako je 15. februara 1935. na prvoj strani „Politike” objavljen tekst o značaju ovog ustava, ali i složenim okolnostima koje su navele kneza Miloša da ga proglasi: „Na Sretenje, 02 februara 1835, za vreme kneza Miloša Obrenovića proglašen je prvi srpski ustav, zvani Sretenjski koji se može smatrati kao deo kompromisa. Na narodnoj skupštini u Kragujevcu, gde je ovaj ustav proglašen. pored skupštinara učestvovalo je nekoliko hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije, kao i sve vođe skorašnjeg buntovnog pokreta, koji se odigrao januara 1835. i u kojem je glavnu ulogu imao Mileta Radojković. Iako je ovaj ustav bio u važnosti svega mesec i po dana on je bio od sudbonosnog uticaja za dalji razvoj istorijskog života Srbije”, kaže se u tekstu. Važno je istaći da je ovaj članak objavljen u vreme vladavine dinastije Karađorđević, i to samo tri meseca posle ubistva kralja Aleksandra, što nije smetalo da se, uz određene ograde, istaknu i zasluge „suparničke” dinastije.

Mada su posle Drugog svetskog rata u prvi plan došli neki drugi praznici i tada je (naravno, u svetlu ondašnje ideologije) istican značaj Prvog srpskog ustanka i čitavog tog perioda. Naročito svečano bilo je 15. februara 1954. godine, prilikom obeležavanja 150 godina od početka Prvog ustanka. Tim povodom u SANU je održana akademija čiji su pokrovitelji bili političar Petar Stambolić i akademik Vasa Čubrilović, a u Konaku kneza Miloša na Topčideru otvoren je Muzej Prvog srpskog ustanka. Sve ove događaje „Politika” je ispratila. Svečanosti ovim povodima, doduše skromnijih i sporadično, bilo je i u narednim decenijama.

Tako je 15. februar, i pre nego što je uspostavljen kao državni praznik, u raznim vremenima i pod različitim vladarima i ideologijama svečano obeležavan, što govori o značaju događaja koji se tog datuma proslavljaju. Podsetimo, Sretenje se obeležava kao državni praznik na osnovu odluke Narodne skupštine usvojene 2001. godine, i to u spomen na dva važna događaja. Prvi je zbor u Marićevića jaruzi u selu Orašac, na kojem je doneta odluka o podizanju ustanka protiv Turaka, a za njegovog vođu jednoglasno izabran Đorđe Petrović Karađorđe. Povod za ustanak bila je seča knezova, kao i drugi zločini dahija u Beogradskom pašaluku. Ta mala „buna na dahije” vremenom je prerasla u svenarodni ustanak, čiji je cilj bio oslobođenje od turske vlasti i stvaranje moderne srpske države. Prvi srpski ustanak trajao je od 1804. do 1813. godine i mada je završen neuspešno – ponovnim uspostavljanjem turske vlasti, predstavlja jedan od najvažnijih događaja u istoriji srpske države. Tokom ustanka Karađorđe i njegovi ustanici oslobodili su ceo Beogradski pašaluk i uz pomoć Rusije počeli izgradnju prvih državnih institucija. Time su pokazali da svojim snagama mogu da se oslobode turske vlasti, a bez obzira na to što su Turci ustanak ugušili (kada je Rusija, zbog Napoleonovog pohoda, sa Osmanskim carstvom sklopila po Srbe nepovoljan Bukureštanski mir), jednom započeta borba za slobodu više se nije mogla prekidati.

Karađorđevo delo, doduše drugačijim metodama, nastavio je Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka (podignut i završen 1815. godine). On se izborio da Srbi hatišerifom (sultanovim ukazom) iz 1830. godine unutar Osmanskog carstva dobiju visok stepen autonomije, čime je stvorena Kneževina Srbija, a njegova vlast postala nasledna. Pet godina kasnije, 15. februara 1835, Srbija je dobila i svoj prvi ustav, što je drugi veliki razlog zbog kojeg se ovaj datum obeležava kao Dan državnosti. Mada je donet pod različitim spoljnim i unutrašnjim pritiscima, čiji je cilj bio da se oslabi Miloševa neograničena vlast, i mada je na snazi bio samo mesec i po, njegovo donošenje bilo je od neprocenjivog značaja za dalji razvoj Srbije. Sretenjski ustav bio je veoma liberalan i donesen je u vreme kada ga nije imala većina evropskih zemalja, što mu daju dodatnu težinu i značaj, ali je pod pritiskom velikih sila uskoro i ukinut.

Tako su ovi događaji, za koje se vezuju dvojica velikana – Karađorđe i knez Miloš – utkani u nezavisnost Srbije, koja je konačno ozvaničena na Berlinskom kongresu 1878. godine. To je razlog da ga i ove godine, za koju se vezuju i mnoge druge godišnjice i jubileji, dostojno obeležimo.

HRONOLOGIJA SRPSKE DRŽAVNOSTI

1804–1813 – Prvi srpski ustanak

1815 – Drugi srpski ustanak

1830 – dobijanje Hatišerifa, nastanak Kneževine Srbije

1835 – proglašenje Sretenjskog ustava

1867 – Beograd i još četiri grada prelaze u srpske ruke

1876–1877 – srpsko-turski ratovi

1878 – Berlinski kongres, Srbija postaje međunarodno priznata država

1882 – proglašenje kraljevine

1912–1913 – balkanski ratovi, u sastav Srbije ulaze Raška oblast, Kosovo i Makedonija

1914–1918 – Prvi svetski rat

1918 – nastanak Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, u koju Kraljevina Srbija unosi svoju, četrdeset godina ranije stečenu državnost


Komentari13
54075
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славиша Станковић
Предлажем Влади Србије да сваког ко не поштује празник државности Србије -казн!Свака радња,супермаркет,,бутик,предузеће и сл. ако ради на дан државности -наплатити им драконску казну,да се никад више не сете да непоштују Дан Државности.Јер,кокико поштују тај празник - толико показују и поштовања према својој држави.Дакле,Влада ,Парламент и Суд су на потезу!
Davor
Jeste vala vise dosadni sa istorijom....
Радивоје
Кога брига шта је теби досадно...
Preporučujem 19
Ana
Sve bi bilo dugačije da su Osmanlije pokorile Beč, pa krenule dalje po Evropi na sever i da naši preci krajišnici nisu u vojnim krajinama branili zapadna carstva od Osmanlija. Sa osmanlijama su se nosili, kako napisa komentator Davidovič, samo Rusi i Srbi. A onda je na Rusiju krenuo i Napoleon. Udarala je sila sa istoka, ali je na Ruse i Srbe udarala i sila sa zapada, još kako, a i danas udara žestoko.
Леон Давидович
Да није било Карађорђевог устанка и упорних ратова Русије против Османског царства не би се никада ослободили Османског ропства. Ослобођење у правцу добијања аутономије прекинуо је Наполеон својим походом на Русију што су Османлије искористил тако да не поштују Букурештански мир и послале су на Србију велику силу да угуше устанак.
Milko
Ma ne, potpuno krivo, Leone, nije to bilo oslobođenje nego samo separatistička "protuustavna" pobuna kojom ste udarili u same temelje države u kojoj ste živjeli.
Preporučujem 1
Србо
Ту кнезови нису ради кавзи нит' су ради турци изјелице ал' је рада сиротиња раја која глобе плаћати не може нит трпјети турскога зулума... Све је исто, само њега нема!
Vlada
Povod za dan državnosti je prevashodno sretenski ustav, kao osnovno obeležje državnosti. Danas ga niko ne pominje. Ni njega ni tvorca mu. Ne čudi. Ni ovaj današnji ustav ne poštuju nit pravo prema svima podjednako primenjuju. Nešto ga ni vlast ne gotovi, a nit sud ustavni da ga ne štiti, nit ga zarezuje tzv. međunarodni zajednica. Te je lakše guslati o ustanku i Hanibalu, no o ustavu, zakonu i pravičnost i pravdi.
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja