utorak, 22.05.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:21

Stoti rođendan Smilje Avramov

Autor: Slobodan Kljakićsreda, 14.02.2018. u 22:00
(Фо­то Д. Жар­ко­вић)

Na Pravnom fakultetu je održana svečana akademija na kojoj je naša svetski poznata profesorka međunarodnog prava primila čestitke, uz izraze dubokog uvažavanja pred svoj današnji 100. rođendan. Na pitanje izveštača našeg lista šta misli o najstarijim dnevnim novinama na Balkanu, profesorka Avramov rekla je da „Politiku” čita od kada je naučila slova. A čini to i danas, zato što upravo u „Politici” može da sazna najsveobuhvatnije i tačne informacije o onome što se događa u Srbiju i svetu.

Pre nego što je počela svečanost u Amfiteatru broj dva, u prostorijama Dekanata Pravnog fakulteta profesorki Avramov buket cveća je uručio, u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika.

Nekadašnji studenti, danas ugledni profesori i nastavljači poznate škole međunarodnog prava beogradskog Pravnog fakulteta, kojima je temelje postavljala i profesorka Smilja Avramov, njeni studenti koji su krenuli i drugim životnim i profesionalnim stazama, okupili su se da još jednom saslušaju mudre reči svoje profesorke, koja pripada krugu najvećih srpskih stručnjaka za međunarodno javno pravo i mnogo decenija uživa izuzetno veliki ugled i u svetskoj pravnoj nauci.

Dekan Pravnog fakulteta prof. Sima Avramović u obraćanju je rekao:

– Važi izreka: Kada kažem novine, mislim „Politika”. Tako se može reći i: Kada kažem Smilja Avramov, mislim Pravni fakultet.

Rođendan profesorki Avramov čestitao je i bivši potpredsednik ruske Dume Sergej Baburin, koji joj je poklonio džezvu, uz želju da je još dugo koristi.

U tekstu pripremljenom za ovu prigodu prof. dr Branko Rakić sažeto je izneo bitne činjenice iz života dr Smilje Avramov, koje se ne samo na simboličan, već i na suštinski način prožimaju s njenim bogatim naučnim delom.

Rođena je 15. februara 1918. godine u zapadnoj Slavoniji, u srpskom mestu Pakracu, koje u to vreme nalazilo u okviru izdišuće Austrougarske monarhije. Njen rodni kraj, u kome se nalazi i središte Pakračko-slavonske eparhije (ranije Pakračke eparhije) Srpske pravoslavne crkve, spada u one krajeve koje je najviše obeležilo stradanje Srba, kako u vekovnim nastojanjima katolika da ih pounijate i nateraju ih da se odreknu svoje vere i identiteta, tako i u pokušajima potpunog fizičkog istrebljenja, najpre u ustaškom genocidu tokom Drugog svetskog rata, a zatim i devedesetih godina 20. veka, sa kulminacijom tokom hrvatske operacije „Bljesak” početkom maja 1995. godine, podsetio je dr Rakić.

Smilja Avramov gimnaziju je završila u Sušaku 1936. i nastavila obrazovanje u Beču, ali je njeno školovanje prekinuo Drugi svetski rat.

Tokom ovog rata, podsetio je dr Rakić, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Ovaj nekažnjeni genocid, koji joj je desetkovao porodicu, ostaviće neizbrisiv trag u njoj i uticati na to da zločin genocida postane jedna od centralnih tema njenog naučnog opusa, a ona jedan od vodećih svetskih stručnjaka za problematiku genocida. O snazi ličnosti i profesionalizmu profesorke Smilje Avramov posebno rečito govori njen objektivan pristup izučavanju problematike genocida, uprkos činjenici da su njeni najbliži postradali u tom zločinu.

Posle završenog Pravnog fakulteta u Zagrebu 1947, doktorirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. godine, a stručno se usavršavala Londonu i u SAD, na univerzitetima Harvard i Kolumbija.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, za vanrednog profesora 1960, a za redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine. Od 1973. godine do odlaska u penziju 1985, bila je šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Predavala je po pozivu i na brojnim univerzitetima u Evropi, Aziji i Americi, podsetio je dr Branko Rakić.

Profesorka Avramov godinama je bila predsednica Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo, a od 1980. do 1982. i predsednica svetskog Udruženja za međunarodno pravo.

Tokom 1991. i 1992. godine, kao stručni konsultant predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića, učestvovala je na međunarodnim konferencijama vezanim za raspad SFRJ. Kasnije će biti jedan od osnivača Odbora za zaštitu Srba od Haškog tribunala, formiranog 1996. godine.

Iz braka sa Dušanom Avramovim, visokim državnim funkcionerom SFRJ, bankarom i diplomatom, profesorka Avramov ima dve ćerke, Draganu i Radmilu, kao i unuke i praunuke.

Polazna ideja profesorke Smilje Avramov u percepciji prirode i pravno-političkih značenja međunarodnog prava jeste ideja međunarodne zajednice, naglasio je prof. dr Milenko Kreća u svom prigodnom govoru povodom njenog 100. rođendana.

Kao realni entitet međunarodna zajednica je nastala mukotrpnom borbom između principa državne suverenosti i principa socijabiliteta, a u toj borbi međunarodnom pravu pripada posebno mesto, budući da ono na normativnom planu izražava tačke dodira između ova dva ontološki suprotstavljena principa.

Međunarodna zajednica, po mišljenju profesorke Avramov, istakao je dr Kreća, treba da počiva na dve fundamentalne premise: demokratskom i humanom karakteru.

Demokratski karakter je u samom biću međunarodnog prava koje je, prema rečima profesorke Avramov, „postavljeno horizontalno i ne služi kao sredstvo potčinjavanja... već kao sredstvo koordinacije i kontrole određenih društvenih odnosa i procesa u međunarodnoj zajednici”.

Humanizacija je druga strana progresivnog razvoja međunarodnog prava, jer, bez ljudskih prava, države i međunarodne organizacije su ne samo apstraktna bića, već i prazne organizacione ljušture lišene smisla postojanja. Otuda je dr Avramov, kako je naglasio profesor Kreća, oštar kritičar korišćenja ljudskih prava kao instrumenta za potkopavanje moći države i mešanje u unutrašnje poslove u cilju ostvarenja političkih ciljeva koji su se u prošlosti ostvarivali putem rata.

U sažetom pogledu na naučni opus profesorke Smilje Avramov, u kome se ona s lakoćom kreće u raznim delovima međunarodnog prava, oštroumno zapažajući njihovu suštinu, dr Kreća je izneo stav da se taj opus može podeliti u dve velike grupe radova. U prvoj su strogo gledano pravne studije dr Avramov, a u drugom njene teorijsko-političke studije.

Jedna je konstanta, naglasio je dr Milenko Kreća, u opusu profesorke Avramov – duboka, sintetička misao kao spoj dogmatsko-pravnog i teorijsko-filozofskog, sa naglašenim etičkim stavom. Ali, po njegovim rečima, „intelektualna snaga nije sama po sebi kreativna. Ona je neophodna za nauku kao kreativan čin, ali da bi se otelotvorila mora biti udružena sa stvaralačkim žarom, traganjem za istinom koja je, u stvari, oblik nauke. Naučna aktivnost profesorke Avramov je potvrda ove fundamentalne simbioze”.

U dirljivom obraćanju, Smilja Avramov je zahvalila na čestitkama i ukazanoj pažnji.


Komentari24
4816c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВукСан
Ова честита старица је српска Хана Арент. Њен обиман рад послужиће будућим генерацијама при коначном расветљавању холокауста над Србима.
Зорица Аврамовић
Свака мисао, свака реч поштоване др Смиље Аврамов за нас Србе, и све добромислеће људе, јесу најсветлије идеје водиље и вечити аманет! Нека нам још дуго поживи, а њена дела су златним уписана у анале српског и међународног права. Њена духовна и интелектуална снага надахњиваће још многа покољења!
Milosav Popadic
Iskrene cestitke od prevodioca ''Suludih krstasa'', cestita starice. Na mnogaja ljeta!
ataševac drvarski
svaka cast.cestitam svojoj profesorici. da bog te cuva dipl.politikolog
Miki
Bila je i moja profesorka, toliko smo toga naucili od nje - ne samo da budemo pravnici nego da postujemo i gajimo humanost i pravdu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja