četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.02.2018. u 22:00 Biljana Radomirović
GODIŠNjICA BOMBAŠKOG NAPADA KOD PODUJEVA

Zločinci i dalje na slobodi

U Livadicama obeleženo 17 godina od eksplozije u kojoj je u autobusu „Niš-ekspresa” poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba koji su u pratnji Kfora krenuli na zadušnice u Gračanicu

Kosovska Mitrovica – Parasotosom u Crkvi Svete Petke, u Lapljem Selu kod Gračanice, obeležena je 17. godišnjica napada na autobus „Niš-ekspresa”. U selu Livadice kod Podujeva tada je poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba, koji su u pratnji Kfora krenuli na zadušnice u Gračanicu. Parastosu su prisustvovali članovi porodica stradalih, Srđan Popović, gradonačelnik Opštine Gračanica, kao i putnici koji su tog kobnog dana preživeli teroristički napad. 

Strašni zločin, koji je dogodio 16. februara 2001. godine, posle više od deceniju i po, ostao je nerasvetljen, a porodice žrtava i dalje čekaju pravdu. Ovaj teroristički akt jedan je najvećih i najmonstruoznijih koji se desio naočigled međunarodnih vojnih i civilnih snaga na Kosovu i Metohiji, a izvršen je aktiviranjem mine postavljena u cevi u propustu ispod magistralnog put Niš–Priština, kojima je trebao da prođe konvoj autobusa. Daljinskim upravljačem aktivirana je eksplozivna naprava koja je raznela prvi od šest autobusa i tada je na licu mesta poginulo deset putnika, dok su dve osobe povredama podlegle kasnije. Među poginulima je bila i najmlađa žrtva, dvogodišnji Danilo Cokić.

U napadu su poginuli Nebojša (1974) i Snežana (1975) Cokić (roditelji dvogodišnjeg Danila), Mirjana Dragović (1981), Sunčica Pejčić (1972), Tihomir Stojković (1969), Dragutin Vukotić (1954), Lazar Milikić (1943), Milinko Kragović (1943) i Nenad Stojanović (1943), a kasnije su preminuli supružnici Tokić iz sela Skulanevo kod Prištine.

Tokom istrage, britanski vojnici Kfora su istog dana demontirali još nekoliko sličnih eksplozivnih naprava s daljinskim upravljačem na putevima koji vode ka Sirinićkoj Župi (ka Štrpcu).

Zbog ovog zločina 2001. godine uhapšen je Fljorim Ejupi, član samozvane OVK, da bi kasnije u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici bio osuđen na 40 godina zatvora. Međutim, u drugostepenom postupku Vrhovni sud Kosova ga je zbog nedostatka dokaza oslobodio 2009. godine.

Ejupi je odmah po hapšenju sproveden u američku vojnu bazu „Bondstil”, ali je ubrzo pod sumnjivim okolnostima uspeo da pobegne. Spekulisalo se da se na slobodi našao pošto je pobegao kroz ventilacione cevi u kuhinji.

Pored Ejupija, povezani s ovim terorističkim činim, bili su uhapšeni Ćelji Gaši, Avdij Behljulji i Jusuf Veljiu, a oslobođeni su zbog nedostatka dokaza.

Napad na autobus „Niš-ekspresa” u Livadicama jedan je od najtragičnijih primera stradanja Srba na Kosovu i Metohiji od završetka rata 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga.

Povodom 17 godina od napada na autobus „Niš-ekspresa” oglasila se i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a u saopštenju dostavljenom „Politici” istaknuto je da je kažnjavanje počinilaca ovog i drugih zločina nad Srbima preduslov uspostavljanja poverenja i pomirenja između dva naroda.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju apeluje na međunarodne institucije na terenu da u ime čovečnosti i evropskih vrednosti učine dodatne napore kako bi ovaj i ostali nerasvetljeni zločini nad Srbima dobili sudski epilog.

„Zločini poput ovog podsećaju na činjenicu da su albanski teroristi po završetku ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji započeli, pred očima međunarodnih snaga, krvavi pir čiji je cilj bio završetak etničkog čišćenja srpskog i drugog nealnbanskog stanovništva. Ta organizovana kampanja terora i zastrašivanja je mrlja na obrazu političara u Prištini, koji do sada nisu pokazali iskrenu spremnost za suočavanje s prošlošću, ali pre svega međunarodne zajednice, jer do danas nije uspela da osigura uslove za nepristrasno suđenje počiniocima”, stoji, između ostalog, u saopštenju kancelarije za Kosovo i Metohiju.

 

Komеntari5
3044b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simić Dušan
Zašto neko u Srbiji od naših vrlih režisera ne napravi jedan kvalitetan dokumentarac(na nivou dokumentaraca sa national geographic-a) kako su Albanci rušili crkve na Kosovu sa pravim snimcima i to posle da prikazujemo na svim televizijama sveta koje žele to da prikažu? Tako bi hrišćanska EU videla šta rade muslimani na njenoj teritoriji.
ataševac drvarski
sta,reci.ljudi rade temeljitu istragu.detaljno,nemaju dokaze,svjedoke su,,potamanili, I tako.pravda ce stici.od boga sigurno
Ilic Momcilo
Ne-zbivanja oko "istrage" ovog zlocina,pokazuju da takve stvari ne organizuje neka skupljena grupa ljudi,vec to organizuje zvanicna organizacija,ciji su to obuceni zlocinci i kojima se obezbedjuje potpuna bezbednost i tajnost,vezana za podatke o licnosti.Mislim da su domaci(albanski) izvrsioci,imali pomoc i zastitu nekih stranih sluzbi,sto govori da ce sve oko tog zlocina ostati trajna tajna.
Beogradjanin Schwabenländle
И шта се десило, после ? Наравно тресла се гора, само ни мише се није родио. Где остала та такозвана интенешионел комјунити ? Знам да је тешко, ипак су то за њих били само Срби, no more- no less. Међутим, све српске владе су имале само тунелски поглед уперен у ДАН, дан када ће добити позив на отварање неких поглавља, шта је то десет жртава. Нису се много бринули ни када су добили црно на бело да су Хрвати у Јасеновцу побили стотине хиљада Срба, српских Јевреја. Рома(Цигана).Ако неко запита зашто сам написао Хрвати а не усташе, то је исто као када неко запита зашто Немци а не нацисти. Одговор је једноставан; усташе су били Хрвати, а Немци нацисте. Наравно као присталица демократије дозвољвам сваком ко боље зна, да ме исправи. Кратко упозорење, целу школу до велике матуре сам прошао са петицом из повијести.
Radić Dušan
Baš tako Hrvati,lažni"prijatelji,komšije i kolege"naših Srba...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja