utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.02.2018. u 11:00 Katarina Đorđević

Sreća je u ljudima, ne u stvarima

Psiholozi Univerziteta u Tokiju napravili su registar „100.000 srećnih momenata” i ustanovili da nas srećnim čine odnosi s drugima, a ne novac i materijalne stvari
Нису срећни они који су добили на лотоу, него они који имају кога да воле (Фото Пиксабеј)

Šta vas je uči­ni­lo sreć­nim u pret­hod­na 24 ča­sa? 

Ovo je pi­ta­nje ko­je su pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u To­ki­ju Aka­ri Asai i nje­go­ve ko­le­ge ši­rom sve­ta po­sta­vi­li svo­jim stu­den­ti­ma, tra­ga­ju­ći za od­go­vo­rom na ve­či­tu di­le­mu – da li nas sreć­nim či­ne lju­di, no­vac ili ma­te­ri­jal­ne stva­ri. Od­go­vo­ri ko­je su do­bi­li ni­su mno­go iz­ne­na­di­li ove na­uč­ni­ke – aka­dem­ci ši­rom sve­ta da­va­li su od­go­vo­re ti­pa „Part­ner me je iz­veo na ro­man­tič­nu ve­če­ru”, „Džo­gi­ra­la sam u su­to­nu da­na i vre­me je bi­lo baš ka­ko tre­ba – ni to­plo, ni hlad­no”, „Sla­vi­li smo ro­đen­dan u dru­štvu pri­ja­te­lja”, „Po­lju­bio sam mo­ju de­voj­ku na ro­ler-ko­ste­ru”, „Re­zer­vi­sao sam od­mor na Flo­ri­di sle­de­ćeg me­se­ca i s ne­str­plje­njem bro­jim da­ne”... 

Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vim od­go­vo­ri­ma, ovi na­uč­ni­ci su na­pra­vi­li re­gi­star „100.000 sreć­nih mo­me­na­ta” i do­bi­li još jed­nu po­tvr­du te­ze da nas pre sve­ga sreć­nim či­ne od­no­si s dru­gim lju­di­ma, a ne no­vac i ma­te­ri­jal­no bo­gat­stvo. 

Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja go­vo­re da ge­ni sno­se 50 od­sto „za­slu­ga” za na­še ose­ća­nje ba­zič­ne ži­vot­ne sre­će, a osta­lih pe­de­set pro­ce­na­ta su po­sle­di­ca iz­bo­ra ko­je na­pra­vi­mo u ži­vo­tu, a to su sta­bil­na emo­tiv­na ve­za, pri­ja­te­lji i po­sao ko­ji nas is­pu­nja­va.   

Iako bi ve­ći­na oso­ba na pi­ta­nje „Šta bi vas uči­ni­lo sreć­nim?” od­go­vo­ri­la – do­bi­tak na lo­tou, jer iskre­no ve­ru­je da bi bi­li ne­u­po­re­di­vo sreć­ni­ji ako bi ima­li no­va ko­la, ku­ću ili (ba­rem) kar­te za put oko sve­ta, stu­di­je su do­ka­za­le da ma­te­ri­jal­ne stva­ri do­no­se sa­mo krat­ko­traj­na za­do­volj­stva. Na­kon do­bit­ka sed­mi­ce ili po­ve­ća­nja pla­te sle­di eufo­ri­ja, ali ona tra­je krat­ko i na­kon iz­ve­snog vre­me­na sreć­ni do­bit­ni­ci do­la­ze na ni­vo ži­vot­nog (ne)za­do­volj­stva na ko­me su bi­li pre do­bit­ka. Ana­li­zi­ra­ju­ći ži­vot­ne sud­bi­ne do­bit­ni­ka sed­mi­ce na lo­tou, či­ni se da bi mno­gi bi­li ne­u­po­re­di­vo sreć­ni­ji da ni­kad ni­su upla­ti­li sud­bin­ski li­stić jer je ve­ći­na njih no­vo­ste­če­no bo­gat­stvo po­tro­ši­la na ne­kret­ni­ne, dro­gu, luk­su­znu ode­ću i – du­go­me­tra­žne sud­ske par­ni­ce s biv­šim su­pru­žni­ci­ma.  

Sre­ću či­ne lju­di, a ne stva­ri, po­en­ti­ra dr Gor­da­na Ni­kić, psi­ho­log i pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num, ko­ja u svo­joj knji­zi „Da li će lju­bav pre­ži­ve­ti 21. vek” bra­ni te­zu da nas sreć­nim či­ne kva­li­tet­ni me­đu­ljud­ski od­no­si s part­ne­rom, po­ro­di­com i pri­ja­te­lji­ma.

„Ako bi­smo pa­ra­fra­zi­ra­li Froj­da, re­kli bi­smo da su sreć­ni lju­di oni ko­ji ima­ju ko­ga da vo­le i ima­ju pri­li­ku da ra­de po­sao ko­ji vo­le. Ne­ki lju­di ima­ju ma­lo pri­ja­te­lja, a psi­ho­lo­zi sma­tra­ju da je do­volj­no da u ži­vo­tu ima­mo sa­mo jed­nu oso­bu ko­ja nas bez­re­zer­vno vo­li i pri­hva­ta i na ko­ju mo­že­mo da se oslo­ni­mo u sva­koj ži­vot­noj si­tu­a­ci­ji, pa da bu­de­mo sreć­ni. Pri­ja­te­lji su ti ko­ji nam pru­ža­ju oslo­nac, ute­hu i emo­ci­o­nal­nu raz­me­nu, a stu­di­je su po­ka­za­le da su naj­sreć­ni­ji lju­di oni ko­ji pri­pa­da­ju sred­njoj kla­si – ne­do­volj­no nov­ca iza­zi­va pat­nju, a pre­vi­še nov­ca gla­vo­bo­lju dru­ge vr­ste. Bo­ga­ti naj­če­šće ne­ma­ju vre­me­na da uži­va­ju u svom bo­gat­stvu jer su pre­op­te­re­će­ni sti­ca­njem nov­ca – u nji­ho­vom nov­cu naj­če­šće uži­va­ju na­sled­ni­ci. No­vac je sa­mo „ula­zni­ca za sre­ću”, za­klju­ču­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.  

Mu­dri Du­ško Ra­do­vić imao je obi­čaj da ka­že: „Pre ne­go što kre­ne­te da tra­ži­te sre­ću pro­ve­ri­te – mo­žda ste već sreć­ni”, a Dej­vid Bruks, po­li­tič­ki ko­men­ta­tor „Nju­jork taj­msa” i autor knji­ge „Dru­štve­na ži­vo­ti­nja”, sma­tra da ve­ći­na lju­di po­gre­šno pro­ce­nju­je šta će ih usre­ći­ti – pre­ce­nju­ju zna­če­nje nov­ca i ne­po­kret­no­sti, a pot­ce­nju­ju vred­nost pri­snih ve­za i va­žnost te­ških is­ku­še­nja.  

„Ako je od­nos iz­me­đu nov­ca i sre­će slo­žen, bar ni­je slo­žen od­nos iz­me­đu dru­štve­nih ve­za i sre­će – što du­blje ve­ze ne­ko ima, to će sreć­ni­ji bi­ti. Lju­di u du­go­traj­nim bra­ko­vi­ma mno­go su sreć­ni­ji od onih ko­ji ne­ma­ju ta­kav brak – jed­na stu­di­ja po­ka­zu­je da ži­vot u (do­brom) bra­ku pro­iz­vo­di jed­na­ko psi­hič­ko bla­go­sta­nje, kao i za­ra­đi­va­nje 100.000 do­la­ra go­di­šnje. Oso­be ko­je ima­ju stal­nog part­ne­ra sreć­ni­je su od onih ko­je za go­di­nu da­na iz­me­nja­ju vi­še part­ne­ra. Kod oso­ba ko­je ima­ju vi­še pri­ja­te­lja ni­ži je ni­vo stre­sa i one du­že ži­ve. Eks­tro­vert­ni su sreć­ni­ji od in­tro­vert­ni­jih”, objašnjava Dej­vid Bruks.

Ovaj autor tvr­di da su dnev­ne ak­tiv­no­sti ko­je su naj­vi­še po­ve­za­ne sa sre­ćom – dru­štve­ne pri­ro­de, a to su dru­že­nje na­kon po­sla, ve­če­ra s pri­ja­te­lji­ma i seks s part­ne­rom. Dnev­na ak­tiv­nost ko­ja naj­vi­še kva­ri sre­ću je­ste pu­to­va­nje jav­nim pre­vo­zom, a pro­fe­si­je ko­je su u naj­ve­ćoj ve­zi sa sre­ćom ta­ko­đe su dru­štve­ne pri­ro­de – me­na­džer, fri­zer, zdrav­stve­ni rad­nik ili ne­go­va­telj. 

Komentari2
89f62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan Petkovic
Ubedite naciju u ovo i Srbija ce do popisa 2031. imati recimo 8 miliona stanovnika.
Sandra
Ovo su bili odgovori koje su dali studenti, znaci ljudi koji se manje vise nalaze u pristojnoj materijalnoj situaciji i koji, s obzirom na to da studiraju, mogu da se nadaju materijalno sigurnoj buducnosti, tako se na osnovu njihovih odgovora ne moze zakljuciti sta je to sta vecinu ljudi cini sretnima, a pogotovo sta je to sto ih dugorocno cini sretnima jer ovde se govori samo o sretnim trenucima. Takodje da je neko od njih u prethodna 24 sata dobio koje milionce evra, dolara ili koje vec vredne valute, pitanje je kakav bi odgovor dao i da li bi se secao nekih drugih sretnih momenata ili bi mu momenat vrednog materijalnog dobitka ipak bio najsretniji, mada su opet i razliciti razlozi zasto nekoga neki materijalni dobitak cini sretnim (neko ce biti sretan jer ce onda moci da obraduje druge).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja