utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Tajne srednjovekovnog srpskog vina

Vinogradi su pominjani u manastirskim poveljama, ali i u zakonima koji su štitili kvalitet Bahusovog pića
Autor: Dimitrije Bukvićsubota, 17.02.2018. u 22:00
Ре­дак при­зор на фре­ска­ма: Све­ти Три­фун др­жи срп, цр­ква Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ал­ба­ни­ји, 14. век (Фо­то Га­ле­ри­ја фре­са­ка На­род­ног му­зе­ја)

Da je vi­no drev­na te­ko­vi­na na­šeg na­ro­da sve­do­či to što te­če još od pr­ve, sred­njo­ve­kov­ne srp­ske dr­ža­ve. Ve­ko­vi­ma pre ne­go što su mar­ke­tin­ški ma­go­vi spo­ji­li 14. fe­bru­ar kao zdru­že­ni pra­znik po­sve­ćen lju­ba­vi i vi­nu, Ko­to­ra­ni su sla­vi­li Sve­tog Tri­fu­na, umo­lja­va­ju­ći ga da im ču­va za­sa­de vi­no­ve lo­ze. Osim u pri­mor­ju, vi­no­gra­di su se za vre­me Ne­ma­nji­ća ši­ri­li i po kon­ti­nen­tal­nom de­lu ze­mlje, a vi­no je spa­da­lo u re­dov­nu is­hra­nu sta­nov­ni­štva. Za­to dr Bo­jan Po­po­vić, isto­ri­čar umet­no­sti i ku­stos Ga­le­ri­je fre­sa­ka Na­rod­nog mu­ze­ja, ka­že za naš list da je na ov­da­šnjim tr­pe­za­ma ovo pi­će bi­lo pri­sut­no ot­pri­li­ke ono­li­ko ko­li­ko je da­nas pri­sut­no u ži­vo­tu Fran­cu­za.

„Po­red vi­na, u sred­njo­ve­kov­noj Sr­bi­ji je po­sto­ja­la i ču­ve­na me­do­vi­na ko­jom je ugo­šćen i Fri­drih Bar­ba­ro­sa pri su­sre­tu sa Ste­fa­nom Ne­ma­njom, a spra­vlja­na je u de­lo­vi­ma ze­mlje s oštri­jom kli­mom, gde ni­su po­sto­ja­li vi­no­gra­di. Ta­ko­đe se pra­vi­lo i pi­vo ko­je je po­put da­na­šnjeg sa­dr­ža­lo hmelj ko­ji mu je da­vao ukus i gor­či­nu, ču­va­ju­ći ga od kva­re­nja”, na­vo­di Po­po­vić.

Kad je reč o vi­nu, do­da­je, po­če­ci spra­vlja­nja ovog pi­ća kod nas ja­vlja­ju se s raz­vo­jem pi­sme­no­sti i osni­va­njem ma­na­sti­ra.

„Kad je Ste­fan Ne­ma­nja osni­vao Hi­lan­dar, on je u po­ve­lji na­veo da tom ma­na­sti­ru da­ru­je i vi­no­gra­de u Ve­li­koj Ho­či. Po svoj pri­li­ci ti isti vi­no­gra­di i da­lje po­sto­je, jer ta­mo­šnje sta­nov­ni­štvo je­dan od njih na­zi­va vi­no­gra­dom sve­tog kra­lja, a dru­gi vi­no­gra­dom ca­ra Du­ša­na”, ob­ja­šnja­va Po­po­vić.

Na prak­su da­ri­va­nja vi­no­gra­da ma­na­sti­ri­ma uka­zao je i isto­ri­čar Mi­loš Bla­go­je­vić u ka­pi­tal­nom de­lu „Ze­mljo­rad­nja u sred­njo­ve­kov­noj Sr­bi­ji”, na­vo­de­ći da su ih i Ste­fan Pr­vo­ven­ča­ni i kralj Dra­gu­tin po­kla­nja­li Hi­lan­da­ru.

Go­vo­re­ći o Sve­tom Tri­fu­nu, Po­po­vić pod­se­ća da je u sred­njo­ve­kov­noj srp­skoj dr­ža­vi cen­tral­no me­sto pro­sla­ve da­na po­sve­će­nog ovom sve­cu bio grad Ko­tor, u ko­jem se ta­ko­đe pra­vi­lo vi­no, baš kao i u Du­brov­ni­ku, Sto­nu, Pe­lje­šcu... Zbog po­god­ne kli­me, vi­no­va lo­za je uz­ga­ja­na naj­pre u tim pri­mor­skim kra­je­vi­ma, ali i da­na­šnjoj Ma­ke­do­ni­ji i Me­to­hi­ji – jed­nom od cen­tral­nih vi­no­gor­ja još od naj­ra­ni­jih vre­me­na, o če­mu sve­do­či pri­mer Ve­li­ke Ho­če. Od 14. ve­ka, pre­ma isto­rij­skim iz­vo­ri­ma, pro­iz­vod­nja se po­ja­vlju­je i u Vra­nju, Pa­ra­ći­nu, Pro­ku­plju, a zna­me­ni­ta vi­no­gor­ja na­sta­ju i na po­se­di­ma ma­na­sti­ra po­put Ži­če, Ma­na­si­je ili Ra­va­ni­ce.

„Ne­ma do­volj­no po­da­ta­ka o vr­sta­ma, ali zna se da je pra­vlje­no i cr­no i be­lo vi­no, kao i da su ne­ke sor­te bi­le po­seb­no na ce­ni, po­put mal­va­zi­je, iz­vor­no pro­iz­vo­đe­ne na ju­gu Pe­lo­po­ne­za, ko­ju su Ve­ne­ci­jan­ci pre­ne­li duž ce­log Ja­dra­na”, is­ti­če Po­po­vić.

Da od 14. ve­ka do­la­zi do eks­pan­zi­je vi­no­gra­dar­stva, po­tvr­đu­ju i tur­ski def­te­ri iz ko­jih se mo­že sa­zna­ti ko­li­ka je bi­la ras­pro­stra­nje­nost kul­tu­re vi­no­ve lo­ze, ali i po­re­zi na­pla­ći­va­ni od vi­na i ši­re. Iz tih iz­vo­ra, ka­že Po­po­vić, vi­di se da je u Sme­de­re­vu pro­iz­vod­nja vi­na bi­la ve­li­ki iz­vor pri­ho­da.

„Uop­šte, mo­rav­ska Sr­bi­ja, od­no­sno kne­že­vi­na i de­spo­to­vi­na iz pe­ri­o­da kra­ja dru­ge po­lo­vi­ne 14. i pr­ve po­lo­vi­ne 15. ve­ka po­sta­ju de­lo­vi ze­mlje gde se ogrom­ne po­vr­ši­ne pre­tva­ra­ju u vi­no­gra­de. Oda­tle će po do­la­sku Tu­ra­ka ta­mo­šnje sta­nov­ni­štvo pre­la­zi­ti se­ver­no od Sa­ve i Du­na­va, pa će kul­tu­ru vi­na pre­ne­ti i na Fru­šku go­ru”, ob­ja­šnja­va Po­po­vić.

Me­đu glav­nim pro­iz­vo­đa­či­ma u sred­njo­ve­kov­noj srp­skoj dr­ža­vi su bi­li ma­na­sti­ri ko­ji­ma su vi­no i ri­ba bi­li po­treb­ni za ver­ske ob­re­de i is­hra­nu. Za­to su, pre­ma Mi­lo­šu Bla­go­je­vi­ću, vi­no­gra­di če­sto po­mi­nja­ni i u ma­na­stir­skim po­ve­lja­ma. Za vi­no je bi­lo me­sta i u prav­nim do­ku­men­ti­ma, pa se u Za­ko­nu o rud­ni­ci­ma de­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­ća, ko­ji se od­no­si na No­vo Br­do pred­vi­đa na­pla­ći­va­nje da­žbi­ne (psu­nja) za sva­ko vi­no ko­je se iz­ne­se na grad­ski trg, osim onog pro­iz­ve­de­nog u grad­skom me­to­hu. Ovu od­red­bu, Bla­go­je­vić ne tu­ma­či sa­mo fi­skal­nim raz­lo­zi­ma, već i na­me­rom da se lo­kal­ni pro­iz­vo­đa­či za­šti­te od kon­ku­ren­ci­je iz „ino­stran­stva”, to jest van grad­skog me­to­ha. Sred­njo­ve­kov­ni pro­pi­si su, ta­ko­đe, za­bra­nji­va­li me­ša­nje Ba­hu­so­vog na­pit­ka s vo­dom, a po­je­di­ne za­kon­ske od­red­be iz vre­me­na ca­ra Du­ša­na se, pre­ma ne­kim tu­ma­če­nji­ma, mo­gu sma­tra­ti za­čet­kom za­šti­te ge­o­graf­skog po­re­kla ovog pi­ća.

Od isto­rij­skih sve­do­če­nja o uspo­nu vi­no­gra­dar­stva u Sr­bi­ji u 15. ve­ku iz­dva­ja­ju se za­pa­ža­nja Kon­stan­ti­na Fi­lo­zo­fa da su „za­sa­đe­ni mno­gi vi­no­gra­di, nig­de ta­ko bez ve­li­kih tru­do­va, kao u ovoj ze­mlji” ili Ber­tran­do­na de la Bro­ki­je­ra da po do­li­na­ma ta­da­šnje srp­ske dr­ža­ve ima mno­go se­la i do­brih ži­vot­nih na­mir­ni­ca, a na­ro­či­to do­brog vi­na.


Komentari16
6655b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
О вину су написане стручне књиге, технологије вина. Ево гледам једну, 688 страница, наравно све и једна страница само о вину. Но да би неко произвео вино за потребе домаћинства не мора познавати толику књигу, то је за стручњаке који се баве индустријском производњом. Да би се произвело добро вино мора се пре свега имати грожђе врхунског квалитета. Не постоји тајна која ће од лошег грожђа произвести добро вино. То је основна ствар и основни услов за добро вино квалитетно грожђе.Наравно и за производњу у домаћинству морају се знати неке најосновније ствари о производњи вина.
Sokol Kostic
Na vasoj fotografiji freske Sv Trifun ne drzi u ruci obican srp nego altku koja se koristila specijalno a obrezivanje vinograda i koja je znatno manja, glavno secivo je mao krace od sake. Razlika od z"itnog srpa je i u drugom, cetvrtastom. nozu koji je, na ovoj slici, sa leve strane. Ja ne znam kako se ta alatka zove u Sumadiji i Vojvodini ali mislim da se u Pirotu zvala "kosica". Bilo bi lepo ako bi neko i vinorodnih krajeva dopisao kako se ta alatka zove u kom kraju. Ukljucujuci i nekoga iz Pirota ako sam ja pobrkao imena.
dan
Vino je poreklom iz Irana i Sirihe a u Evropu su ga doneli Grci. Oni Rimljanima a Rimljani Galima i u naše krajeve. Takva je istorija, mnogo pre i nas i Francuza.
duric dragan
Тајне средњовековног српског вина=UPROPASTILE SU SRPSKI NAROD
Божидар
Фридрих Барбароса и остали немачко племство тог времена нису могли да буду никакви љубитељи и познаваоци вина јер су могли да пију само кисела вина. Њихова клима им није дозвољавала у то време а ни у ово време права вина већ само киселише. Додуше сада им евро омогућује увоз вина из целог света.
Zorka Papadopolos
U clanku pise da je Barbarosu ugostio Stefan Nemanja u Srbiji, medovinom. I danas Nemci rado piju slatka vina. Vino su i u Nemacku doneli Rimljani, posebno u dolinu Rajne, kojom su najlakse napredovali na sever, sa svojim legijama. Tradicija se cuva, cak i u hladnom Stutgartu. Vinovom lozom su zasadjene sve juzne padine brda, i zakonom je zabranjeno da se vinogradi zatiru, zemlja koristi u druge svrhe. Neka od vina su dobra, ali vrlo skupa. Naravno, vecina kupuje vino u samoposluzi, uvezeno sa Mediterana, ali i iz Australije, Juzne Afrike...
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja