subota, 15.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 17.02.2018. u 21:51 Aleksandra Petrović

Zadruga kao simbol duha

Povodom 150 godina od rođenja profesora Živojina Perića, pokrenuta je edicija „Klasici srpskog prava”, a prvo reizdanje posvećeno je zadružnom pravu
(Фо­то Ар­хи­ва Срп­ског адво­кат­ског дру­штва)

„Za­dru­žno pra­vo po Gra­đan­skom za­ko­ni­ku Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je” Ži­vo­ji­na M. Pe­ri­ća pr­vo je u ni­zu re­i­zda­tih de­la ve­li­ka­na srp­ske prav­ne mi­sli, u iz­da­nju Srp­skog advo­kat­skog dru­štva i „Slu­žbe­nog gla­sni­ka”.

Ove go­di­ne na­vr­ša­va se 150 go­di­na od ro­đe­nja pro­fe­so­ra be­o­grad­skog Prav­nog fa­kul­te­ta Ži­vo­ji­na M. Pe­ri­ća, ko­ji je 1920. go­di­ne ob­ja­vio če­ti­ri to­ma za­dru­žnog pra­va na osno­vu svo­jih pre­da­va­nja odr­ža­nih to­kom če­ti­ri go­di­ne pre Ve­li­kog ra­ta.

– Kul­tu­ra jed­nog na­ro­da po­či­va na ba­šti­ni ko­ju su za so­bom osta­vi­la mi­nu­la po­ko­le­nja. Pro­fe­sor Ži­vo­jin Pe­rić je bio čo­vek is­pred svo­ga vre­me­na i je­dan od naj­po­zna­ti­jih srp­skih prav­ni­ka svih vre­me­na. On je, s ne­ko­li­ci­nom dru­gih, lu­čo­no­ša raz­vo­ja srp­ske na­u­ke i kul­tu­re uop­šte. U svo­je vre­me, na jed­na­koj rav­ni je op­štio s naj­ve­ćim na­uč­nim umo­vi­ma Evro­pe, a nje­gov pro­fe­si­o­nal­ni opus je po obi­mu ne­pre­va­zi­đen u srp­skoj prav­noj na­u­ci. Za­to smo od­lu­či­li da nje­go­vo ka­pi­tal­no de­lo „Za­dru­žno pra­vo”, u okvi­ru usta­no­vlje­ne edi­ci­je „Kla­si­ci srp­skog pra­va”, bu­de pr­vo u ni­zu re­i­zda­tih de­la ve­li­ka­na srp­ske prav­ne mi­sli – ka­že advo­kat Du­šan Bra­tić, pred­sed­nik Srp­skog advo­kat­skog dru­štva.

Po­ro­dič­na za­dru­ga je u srp­skoj knji­žev­no­sti, et­no­gra­fi­ji i prav­noj li­te­ra­tu­ri bi­la ozna­če­na kao ti­pič­no srp­ska usta­no­va, „sim­bol na­ci­o­nal­nog du­ha i oslo­nac eko­nom­skog i po­li­tič­kog raz­vit­ka”. Pre­ma Srp­skom gra­đan­skom za­ko­ni­ku iz 1844. go­di­ne, srod­stvo u za­dru­zi ima­lo je pr­ven­stvo u na­sle­đi­va­nju nad srod­stvom van za­dru­ge, ko­ja je pred­sta­vlja­la i imo­vin­sku i po­ro­dič­nu za­jed­ni­cu.

Na pa­ri­skom uni­ver­zi­te­tu Sor­bo­na ne­dav­no je za­vr­šen na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki pro­je­kat „Po­li­tič­ko na­sle­đe za­dru­ge na ju­žno­slo­ven­skim pro­sto­ri­ma”, či­ji je autor na­uč­ni is­tra­ži­vač Mar­ko Bo­žić, u sa­rad­nji s ta­mo­šnjim pro­fe­so­rom Fi­li­pom Že­le­zom.

– Iako pred so­bom ima tekst stro­gog pro­fe­so­ra ci­vi­li­sti­ke, či­ta­lac „Za­dru­žnog pra­va” ne sme da za­bo­ra­vi da me­đu re­do­vi­ma pre­po­zna i sr­bi­jan­skog se­lja­ka ko­ji je u svom švaj­car­skom eg­zi­lu mo­gao da pre­ža­li Be­o­grad, ali se te­ško ra­stao sa svo­jom far­mom u Stu­bli­na­ma – ka­že Mar­ko Bo­žić.

Pro­fe­sor Ži­vo­jin Pe­rić ro­đen je 3. ja­nu­a­ra 1868. go­di­ne u se­lu Stu­bli­ne kod Obre­nov­ca. O tro­šku svo­jih ro­di­te­lja Mi­li­sa­va i Pe­la­gi­je od­la­zi na Sor­bo­nu gde di­plo­mi­ra pra­va 1891. go­di­ne i vra­ća se u otadž­bi­nu sa zna­njem fran­cu­ske ško­le pra­va i po­zna­va­njem fran­cu­skog, ne­mač­kog i la­tin­skog je­zi­ka. Stu­pa u dr­žav­nu slu­žbu pro­la­ze­ći za pet go­di­na put od pi­sa­ra če­tvr­te kla­se, pre­ko su­di­je u Lo­zni­ci i Okru­žnog su­da za grad Be­o­grad, do se­kre­ta­ra Mi­ni­star­stva prav­de. Od­bio je po­ziv Alek­san­dra Obre­no­vi­ća da se pri­mi funk­ci­je mi­ni­stra prav­de. Bio je na po­zi­ci­ja­ma uto­pij­skog so­ci­ja­li­zma i is­ti­cao da mu je kao hri­šća­ni­nu – so­ci­ja­li­zam ide­al. Bio je član Na­pred­ne stran­ke i osni­vač Kon­zer­va­tiv­ne par­ti­je.

Za pro­fe­so­ra Prav­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du iza­bran je 1898. go­di­ne, ka­da po­či­nje nje­gov stva­ra­lač­ki rad u sko­ro svim obla­sti­ma pra­va. Dr­žao je pre­da­va­nja u Pa­ri­zu, Bri­se­lu, Lon­do­nu, Li­o­nu, na Ha­škoj aka­de­mi­ji me­đu­na­rod­nog pra­va, a 1933. go­di­ne iza­bran je za po­ča­snog dok­to­ra pra­va na Li­on­skom Uni­ver­zi­te­tu. Od 1905. go­di­ne je član Aka­de­mi­je dru­štve­nih na­u­ka, a od 1948. do­pi­sni član SA­NU. Kao uče­snik Pr­vog kon­gre­sa Evrop­skog sa­ve­za, odr­ža­nog 1909. go­di­ne u Ri­mu, i pi­sac na­cr­ta or­ga­ni­za­ci­o­nih aka­ta bu­du­će za­jed­ni­ce, za­čet­nik je ide­je za­jed­nič­ke evrop­ske dr­ža­ve, kao pre­te­če Evrop­ske uni­je.

Pre­mi­nuo je 1953. go­di­ne u me­stu Obe­rur­nen u kan­to­nu Gla­us, gde je i sa­hra­njen, kao po­ča­sni gra­đa­nin Švaj­car­ske. Srp­sko advo­kat­sko dru­štvo je pre dve go­di­ne po­di­glo spo­me­nik pro­fe­so­ru Pe­ri­ću, ko­ji se na­la­zi u cen­tru Obre­nov­ca. 

Komentari1
a83fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... prica o zadrugarstvu koje odavno treba da je temelj uredjene Srbije ... ali koga to zanima ... za svaku vlast i njima pripadajuce tajkune,rodjake ima mnogo unosnijih poslova da obezbede sebe i naredne generacije ...tako je od Velikog rata i Nikole Pasica i njegovog sina pa sve do danasnjih dana,nista se ne menja ...to nam je nas Arcibald sve lepo objasnio jos pre sto godina ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja